Преузето са портала Борба за истину, на којем је 22. 6. 2026. првобитно објављено.
Пише: Слободан Бојковић
Ово је наставак чланка „Медицинске заблуде на Интернету – први део“ објављеног на порталу „Борба за истину“ 18. јуна. У првом делу сам коментарисао непрецизне поставке на Интернету и због тога непрецизне сумарне информације вештачке интелигенције – ВИ.
У овом другом делу приказујем ток разговора са Чет ботом.
Лимфоцити у вирусним и бактеријским инфекцијама
Разговор са Чет ботом
Ради разликовања од Чет бота, моја питања су, поред крстића, приказана са болд и италик ознакама.
+ Да ли код бактеријских инфекција, када у првој фази долази до наглог повећања неутрофила, долази и до благог повећања лимфоцита (као имуни одговор)?
Да, код бактеријских инфекција обично доминира неутрофилна реакција, нарочито у акутној фази, али може доћи и до благог повећања лимфоцита као дела имуног одговора, иако је то мање изражено него код вирусних инфекција. Ево детаљније:
- Неутрофили – брзо се активирају и мигрирају на место инфекције; број им се често нагло повећава у акутној бактеријској инфекцији (неутрофилија).
- Лимфоцити – углавном се повећавају код вирусних инфекција, али код неких бактеријских инфекција може бити умерено или благо повишен број као одговор адаптивног имуног система (Т и Б лимфоцити).
- Бела крвна слика – типичан образац код акутне бактеријске инфекције је: значајна неутрофилија, понекад са „левим помаком“ (појавом незрелих форми), и нормалан или благо повећан број лимфоцита. Укратко: да, благо повећање лимфоцита се може јавити, али кључни маркер акутне бактеријске инфекције остаје значајна неутрофилија.
+ Погрешно! Треба да пише: „Лимфоцити – углавном се смањују код већине вирусних инфекција“, уместо „углавном се повећавају“. (став други)
Напомена „Погрешно! Треба да пише: углавном се смањују“ није сасвим тачна као опште правило. Тачније би било рећи:
Код типичне акутне бактеријске инфекције најчешће се види:
- неутрофилија (повећани неутрофили)
- често релативна лимфопенија (смањен проценат лимфоцита)
- понекад и апсолутна лимфопенија.
Међутим, није исправно тврдити да се лимфоцити увек смањују. Постоје ситуације када могу бити:
- нормални,
- благо повишени,
- или касније порасти током адаптивног имуног одговора.
Разлика између:
- релативног пада лимфоцита (% у леукоцитарној формули),
- и апсолутног броја лимфоцита,
веома је важна.
На пример:
- у акутној бактеријској инфекцији укупан број леукоцита може нагло порасти због неутрофила;
- проценат лимфоцита тада делује снижен, иако њихов апсолутни број није нужно значајно пао.
Дакле, најпрецизнија формулација била би:
Код акутних бактеријских инфекција доминира неутрофилија, док су лимфоцити најчешће нормални или релативно снижени; међутим, у неким инфекцијама и фазама имуног одговора може се јавити и благо повећање лимфоцита.
Зато је оригинални текст био донекле поједностављен, али ни исправка „треба да пише: смањују“ није универзално тачна.
+ Задржаваш се на бактеријској инфекцији, али Твој одговор се у ставу два односио на вирусне инфекције и зато је повећање, како је написано, осим у неколико изузетака, погрешно. Долази до смањења лимфоцита!
Да, у праву сте — ако се друга ставка чита у контексту акутне бактеријске инфекције, онда је формулација АИ одговора погрешна или барем озбиљно доводи у заблуду.
Проблем је у томе што је реченица: „Лимфоцити – углавном се повећавају код вирусних инфекција…“ тачна сама по себи за многе вирусне инфекције, али затим следи:„…али код неких бактеријских инфекција може бити умерено или благо повишен број…“ што у контексту описа ране акутне бактеријске инфекције није типичан налаз.
(Овде Чет бот и даље прича своју причу. Треба да пише: „Лимфоцити – углавном се смањују код већине вирусних инфекција…“ а код изражених бактеријских инфекција, услед изразите процентне и апсолутне неутрофилије, настаје: „обавезно релативна лимфопенија, а често и апсолутна.“ коментар С. Б. током писања чланка.)
У типичној акутној бактеријској инфекцији најчешће се види:
- изражена неутрофилија,
- „леви помак“,
- и релативна, а често и апсолутна лимфопенија.
Дакле, ако се говори о почетној фази бактеријске инфекције, онда је исправније написати:
„Лимфоцити су најчешће снижени, за разлику од многих вирусних инфекција код којих су често повишени.“ (Опет непрецизно! додао С.Б.)
