Првобитно објављено 31. 5. 2026. на сајту Вечити шах, те 1. јуна 2026. на блогу Шах-мат листе.
Пише: Слободан Бојковић
Ово је наставак дискусије поводом чланка Марјана Ковачевића „Онлајн мечеви и вежбе брзине“, објављеног у Шаховском додатку „Политике“ од 4. маја 2026. На „Вечитом шаху“ су до сада објављена моја два прилога: „Једно усамљено гледиште“ (први део) у коме су изнете судбине шахиста који су се углавном професионално бавили шахом, и „Једно усамљено гледиште – други део“. Прилози су објављени и на блогу Шах-мат листа у категорији Ауторски текстови.
У првом делу говорио сам и о штетном утицају блиц и булет игре на децу, а у другом делу говори се о психофизичким предиспозицијама играча и потреби за различим приступом тренера. У противном, оно што може користити једном типу играча постаје неделотворно, или понекад и штетно другом доминантном типу.
Осим тога, препоруке тренера које важе за мали круг шаховских посвећеника (Ердомуш, Гурел) подржаваних финансијским моћницима или богатим родитељима, не смеју бити уопштаване на тренинге деце која се неће професионално бавити шахом, и која треба да извуку све користи од шаха као дела образовног система.
Такође, говорим и о одговорности родитеља, који су највише са децом и који треба да их штите од негативних ефеката глобалног света, пренетих и код нас, а у светлу опште друштвено-политичке ситуације, све веће дигитализације, наметнуте „едукације“ и импровизације.
Покушај смањења штете
ЈОБ и опасности
Ради смањења штетних ефеката наметаних са више страна, одавно сматрам да треба реаговати и помоћи талентованој деци да избегну странпутице на путу здравог интелектуалног и психофизичког развоја. Поготово, што их сам образовни систем експонира као рањиве особе подложне уценама у случају преступа или неких других немилих догађаја. За неупућене, у овој последњој реченици мислим на ЈОБ – Јединствени образовни број, који се деци додељивао са уписом у школу, а одскора га добијају већ у вртићима. ЈОБ је, у односу на ЈМБГ (Јединствени матични број грађана), уколико дође до цурења података, далеко опаснији, јер се преко њега обухватају и складиште информације о породици и деци из најрањивијег животног доба, од најранијег детињства до краја школовања. А како то заиста изгледа у пракси, просудите сами.
У стара добра времена, српски појам образовање је обухватао не само један вид образовања, већ и етику и моралне принципе. Сада у Новом добу имамо усмерену едукацију која обухвата разноразне начине испирања мозга ради манипулације. Подсећам да би ненаученом здравом српском сељаку који још користи српски језик да га цео свет разуме, а и не превише школованом делатнику, одмах дошла на ум асоцијација да је Јединствени едукациони број – ЈЕБ, директан зајеб! Из тог психолошког разлога, а ради маскирања планиране стратегије подјармљивања, – Да се Власи не сете – моћници су активирали потиснути српски појам образовање. Јер главни проблем за нас са ЈОБ-ом и Електронским дневницима у школама је тај што су сви подаци о деци и родитељима доступни за сва времена не само у земљи, већ преко централних сервера и ван земље. Глобални центри моћи, као инквизиција Новог доба, на тацни добијају податке о талентованој деци и њиховим предиспозицијама, са могућношћу едукација ради преобликовања свести, стварања анационалних бића, и јаничара модерног доба. А о осталима, како, на који начин, и каквим манипулацијама се може утицати на њих. А о могућим уценама које се одавно примењују свуда у свету, па и код нас, довољно је да вас само подсетим. Јер, претња је јача од извршења!
Такође, коришћење мобилних телефона омогућава прикупљање многих података о свима нама, а Вештачком интелигенцијом (ВИ) прикупљају се прецизнији и суптилнији подаци који касније могу у свако доба да се активирају, јер у материјалном свету ништа није бесплатно! (- Осим сира у мишоловци, како нас подсећају искуснији и мудрији људи.)
