Најбољи омладинац  у Србији и Југославији

Приредио: Слободан Бојковић

Да је најтеже доказивање у својој средини више пута сам осетио на сопственој кожи. И поред зрелости у игри и значајног искуства, зла коб ме је пратила на Омладинским првенствима Ниша 1960. и 1961. године. Али када сам се 1962. коначно пласирао за првенство Србије на Палићу, све је кренуло узлазном линијом. Јер тамо, надмоћно, са 14 поена из 16 партија, побеђујем испред Војислава Ђорића (првака Србије 1961), Драгана Гавеле (будућег Фиде мајстора), Миодрага Остојића – будућег кардиолога и академика, Миленка Ракића из Ужица (будућег Новосађанина), Слободана Мартиновића – Шоће (будућег велемајстора), Драгољуба Јоксимовића (будућег новинара и међународног мајстора) и осталих талентованих учесника.
По коментатору турнира у Југословенском шаховском гласнику, мајстору Александру Божићу, нарочито се добро сналазим у средишњици и завршницама, док сам у погледу познавања теорије отварања нешто слабији.

Победа на Омладинском првенству Југославије 1962.

Омладинско првенство Југославије играло се од 10. до 30. августа у Врњачкој Бањи. На крилима младалачког заноса и љубави (девојку из Смедерева упознао сам тог лета на базену у Борјаку), све ми је полазило за руком. Надмоћно, са 11,5 поена из 15 партија, побеђујем испред будућих велемајстора, олимпијаца, Албина Планинца, Бојана Курајице и Мише Цебала, интернационалних мајстора Војка Мусила, Горана Антунца, Звонка Мештровића и Срђана Цветковића, испред четвороструког омладинског првака Војводине Владимира Милошевића – будућег Фиде мајстора и гастроентеролога, те осталих талентованих омладинаца из братских република. (Омладинцима из Хрватске нису били довољни ни присусво, ни помоћ, ИМ Мије Удовчића, да мене, јединог другокатегорника поред Жупског из Македоније, зауставе у походу на титулу.)

Учесници Шампионата, с лева на десно; стоје: Цветковић, Планинц, Милошевић, Антунац, Жарко Поповић делегат ШСЈ, Десница, Милан Пељин судија турнира, Мусил, Жупски, Ђорић, Бојковић, Благојевић; чуче: Жагар, Користовић, Курајица, Јербић, Мештровић и Цебало.
Кликните на слику за увећан приказ.

Победа на првенству донела ми је све погодности о којима један омладинац може да сања: титулу мајсторског кандидата, једногодишњу стипендију, учешће на Сениорском шампионату Југославије, учешће у репрезентацији Југославије у мечу са шахистима СССР-а, као и учешће на Омладинском првенству Света у Лењинграду 1963. године. (из „Сећања бр.1“)

Омладински шампионат Југославије 1962.

Турнир комплетно обрађен од стране Владице Андрејића може се видети на: http://www.perpetualcheck.com/show/show.php?lan=cp&data=Y1962008

Врњачка Бања, 10 – 29. 8. 1962.

А ово су две сачуване партије са тог првенства објављене у Југословенском шаховском гласнику. 

22.08.1962Планинц, Албин1:0Бојковић, СлободанB29
23.08.1962Бојковић, Слободан1:0Цебало, МишоC11

Ево завршне позиције из партије са Цебалом.

Следе слике са опроштајне вечере.

Бојковић, В. Илић,  Цебало ? , Десница, Благојевић, Курајица, Антунац седе; Користовић, Ђорић и Жагар стоје.
Нишлије Бојковић, В. Илић и Ђорић; у позадини Благојевић.

Осврт на Омладинско првенство дао је и интернационални мајстор Мијо Удовчић, тренер хрватских омладинаца у Југославенском шаховском гласнику бр. 9/1962:

После осврта на игру и таленат Планинца, Жагара и Курајице, Мијо Удовчић наставља:

И закључује: