Првобитно објављено 24. 6. 2026. на сајту Вечити шах и блогу Шах-мат листе.
Пише: Слободан Бојковић
Ово је наставак серијала „Једно усамљено гледиште – први, други и трећи део“, објављених на сајтовима „Вечити шах“ , „Шах – мат листа“ и „Огледала духа“.
Шаховска игра као учитељица живота
Шаховска игра је највећа учитељица живота. Сурово нас кажњава за тренутни губитак концентрације, за прерано радовање („голуб на грани“), за помисли гордости, и сходно томе, за свесно или несвесно понижавање противника. За умишљање да смо га само својом заслугом надиграли, а не и његовом: због грубог превида, или што није искористио све указане шансе.
У шаху је битно ко последњи погреши и када! Наиме, ако се погреши у слабијој позицији, последица је често пораз; док мања грешка у бољој позицији доводи до ремија, а већа у двосеклој позицији, и до могућег пораза. И у тим обртима, најтеже је бити објективан, и правовремено и исправно оценити насталу ситуацију у позицији на шаховској табли.
Осим тога, само захваљујући противнику, могла је да се оствари нека лепа комбинација, јер је напустио мирну, рововску, често неинвентивну, чисто рационалну борбу. Осокољен, одвукао је од одбране кључну фигуру, кренуо је да освоји материјал, или да вас потисне. А ви му материјал великодушно дајете за темпо или два, жртвујете пешаке или по рационалној вредности тежински јачу фигуру. Јер у динамичком шаху темпо и време се укључују, стандардна правила се мењају, више не важе, све се креће…
Ходамо по вибријајућој жици над провалијом; време за размишљање тече, брзо пролази, сат откуцава, а догађаји убрзавају. И ако су спаљени сви мостови, често само од једног потеза зависи да ли ће крај бити са штитом и ловорикама, или на штиту, јер смо поражени. Зато не узлећите у мислима и помислима за време партије, јер док се не заврши борба, ништа није готово.
„Нема ништа теже него добити добијену партију.“ (др Зигберт Тараш)
И клоните се садашњег, већим делом обесмишљеног шаха. Шах није гладијаторска борба на живот и смрт, и лупање по сату до голих краљева. Непредавања партије са топом или дамом мање; играње до мата поготово у игри деце против шахиста трећег доба. (И после подлог шаха краљу, нестрпљиво чекање на евентуално немогућ потез – када се у блицу незаслужено добија партија.)
Шаховска игра није ни цеђење суве дреновине, које се (због садашњих успеха Магнуса Карлсена, али и због утицаја компјутера и комплетног скенирања партија играча), све више примењује.
Некада је шах био, а и сада би требало да буде, пре свега, витешка борба! Ако сте победили противника, захвалите му се што вам је омогућио да остварите лепу комбинацију или лепу победу. И уживајте у победама духа над прозаичним потезима и решењима; победи духа над материјом.
Шах – ментална борба две личности
За мене играње шаха никада није била борба против фигура (како је истицао прослављени велемајстор Светозар Глигорић). Такав приступ је доминантан само у анализама позиција. У шаховској партији је потпуно другачија ситуација: тамо је примарна борба две личности и тада је психолошки потез најнеугоднији и јачи од било ког, компјутером изабраног објективног потеза. Тако је играо дугогодишњи првак света Емануел Ласкер, а делом га је следио и Борис Спаски.
И немојте да заваравате себе проналазећи разноразне „разлоге“ свог пораза; нужно је пронаћи праве узроке. Запамтите основно правило. Из једног пораза може да се научи много више него из више победа. Тако и за живот; из пар кључних партија шаха, на сопственом искуству, за сва времена, можете научити више него из много прочитаних психолошких књига! Јер шах је истовремено учитељ, али и игра живота. А живот је чудо…
И сећајте се басне о лисици и киселом грожђу. Не обазирите се на недобронамерне коментаре људи који не знају много што шта, који не уочавају лепоту… Који нису напорно радили, привилегије нису мукотрпно стекли; имали су све предности и погодности у развоју у детињству и током живота. И који временом лако, у неким случајевима већ у детињству, постају лоши људи; не радују се успесима ближњих, јер их посматрају као опасност за своје извикане, а ипак, мање креативне, делом ограничене способности…
Сетимо се најновијег, екстремног примера пубертетлије К. К. и његовог физичког уклањања бољих од себе…
Старији то мало суптилније раде. Различитим приступима уклањају конкуренцију, и ето негативне селекције на свим нивоима. Резултат су морални пад и катастрофални резултати у друштву, а тај тренд није заобишао ни Србију.
Значај проблемског шаха
У проблемском шаху нема заваравања. Услови су за све једнаки, и настаје борба са самим собом. И ако ваш друг реши проблем за неколико минута, а вама је потребно много више времена, или уопште не успевате да га решите, не можете се извлачити и заваравати себе.