Залуђивање успесима и лаком зарадом
Пошто сам већ дубоко забраздио у Дон-Кихотску авантуру, да наставим даље. Сматрам да деци и родитељима треба да укажем на многе заблуде око лагодне будућности и брзе и лаке зараде преко шаха. Јер неки од њих, који су успешнији, добијају мање стимулације у клубовима за које играју, а постоји и двојна регистрација и нови извор какве такве „зараде“.
Осим тога, са повећањем брзине игре, гледаности због лајв и других преноса, и из разних разлога укључених финансијера, повећали су се и наградни фондови. Па зар није скоро објављено да је велемајстор Максим Вашје-Лагард прошле године остварио нето приход од око 400 хиљада евра. (Режија са трошковима тренера је била 200 хиљада евра.)
Или када су крајем 2025. на завршници турнира у Кејптауну, Карлсен, Ниман и остали врхунски играчи ронећи повлачили потезе (играли шах под водом), и на за њих лак, али циркузантски начин, за кратко време зарадили по 10 и више хиљада долара.
Деца, којима тренери са титулама међународних мајстора и велемајстора час скупо наплаћују, упијају те заводљиве информације и наивно замишљају да ће ускоро и они, када освоје титуле, моћи да дају часове преко интернета и тако зарађују.
Не размишљају да интернет једним кликом лако може да се укине када већина престане да користи књиге, да се образује и чита? Зар нацизам није почео паљењем Рајхстага и књига? Зар Немци нису у првом налету 6. априла 1941. бомбардовали и спалили Народну библиотеку у Београду, јер је требало уништити историјско и национално памћење Срба!
У добу опсесивног коришћења телефона, лајкова, фејсбука, игрица и других дигиталних платформи, дужи прекид Интернета зачас може бацити у депресију и хаос милионе људи.
Пример за отрежњење
Подсећам да су после пада електроенергетског система јужне Европе 28. априла 2025, милиони људи остали без струје на више сати. А пошто телекомуникације зависе од напајања, дошло је до прекида мобилних мрежа, интернета, рада банкомата, железнице, метроа и аеродрома. Навикли да користе банковне картице преко телефона, људи без кеша нису могли ни флашу воде да купе. Цео систем у коме живимо је сада повезан, али баш из тог разлога је и лако рањив!
Деца, а ни родитељи нису свесни да се деценијама врше психолошки и парапсихолошки експерименти. Да се води неокортикални рат (појам увео аналитичар Richard Szafranski) о чему дуго пише и говори пуковник у пензији Светозар Радишић. И да се режира и припрема још већи хаос, a у најгорем сценарију и општи Светски рат. Да су сва примирја углавном одмеравање снага и припреме за нешто опасније и драматичније.
Страдања деце и родитеља
Некада су деца играла шах из знатижеље која је код неких прерастала у посвећеност и љубав. Зарад тога била су спремна на одрицања и велике сопствене жртве.
У садашње време, прихватањем болесних агенди глобалиста који управљају светом, зарад наводне „заштите“ деце, а ради разарања здравих односа у породици, жртве су деца и родитељи. Размажена деца са својим новим правима уцењују родитеље да их, уколико их упозоравају на школске обавезе и/или запостављено физичко здравље, ако их казне привременим ускраћивањем телефона због игрица на њима, или због претеране игре блиц и булет партија, или, не дај Боже, понекад у случају понављања преступа, изнервирани, и по туру или образу ударе, могу да их пријаве за психичко и физичко злостављање. И све то улази у ЈОБ евиденцију!