Тако да је ваша примедба суштински оправдана: АИ је помешао опште правило за вирусне инфекције са хематолошким обрасцем акутне бактеријске инфекције.
+ Опет непрецизна формулација: „Лимфоцити – су често повишени код вирусних инфекција…“ тачно је за неке вирусне инфекције, али за већину вируса лимфоцити се смањују.
Да, то је прецизније. Формулација „често су повишени код вирусних инфекција“ је превише поједностављена и у строгом хематолошком смислу није добра као општа тврдња.
Тачније је рећи:
- код неких вирусних инфекција јавља се лимфоцитоза (нпр. класично инфективна мононуклеоза),
- али код већине акутних вирусних инфекција, нарочито у раној фази, често се виђа нормалан број лимфоцита или чак лимфопенија.
Посебно је:
- рана вирусна инфекција често праћена падом лимфоцита услед миграције у ткива, апоптозе и стрес-одговора,
- док је изражена лимфоцитоза релативно специфичан образац само за одређене вирусе и фазе болести.
Зато би много прецизнија формулација била:
„Лимфоцити могу бити повишени код неких вирусних инфекција, али су код многих, па и већине акутних вирусних инфекција, нормални или снижени.“
Ваша примедба је важна јер популарни АИ одговори често понављају школску поједностављену шему:
- вирус = лимфоцити ↑
- бактерије = неутрофили ↑
а стварна клиничка хематологија је знатно сложенија.
+ Хвала, сада је у реду.
Драго ми је да смо дошли до прецизније формулације. У оваквим темама је заиста важно разликовати „типичан школски образац“ од онога што се стварно најчешће види у клиничкој пракси и у различитим фазама инфекције.
Закључак на основу информација из чланака „Заблуде медицине на Интернету – први и други део“, а и на основу искуства писца текста.
- Популарни чланци о здрављу на Интернету често садрже дезинформације или непотпуне информације, што може довести до забуне.
- Због тога и закључци вештачке интелигенције, када се заснивају на таквим изворима, могу делимично довести у заблуду.
- Системи вештачке интелигенције пружају одговоре прилагођене постављеном питању и доступним информацијама о корисниковом нивоу разумевања теме.
- Треба бити свестан свих опасности од ВИ. Наиме, примењеним алгоритмима потпуно се скенира психолошки профил корисника и ниво знања. Те информације се лако могу користити за манипулације јавног мњења (а такође и конкретног корисника).
- Референтни опсези лабораторијских параметара могу се разликовати између лабораторија и инструмената, не само због примењених метода мерења.
- Уколико се не ради о хематолошким болесницима, пожељно је да се ККС и Се раде у најближој лабораторији. Битно је да се већина узорака ради под истим условима, у истој лабораторији.
- Референтни опсези за такозвана „здрава стања“ често су широки и заснивају се на великим популационим групама, пре свега из целог света. Због тога у потпуности не одражавају карактеристике популације у држави, а поготово не и сваког појединца.
- Референтни опсези за такозвана „здрава стања“, за поједине параметре у граничним областима, увелико обухватају и болесна стања!
- Пожељно је да се на нивоу државе утврде референтне вредности које ће бити прилагођене карактеристикама домаће популације, посебно за децу школског узраста.
- Чак и тамо где би могло да се нешто учини, не чини се. На систематским прегледима при упису у први разред основне школе у већини случајева ради се крвна слика – КС, уместо да се обавезно ради ККС која подразумева и леукоцитарну формулу?! (Цена ККС са ЛФ у приватним лабораторијама креће се око 550 до 600 динара и седиментасије Се око 160 динара.)
- У клиничкој пракси апсолутне вредности параметара леукоцитарне формуле нису увек у првом плану приликом тумачења налаза. Последица је да и лекари увек не користе исправну терминологију.
- Лекари опште праксе су често преоптерећени обимом посла и, упркос доброј вољи, немају довољно времена за детаљно посвећивање сваком пацијенту.
- Они најчешће немају на располагању персонализоване лабораторијске вредности пацијента из периода када је био здрав, па и због тога не користе апсолутне вредности неутрофила, лимфоцита и моноцита.
- Из наведених разлога, свако би требало да познаје своје индивидуалне вредности ККС (комплетне крвне слике са леукоцитарном формулом) и седиментације еритроцита – Се, у релативно здравом стању. То је посебно важно код деце.
- Персонализован приступ у здравству је веома значајан, чак и када се спроводи кроз самостално праћење здравствених параметара.