Сећајте се пословице да шугавој овци и руно смета. Зато отклањајте „шугу“ са своје коже и психе. Не напуштајте решавање проблема после првих неуспеха, или изостанка изванредних резултата на које сте навикнути због одличне меморије и припрема за турнире од стране личних тренера. Родитељи су вам погодности омогућили; али треба да вас науче да цените заслужене успехе других. И не само да их цените; већ да покушате и да се радујете што су остварени… У овој погубној ери асоцијалних индивидуалиста, трудите се да будете део колектива.
Проблемски шах помаже и као тренинг ума
Решавање проблема не помаже само у развоју шахиста, већ као дидактичко средство утиче и на свеукупни развој деце. Кроз решавања се јача аналитика, интуиција, концентрација, креативност, воља, психолошка стабилност, самопоуздање код мање “агресивне”, интровертне деце, и тд.
То је истовремено и прилика за децу из унутрашњости, и децу без материјалне подршке родитеља, да се покажу и докажу. (А колико је решавање проблема важно за шахисте, показао је и Ласло Полгар који је у тренинге ћерки – Јудите, Софије и Жужане – укључио и решавање проблема са визуелним памћењем типичних позиција. Издао је и књигу тактичких задатака за вежбање шахиста, назива „5 3 3 4 Problems, Combinations and Games“.)
Јачање воље и осветљавање несвесног дела личности
Проблемски шах помаже и код јачања воље. У реду је привремено дићи руке код неуспеха, али је бесмислено одустати од даљих покушаја да се шаховски проблем реши. Не трчите нестрпљиво да уз помоћ компјутера видите решење. Дајте себи времена да проблем „одспава“, буквално и фигуративно. А онда, ако се повремено на кратко враћате проблему, зависно од тежине, једног дана ћете га решити. И бићете усхићени због тога!
При томе, можда ће вас сан само навести на пут, а можда и дати решење. Јер поред свесног дела, поседујемо и несвесни део личности који ради независно, али и у координацији са свесним делом. А он је наш пријатељ ако се повежемо са њим, али и непријатељ ако не обраћамо пажњу на њега, ако га, потискујући болно и нежељено у подсвест, затрпавамо нашим у животу стеченим или наслеђеним нерешеним проблемима или заблудама. Тада је несвесно наша злокобна сенка, тамни део личности, извор зла и наш највећи непријатељ! Седиште нашег „пакла“ и унутрашњих, сопствених, или прикупљених демона…
Решавајући све више разноврсне проблеме памтио сам матне слике, вежбао решавање проблема са мало фигура наслепо, играо и прву партију наслепо. Нисам „ломио зубе“ на тешким проблемима, већ сам их препуштао несвесном делу, и решења су долазила у сну. А комуникација са несвесним помаже вам да, када сте одморни, или када нисте превише нервно напети, истовремено мислите и радите два умна посла, користећи, осим свесног, и несвесни део личности.
То ђацима може да помогне при решавању задатака на контролним и писменим задацима, колоквијумима и испитима. На почетку пажљиво прочитајте све задатке, фокусирајте се на оне за које мислите да их можете лакше решити, и док радите један, несвесно може да вам помогне у решавању следећег задатка. И по завршетку и записаном решењу тог задатка, понављајте процес. И бићете успешнији…
Брзи успех, највећи непријатељ
Ради обарања неких рекорда, сведоци смо све ранијег усмеравања деце у многим активностима, па и у шаху. Али рана специјализација узрокује многе шупљине у образовању. А ако се ради о природно интровертним особама, могу да се јаве и проблеми са социјализацијом.
Подсетио бих и на основно, првобитно значење појма „идиот“ код грчких филозофа. Док је за Платона “идиот” пре свега интелектуални лаик заробљен у свету илузија, за Аристотела је он друштвени прогнаник који не испуњава своју биолошку и моралну сврху постојања.
И тако, раним усмеравањем ради некаквих рекордних успеха добијамо прогнанике из живота нације, али за глобалисте „корисне идиоте“ који осим своје уске специјалности у којој су можда врхунски спортисти или стручњаци, у већини случајева не поседују друга знања… Зато су лак плен за многе, морално неодговарајуће изборе и манипулације.
Будите стрпљиви – нестрпљивост је ђавољска замка
Према до сада изнетом, никада не очајавајте ако се нису одмах оствариле ваше жеље и наде. Имајте на уму српску народну изреку у несрећи: „Ко зна, (или „Само Бог зна“) зашто је то добро“. Јер и лична патња нас тера да уочимо можда још веће патње других, и да са емпатијом постанемо топли, саосећајни… бољи људи. А тада нисмо сами. И када мислимо да нема излаза, помоћ нам ненадано стиже!