Има и родитеља чија су деца узорни ученици (добри шахисти су већином и добри ђаци), а који трпе приговоре типа: – Други имају за тренере ИМ и велемајсторе, а они их немају и зато су мање успешни. – Друга деца иду на опен турнире у земљи, а они ретко…
Осим тога, други иду и на државна, европска и светска првенства, а они, због школе на првом месту и/или финансијских могућности, са великим натезањима само на понека такмичења. И ето нових, наметнутих проблема и великих фрустација за децу и родитеље који се упињу да им омогуће боље услове за напредовање.
Јер чињеница је да у ери опен Европских и Светских првенстава деца ситуираних родитеља тамо иду лагодно, без притиска, као на излет, јер за њих то заиста јесте, с обзиром да родитељи то могу да им приуште.
На Западу, новац и профит су закон
Често се заборавља принцип: – Дато ти је, дај другоме. Или: – Узимао си, један део подели и врати.
Чак и у случају преиспитивања поступака и савести, новац даје осећај сигурности и моћи. Све се купује; чак и спортски шаховски клуб се сада купује. И тај тренд је увелико запљуснуо и нас. Играчи се купују и говори се о неким успесима таквих екипа, а уствари ради се о исисавању пара, често и из малих средина. Скорашњи драстичнији примери код нас су „Сурдулица“ из Сурдулице и „Горња Јабланица“ из Медвеђе, победник Купа Светозара Глигорића ове године. Чланови су Прве лиге са практично свим купљеним играчима. Плаћеним, из ко зна којих средстава и на који начин?
Подсећам да је Медвеђа главно место сиромашне општине на југу Србије, близу успостављене границе са Косовом. То је пример наше стварности – продаја и куповина, и то се наводи као позитиван пример и успех средине!
Суноврат и покушај афирмисања шаха
Дугогодишњим погрешним руковођењем и нереаговањем, потпуно је деградиран шах у материјалном и духовном смислу. Потребно је исправити нанету штету. Сада се користи значај медија, али треба бити свестан да је много тога у организацији гомилано, и нерешено наслеђено. Да постоје разни неповољни утицаји у које спада и борба за егзистенцију професионалних шахиста, те да су лични и други повезани интереси далеко изнад општих, друштвених.
Да сам саветник председника Андрије Јоргића
Захвалио бих му се што се у заиста драматичном и тешком тренутку прихватио одговорне дужности председника и покушао да му помогнем. Да му укажем на наслеђе из прошлости и шта може да очекује у будућности. Јер прави шахиста, осим дара калкулације, аналитике, интуиције, стратегије, имагинације и предвиђања могуће ситуације, поседује и оптерећујући, потискивани, често злосутни, дар предикције.
Трофеји градова
Поштовани председниче, поздрављам Вашу иницијативу на медијској промоцији ради враћања реномеа шаховској игри и омогућавања бољег третирања шаха у одговарајућим Министарствима. Трофеји градова су, по моме скромном мишљењу, пример добре идеје, али делом не и оптималне реализације.
Модел трофеја градова
Саветовао бих Вас да се на Трофејима градова смањи наградни фонд, и да износи око 120 хиљада динара (прва награда 22 хиљаде). Тиме би се смањио и број играча путујућег каравана. Број учесника би био око 160 што је лакше за организацију, а и услови за игру би били бољи.
Тада би из удаљенијих места долазили само пријатељи, а не многи професионалци у јурњави за наградама. (Њихов материјални статус не сме да се делимично решава коришћењем и онако скромних средстава у локалним срединама.)
Предност предложеног модела је да је лакше организовати такве турнире у већем броју места, што је за популаризацију шаха предност. Даље ћу навести и друге погодности.
Мени лично, а верујем и другима, поготово старијим играчима, смета на таквом скупу учешће преко 300 играча, где о реалности пласмана после највише првих десет места, нема смисла говорити. Сви су збијени на једном месту, у наелектрисаној атмосфери. У међувремену између кола изложени су превеликом жамору и буци, у отежаним (чак тешким) условима за игру у зимским и летњим месецима. А на извору могуће заразе бактеријама и вирусима, највише су угрожена деца и старији.