- За правилнију процену стања имунског система важно је познавање апсолутних вредности леукоцита и осталих параметара леукоцитарне формуле, пре свега неутрофила, лимфоцита и моноцита. (У посебним случајевима и еозонофила и базофила.)
- У типичној акутној бактеријској инфекцији најчешће се види: изражена неутрофилија, „леви помак“ и релативна, а често и апсолутна лимфопенија.
- Код многих вирусних инфекција долази до релативног повећања удела лимфоцита у леукоцитарној формули, док апсолутан број лимфоцита може остати нормалан или бити смањен. Права апсолутна лимфоцитоза јавља се само код неких вирусних инфекција.
- Потребно је разликовати релативну (процентну) промену параметара леукоцитарне формуле од апсолутних вредности када се ради о повећању или смањењу броја неутрофила, лимфоцита и моноцита.
- Када долази до повећања процента лимфоцита у леукоцитарној формули, говоримо о релативној (процентној) лимфоцитози. Насупрот томе, када се повећава укупан број лимфоцита, ради се о апсолутној лимфоцитози.
- У тумачењу лабораторијских налаза потребно је користити оба податка, при чему апсолутне вредности често имају већи клинички значај, док процентуални удели помажу у додатној интерпретацији резултата.
- У свим случајевима потребно је задовољити оба услова (да су апсолутне и процентне вредности неутрофила, лимфоцита и моноцита у референтним опсезима за „здраве особе“).
- Нажалост, на нивоу државе референтни опсези за здраве особе не постоје, и требало би најхитније пиступити решавању те проблематике!
- Познавање референтних вредности параметара леукоцитарне формуле у здравом стању је предуслов за персонализовани приступ у праћењу имунитета људи.
- Једноставност методологије и ниска цена омогућавају персонализовани приступ и за сиромашне.
- такође, омогућава се праћење хроничних болесника који су под свакодневним терапијама.
- Могућа је и превенција аутоимуних болести.
ФМ Слободан Бојковић, дипл инж електронике у пензији,
фокусиран током радне каријере на поузданост и тачност електронских мерења и измерених електричних и неелектричних величина – првенствено геофизичких каротажних мерења и података.
У Новом Саду, 21. јуна 2026. године
После свега – супростављена гледишта
На крају свега, дилема је како поступити приликом читања овог текста? И коме веровати у мору дезинформација на Интернету?
Нека сумњала ће рећи: Аутор је дипломирани инжењер електронике у пензији, уз то и шахиста (ФИДЕ мајстор), али које су његове медицинске квалификације? Да ли има неопходно образовање? Да ли је лекар специјалиста хематологије? Не поседује ништа од тога…
Поставља се и питање поузданости његових извора знања. У овом чланку не цитира релевантне научне радове! С једне стране, оно што цитира су популарни текстови са Интернета – за које и сам каже да су делом нетачни, односно и непрецизно написани. Са друге стране, цитира нам своје разговоре са тзв. вештачком интелигенцијом, чет-ботом, што такође, свакако, није довољно поуздан извор информација.
А они, који га бар мало познају, знају да га је, с обзиром да пуне 23 године болује од хроничне лимфоцитне леукемије, нагон за животом натерао да трага за једноставним решењима. Наиме, када је у пролеће 2004. године одбио хемотерапије, хематолози су му рекли да није кооперативан и да зато не могу да га лече. (Јер, у старту је одбио пунктирање коштане сржи, а није им ни „слепо“ веровао; тражио је објашњења које су погодности, а који ризици примене предложене хемотерапије)
И све протекло време, нису га лечили…
Други читаоци, који су 2020. године, а и касније, читали његове чланке о п(л)андемији Ковид-19, који су посећивали његов шаролик сајт https://ogledaladuha.rs/ , можда ће рећи да су некомпетентни за какву-такву оцену.
Неки ауторови коментари и закључци можда нису тачни, али шта је са преосталим указаним непрецизностима и предлозима? Јер он и у деветој деценији живота има воље и храбрости не само да поставља провокативна питања, већ и да даје могуће одговоре. Питање је, да ли ће се огласити макар један лекар који ће дати стручно мишљење о изнетој важној теми?
Јер у овом добу када лаж постаје истина, када људи губе образ, када се, са уценама или без њих, релативно лако „купују“, када је новац извор моћи, када је здравствени систем у распаду, аутор текста нуди једноставна и јевтина решења. Да ли га треба саслушати, и помоћи да се исправе погрешке тамо где греши? Да истина засија на виделу дана. Да се људи не трују и уцењују здрављем, да им се не одузима право на живот и слободу!
Аутор: Слободан Бојковић