Дакле, ако у за вас тешким тренуцима не ленчарите, не падате у депресију, већ се борите, пре свега са самим собом и својим слабостима, успех неће изостати. Јер решавање шаховских проблема ми је помогло да, емоционално сазрео, резултатски будем супериоран у надметању са вршњацима већ на свом првом одласку из Ниша, далеке 1962. године.
Куриозитет је, што је сада у ери масовних турнира незамисливо, да сам тада само са две озбиљније турнирске партије на Омладинском првенству Ниша, четири у Лиги уже Србије, четири у предтакмичењу и пет у финалу Купа Маршала Тита, у ери без компјутера, без помоћи тренера и спаринг партнера, потпуно самоук, учећи само из неколико књига, убедљиво победио на Омладинским првенствима Србије и Југославије. А та генерација је изродила Бојана Курајицу, јуниорског првака света 1965, генијалног Албина Планинца, и многе врхунске југословенске шахисте.
Најбољи омладинац у Србији и Југославији – на сајту Слободана Бојковића Огледала духа. https://ogledaladuha.rs/
Али за разлику од многе данашње штићене деце, презасићене испуњавањем њихових, понекад хировитих прохтева за учешће на турнирима, или због приклањања болесним амбицијама тренера и родитеља, са стотинама и хиљадама одиграних партија током године, ја сам био „гладан“ и жељан шаха. Уживао сам у свакој партији, свакој позицији, јер све је било прилично непознато, неизвесно, релативно ново и узбудљиво…
Највећи противници решавања проблема
Насупрот тренерима мајсторима и шаховским уметницима,највећи противници решавачког дела проблемског шаха су шаховски тренери који не осећају лепоту шаха,затим тренери мешетари и тренери занатлије.
Рецимо, можете матирати прозаично у више потеза, али је само један мат у два или три потеза. А да би се постигло то најоптималније решење, потребно је наћи неочекивани, спектакуларни потез, заобилазећи многе варке и замке које обарају замишљене идеје. И ако је тренеру бесмислено да укључи мозак у решавање, ако му је то тешко јер је делом, у борби за егзистенцију, можда и сам постао ограничен, нормално да ће одвраћати децу од решавања проблема… Наиме, још би се показало да су надарена мала деца боља од њега, а то је погубно за његов его, створену слику код родитеља, а потом и за материјално стање.
Проблем код деце су и амбиције родитеља и развијање победничког менталитета по сваку цену
Под утицајем родитеља деца се не труде да победе своје психичке и карактерне слабости (а које се откривају поготово при решавању проблема), већ првенствено желе да победама униште противника. И ако су у решавању проблема лошији од других, или нису изванредно успешни као у активном шаху, одустају од решавања. Не бих наводио имена познатих играча новије генерације који су били мање успешни (мање креативни) од Дејана Оморјана, Александра Кутањца и Вере Вујовић.
Противници решавача су и сами проблемисти?!
Наиме, већина њих, да не кажем: „Са часним изузецима скоро сви“, инсистирају на томе да је проблемиста превасходно само композитор проблема, а не и решавач. А за композицију су поред талента потребни и велика посвећеност и слободно време, које због бројних обавеза, многима, а поготово млађима, недостаје. (Осим тога, ево и мале аналогије са поезијом и музиком. Многи су привилеговани да осећају и уживају у лепим стиховима и звуцима мелодија, али мало је оригиналних и истинских, Богом надарених, песника и композитора.)
Српски проблемисти су деценијама били у врху светског проблемског шаха, и освајали многе екипне и појединачне медаље. Зато су дубоко погођени маргинализовањем њихових великих успеха са репрезентацијом и појединачно, јер нажалост, упркос свему, остали су без икаквих званичних признања…
Због свега наведеног, и због ниподаштавања њихових креативних остварења, српски проблемисти (осим пар изузетака који омогућавају функционисање Кадетско-јуниорске лиге Србије), немају снаге ни амбиције за радикалне промене; у времешном су добу. Стога нису заинтересовани ни за ширење решавачког дела међу омладином и посвећен, бесплатан волонтерски рад ради добробити деце. Окренути себи, превиђају чињеницу да ће се тек од масе решавача, стицајем околности, неко дете определити и за шаховску композицију. (Илија Серафимовић је случајан изузетак од наведеног правила масовности која рађа и квалитет.)
Због таквих сужених погледа, не само код активних шахиста већ и код проблемиста, губи се из вида чињеница о набројаним многим користима при решавању шаховских проблема у општем развоју деце. Јер, у раном добу заинтересовани решавачи временом уочавају и осећају лепоту појединих идеја и решења, као и хармонију шаховских фигура, а све то доприноси напредовању у активном шаху. А што се тиче проблемиста, тако ће посредно, и/или непосредно, и њихове креације (уз оне страних аутора) да се приказују ширем аудиторијуму, и на тај начин настављати да живе.