Организација првенстава градова – округа
Новац се не би потрошио само на помпезну, медијски промовисану манифестацију која траје 1 дан, и после које опет настаје учмалост. За грандиозни Трофеј предвиђена, а рационалним путем неутрошена средства би се искористила за Првенство округа опен карактера, са 9 кола стандарног темпа од 90 минута.
А у шаховски мање развијеним срединама проценило би се шта је корисније за популаризацију и развој шаха: да ли организовати мањи Трофеј, или новац усмерити на првенство округа, што је по мени боље.
Учешће странаца у екипама Прве и Друге Савезне лиге
Поздрављам изгласану одлуку да у неком колу у саставу екипе може да учествује само један такмичар који није регистрован у Србији; али то ипак није био неки револуционарни потез како сам на први поглед помислио. Наиме, то је изгледа био само изнуђен потез да би се мало заштитили наши играчи, јер у Србију се доселило много добрих играча из Украјине и Русије који су сада регистровани и на нашој СРБ листи.
Заштита локалних шахиста
Али ако погледамо саставе екипа (на пример Горње Јабланице на Купу, Сурдулице на Првој лиги и тд. уочавамо да у многим мечевима не учествују домаћи (локални) играчи. А они су допринели да се клуб одржи и да дочека да неки „покровитељ“ жели да се похвали успехом купујући играче са стране, што је уобичајено у фудбалу и другим спортовима, али је јако штетно за развој и опстанак шаха као не само спортске, већ и образовне и интелектуалне игре.
Да би заштитили играче који су допринели да се клуб одржи, уколико су из домаће средине и ту живе, сматрам да треба увести правило да у Купу, где се игра на четири табле, мора у сваком колу да игра бар један од тих домаћих играча. А на лигама на шест табли, у сваком колу два заиста домаћа играча. То ће смањити апетите локалних моћника или новопечених бизнисмена за черупање скромних буџета тих општина, а омогућиће људима из те средине да остану у контакту са шахом.
Решавање статуса играча-тренера
У горе наведеним случајевима Шаховски савез би помагао да се, ако не постоји, оформи радно место тренера коме би задатак био рад са децом у школама. На тај начин би незапосленом члану екипе била решена егзистенција, а деца из те локалне средине би добила тренера. И ако се за шах загреју и уз помоћ тренера шаховски образују, нека од њих ће временом стасати за учешће у екипи.
А ако такав шахиста поседује и неко стручно образовање, треба му помоћи око запослења; да остане у локалној средини и да у слободном времену ради са децом.
Разликовање рада од нерада и лажних успеха
Сматрам да из ШС Србије треба да потекне иницијатива да клубови – учесници Прве и Друге шаховске лиге мање угрожавају локалне клубове. Чињеница је да добијају несразмерно више пара, а сва активност у већини тих клубова се заснива на окупљању (с конца и конопца) купљених професионалаца једном годишње на Лигашким такмичењима. Чињеница је да у већини тих клубова нема континуитета, а нема ни рада са децом.
Укључење свих Шаховских савеза ради реалније доделе средстава у локалним срединама
Зато сматрам да и контрола ШСС треба да буде већа и делом меродавна код доношења одлука о расподели средстава у локалним срединама. У ШС могу да знају колико деце је учествовало из тих клубова и средина а колико из осталих, на Кадетско-јуниорским првенствима нижег и вишег ранга, као и на Школским такмичењима. (И да ли су деца уопште учествовала? – што нам говори и о посвећености у раду са децом – односно, и одакле су?, ако су наведена у захтевима за подршку клубу.)
Према изнетом, у Шаховским савезима треба да знају да ли су при захтевима за доделу средстава подаци о раду и успесима истинити, или су за мање упућене функционере „фризирани“.
Сматрам да предложени модел контроле треба применити и код тражења средстава од Министарства за омладину и спорт.
Сарадња са Министарством за просвету и образовање
Поздрављам разговоре и уговоре са Министарством просвете. Поново је омогућено да се коришћење учионица у школама за шаховске активности не наплаћује. То омогућава лакши рад тренера, а од великог значаја је у градовима у којима су клубови остали без додељених просторија. Први позитивни резултати су већ видљиви.
Међутим, мишљења сам да је свака превремена, исхитрена акција, макар била из најбоље намере, без здраве подршке, осуђена на неуспех. Ако се шах уводи у већину школа без пратећег искусног кадра, а који немамо, може се направити велика штета.
Чињеница је да су деца и овако превише оптерећена. Фонд часова је обиман, а модел скраћивања часова на 30 минута о чему се размишља у Министарству због смањења пажње деце од превелике употребе телефона и компјутера, био би још један погубан експеримент.
Подсећам и да су Срби мајстори за изигравање прописа. У многим школама увођење шаха би био начин за попуну часова подобном кадру, без обзира колико су уопште упознати са шаховском игром. И то би била велика импровизација и антипропаганда шаха!
Подсећам, да само недоучени људи уче једино из сопственог искуства. Зато се претходно треба упознати и са пропустима који су од добре идеје увођења веронауке у школе, са далеко ширим и већим кадровским потенцијалом, довели и до негативних ефеката.
Кампањски рад Институција
Због објективних, али и субјективних околности, практично сва Школска такмичења у шаху, и такмичења Шаховских савеза одржана су у интервалу од два месеца. Када се томе дода да су у исто време била и такмичења из школских предмета, долазило је до великих преклапања термина.
С обзиром да се падом образовања уопште, у школама кампањски ради и/или се неке полуобавезне активности од стране професора не обављају – а уписују се у дневнике рада, жртве су талентована деца која су често и добри шахисти. Професори их шаљу на такмичења, активност и успех приписују себи, а преморена деца буквално трче са такмичења на такмичење.
Жртве преклапања термина, лоше координације и начина рада су они који су најмање криви – деца и родитељи.
Зато је потребна координација свих учесника приликом састављања и објаве календара, али и корекција после дубљег сагледавања и потребног усаглашавања.
Изгубљене просторије клубова
Помоћ клубовима који су остали без просторија. Разговори са представницима локалних самоуправа. А ако не постоји решење, помоћи локалним шаховским радницима и ентузијастима у омогућавању рада са децом у школама.
За Ниш, размотрити предлог агилног организатора Петра Роља о коришћењу хола дома Армије укључењем Министарства за одбрану. Петар Рољ је заљубљеник у шах, познат по организацији масовних турнира и Првенстава Југославије деведесетих година прошлог века. Званично Вам се обраћао, а и лично приликом Ваших посета Нишу. Статус проблемског шаха за децу
Решавање проблема има велики значај у шаховском развоју деце. За сада људи у ШС (и већина тренера) немају довољно разумевања ни слуха за широки образовни спектар проблемског шаха. Јер осим решавања проблема једног преподнева на Кадетском фестивалу у Београду и државном Кадетско-јуниорском фестивалу, у Савезима се, са малим изузецима, по том питању ништа не ради нити предузима. (Истине ради, на Светском Кадетско-јуниорском првенству у Врњачкој Бањи решавали су се проблеми, али то је под покровитељством ФИДЕ).
Подршка Кадетско-јуниорској лиги Србије
Поштовани председниче, познато Вам је да Кадетско-јуниорска лига Србије у решавању проблема већ три и по године постоји без материјалне помоћи Савеза, само захваљујући труду и доброј вољи углавном времешних волонтера. Видети чланак Марјана Ковачевића „Где нема пара али има ентузијазма“
Питам се да ли ће подсећање на чланак покренути бар дискусију о значају решавања проблема за децу и талентоване шахисте, те да, осим Ваше подршке, и ШС Србије пружи подршку. Јер, с обзиром на општи значај, Кадетско-јуниорски проблемски шах би, уз подршку ШС Србије, могао бити део пројеката код Министарства за омладину и спорт, као и код Мистарства за образовање. На тај би се начин, омогућавањем бар најминималније финансијске подршке (ако је нема на други начин), постигли већи позитивни ефекти.