Креативност проблемиста
Раније су познати шахисти и светски прваци не само решавали, већ и компоновали проблеме. Почећу од можда најстаријих Луј де Лабурдонеа и незаобилазног америчког математичара, проблемисте и енигматичара Семјуела Лојда. Затим, ту су од познатијих шахиста Карл Шлехтер, Арон Нимцовић, Рихард Рети и др ЗигбертТараш. Од светских првака, почев од Вилхелма Штајница, Емануела Ласкера, Хозе Раул Капабланке, Александра Аљехина, Макс Евеа, Михаила Ботвиника, неуморног Василија Смислова, Михаила Таља, низ закључује Анатолиј Карпов. Ту су од познатијих велемајстора Паул Керес, Давид Бронштајн, Јуриј Авербах, Јан Тиман и Џон Нан.
Некада су светски прваци били образоване особе и прави интелектуалци. Али сада Карлсен, коме је важна само победа против противника, не само да негира шаховску композицију, већ и решавање проблема ниподаштава. Јер код решавања не може да цеди суву дреновину, зналачки премешта фигуре и чека да у временској оскудици противник погреши. Код решавања проблема, највећи противник је свако сам себи: са свесним и несвесним делом своје личности!
Од наших играча старије генерације који су пре свега решавали, али и компоновали проблеме, ту је пре свих међународни мајстор др Милан Вукчевић (1937-2003), кандидат за Нобелову награду из хемије.
https://en.chessbase.com/post/milan-vukcevich-1937-2003/851
Затим следе прослављени велемајстори Љубомир Љубојевић и Драшко Велимировић.
После њих се од активних играча посебно истакао др Бојан Вучковић (1980 – ), европски првак у решавању 2007, а 2010. водећи на обе домаће рејтинг листе: у стандардном шаху и у решавању проблема. И сада, после толико година, Бојан је у свету наш најбоље рангирани решавач.
Због санкција колективног Запада, у одсуству руског јуниора Павлов Даниле, Пјорун Кацпер је неколико година био светски првак у решавању проблема. Шаховски је репрезентативац Пољске и трећи на Европском првенству у шаху. А непосредно до избијања рата 2022. године Украјинци су били главни у истовременом упражњавању стандардног активног, као и проблемског, решавачког шаха.
А на тромесечној рејтинг листи од 1. 4. 2026. Данила Павлов је поново на првом месту са 2824 поена, испред Пјоруна Кацпера са 2759 поена.
Доста година пре тога, Енглези су држали примат у решавању проблема са својим надареним шаховским представницима; математичарима и велемајсторима стандардног шаха, др Џоном Наном (1955 -), троструким светским прваком у решавању проблема, и др Џонатаном Местелом (1957-).
Проблемски шах је поезија
Ако је практичан шах проза, а са уметнутом стратегијом и лепим комбинацијама – уметничка проза, проблемски шах је поезија. Поезија која нам кратким, језгровитим стиховима открива сву лепоту шаховске игре.
Зато је у овом добу шунда, турбо-фолка, адреналинске зависности, блица на 3 минута и на Светским кадетским првенствима за децу до 8 и 10 година, булета на минут који изазива адреналинско-допаминску зависност као и дрога, дроге, кладионица, коцке, енергетских пића и алкохола, враћање лепоти битно. Деци треба указивати на лепоту око њих и у њима, и помагати им да буду креативна…
Да се у насртајима на образовање са свих страна, чак и од Министарства просвете са предлогом о скраћивању часова на 30 минута, преко шаховске игре и решавања проблема показује и доказује да проблем није само у деци, већ и у немоћи система који се не труди да привуче њихову пажњу и задржи је на дуже време!
Истичем да решавање проблема траје 90 минута, да многа деца остају до краја, и да им се решење неког нерешеног проблема о коме су интензивно мислили, често укаже на истеку времена за размишљање.
ФМ Слободан Бојковић
Координатор и главни организатор Кадетско-јуниорске лиге Србије у решавању шаховских проблема
Напомена: Ово је мало допуњен и преуређен текст који је 14. јануара 2026. године са финансијским планом послат председнику ШС Србије Андрији Јоргићу и његовом саветнику Владимиру Шакотићу, а за седницу Управног одбора. Наиме, ради се о потребних 280 хиљада динара на крају године ради награда кадетима и јуниорима, учесницима такмичења, затим клубовима који стимулишу и организују решавање проблема у својим срединама, као и најминималније компензације главном судији лиге Бориславу Гађанском, ИМ композиције и судији Фиде.