Здравствена контрола деце и омладине
Коришћење оксиметара
И поред вишегодишњег обавештавања и упозоравања, питам се колико тренера и родитеља прати реакције деце приликом играња блиц, рапид и стандард партија пулсним оксиметрима, мерећи промену пулса и могуће спазме (уз недостатак кисеоника) због напетости и узбуђења? Јер нажалост, оксиметре у школама не користе ни професори физичког, ни психолози, па ни разредне старешине! Не користе их ни сви лекари?!
А лекари опште праксе, који их користе, набавили су их у сопственој режији. Иако је цена квалитетнијих 2 -3 евра (у Кини), Министарство за здравље нема слуха за обавезну примену, осим код лекара Хитне помоћи. Али су зато масовно коришћени за време п(л)андемије Ковида, да би се одлучило да ли неко треба да буде смештен у Ковид болницу!
Саветујем да шаховским тренерима и/или вођама екипа оксиметри буду обавезно дијагностичко средство тренутног утицаја шаховске партије на дете, поготово када је фрустрирано и узбуђено због пораза.
Лекарски прегледи
Садашњи лекарски прегледи за шахисте су формалност. А превентивни прегледи школске деце, колико ми је познато, врше се само у првом разреду. Зато сматрам да су родитељи дужни да прате здравствено стање своје деце на такмичењима, јер се при стресу мења пулс, а због спазама концентрација кисеоника у крви, а све то утиче и на имунитет.
По моме искуству (23 године са ХЛЛ), нужно је, у здравом стању, знати сопствене референтне вредности ККС (крвне слике са леукоцитарном формулом) и седиментације Се, јер су опсези које прате лекари широки, за светску популацију, а не само за нашу децу и нацију. Незнају ни сопствене вредности пацијената у здравом стању. а што је за децу веома битно.
Крв се код мање, а и осетљивије деце, вади из прста, када се код сумњи на бактеријску инфекцију, ради и ЦРП. Код веће деце и одраслих крв се вади из вене – када се раде ККС и Се (ради раздвајања вирусних од бактеријских инфекција). У здравом стању вредности Се су увек доста ниже, па се тако разликују акутни или хронични упални процеси!
Код јављања симптома не треба журити са одласком лекару већ пустити организам да се бори. После 48 сати у већини инфекција се само анализом резултата ККС и Се, уколико знате своје референтне вредости у здравом стању, раздваја вирусна од бактеријске инфекције. А клиничка слика је само потврђује. Обрнут случај од оног када журите одмах лекару и он процењује само преко клиничке слике која не мора да буде развијена, односно према статискички тренутно владајућим вирусима и болестима.
[Лекари по инерцији (или и због дила са лабораторијама), и одраслима дају да се ради ЦРП (више пута скупљи) уместо седиментације, и после 48 сати од настанка инфекције. А само у сложенијим случајевима треба и ЦРП радити, односно, обавезан је у акутним стањима када треба брзо реаговати.]
ШАХ – Углавном спорт, репродукција запамћеног или и креативност?
Без обзира што је финансирање добрим делом зависно од Спортског савеза Србије, шах не сме да буде првенствено спорт и /или учењем и понављањем варијанти репродукција наученог и запамћеног. Добрим делом треба да буде интелектуална дисциплина и вештина која развија креативност, интуицију, естетско искуство; да помаже код формирања карактера, самодисциплине, концентрације, стрпљења и самопоуздања.
ФМ Слободан Бојковић,
Главни организатор и координатор
Кадетско-јуниорске лиге Србије у решавању проблема
У Новом Саду, 30. 5. 2026.
Напомена: Овај део је, због реакција на претходни чланак, непланирано проширен.