Преузето са портала Борба за истину, на којем је 18. 6. 2026. првобитно објављено.
Пише: Слободан Бојковић
Овај чланак представља мали отклон од чланка Једно усамљено гледиште – трећи део, објављеног на порталима Вечити шах 31. мaja и Шах-мат листа 1. јуна. У делу о лекарским прегледима за шахисте, који се без увида у здравствено стање, само про форма обављају, поменуо сам и важност поседовања референтних вредности комплетне крвне слике (KKС) и седиментације (Се) у здравом стању, за одрасле, а поготово за децу!
Навео сам да се превентивни прегледи школске деце, колико ми је познато, врше само пред упис у први разред основне школе, када се вади и крв. Нажалост, тада за сву децу није обавезна ККС (Комплетна крвна слика са леукоцитарном формулом ЛФ), већ се (ради уштеде?) ради и КС без ЛФ?! Зато сматрам да су родитељи дужни да сами прате здравствено стање своје деце, а на такмичењима (поготово брзопотезним) и са оксиметрима, јер се при стресу мења пулс, а због спазама концентрација кисеоника у крви, а све то утиче и на имунитет.
По моме искуству (23 године са ХЛЛ), нужно је, у здравом стању, знати сопствене референтне вредности ККС (крвне слике са леукоцитарном формулом – ЛФ) и седиментације Се, јер су опсези које прате лекари широки, за светску популацију, а не само за нашу децу и нацију. Лекари немају и незнају ни сопствене референтне вредности пацијената у здравом стању!
Уколико се ради о релативно здравим особама, код јављања симптома не треба журити са одласком лекару, већ пустити организам да се избори са инфекцијом. Природна „вакцинација“ је једна од делотворнијих вакцинација.
После најмање 48 сати (боље је ако је касније), у већини инфекција се анализом резултата ККС и Се (уколико знате своје референтне вредости у здравом стању, и уколико у истим условима, ујутру вадите крв), може раздвојити вирусна од бактеријске инфекције. А клиничка слика то само потврђује.
С друге стране, преглед у најранијој фази болести често се мора заснивати претежно на клиничкој слици, јер карактеристичне лабораторијске промене још нису довољно изражене. Због тога се процена лекара у тим околностима неизбежно ослања на симптоме, епидемиолошку ситуацију и искуство из праксе.
Комплетна крвна слика (KKS) је основна и јефтина лабораторијска анализа која процењује опште здравствено стање, помажући у откривању (и разликовању) инфекција, анемија, непрепознатих, запуштених запаљења и поремећаја имунитета. Анализа се обично ради из узорка венске крви.
Лабораторијска анализа KKS обухвата мерење следећих битних параметара:
- Еритроцита (РБЦ – црвена крвна зрнца): Преносе кисеоник из плућа до свих ткива.
- Леукоцита (WBC – бела крвна зрнца): Главни су део имуног система и боре се против инфекција.
KKS треба обавезно да укључује и леукоцитарну формулу (ЛФ) која приказује удео различитих врста белих крвних зрнаца (неутрофила, лимфоцита, моноцита, еозинофила и базофила).
- Тромбоцита (ПЛТ): Учествују у згрушавању крви и спречавају крварење.
- Хемоглобина (Хгб): Протеин у еритроцитима који преноси кисеоник.
- Хематокрита (Хцт): Проценат волумена крви који заузимају црвена крвна зрнца (око 99%), тромбоцити (око 0,8%) и леукоцити (око 0,2%).
- Еритроцитних индекса (МЦВ, MCH, MCHC): Показују величину и концентрацију хемоглобина у црвеним крвним зрнцима.
На први поглед све је у реду, али нажалост, чак и када су мерени лабораторијски резултати исправни, настаје проблем у интерпретацији, чак и од лекара.
Муке лекара
Највећи проблем је што произвођачи инструмената (ради продаје у целом свету), налазе компромис измећу мерног опсега у коме је најмања грешка мерења и референтних вредности здраве популације у свету. А то су много шири опсези у односу на одређену нацију и популацију.
Осим тога, да би се постигла економичност у раду и избегле додатне рекалибрације, доња гранична вредност се помера улево. Тако да, када вам кажу да сте на доњој граници референтног опсега неког параметра, ви сте можда већ забраздили у болест.
Такође, постоје разлике у методама мерења, па су и референтни опсези донекле другачији. Чак и када су мерне методе исте, често постоје разлике у резултатима, не само код различитих произвођача већ и код истог произвођача. Јер није свеједно да ли је при куповини и пријему опреме присуствовао економиста спољне трговине или стручно инжењерско лице задужено за проверу квалитета. Наиме, постоје различите класе производа; квалитет се разликује, а самим тим и цена. И тек ту настају манипулације…
А пошто се подаци произвођача разликују, разликују се и подаци лабораторија.
Код ККС, највише мука лекарима задаје тумачење података леукоцитарне формуле. У пракси се као типичан идеални налаз среће следећи приближан однос: неутрофили око 60 %, лимфоцити око 30 %, моноцити око 6-9 % и укупно, еозонофили и базофили, са мање од 2 %. Зато ће у даљем излагању моја пажња бити усмерена не само на релативне (процентне) промене удела лимфоцита, већ и на промене њиховог укупног броја – апсолутних вредности, јер се ту највише греши.
Наиме, у ранијим лабораторијским извештајима приказивао се само укупан број леукоцита са процентуалним уделом параметара леукоцитарне формуле (ЛФ). Није било приказа апсолутних вредности, па их већина лекара није израчунавала нити користила. Како и зашто би их користили када су параметри били у оквиру референтних опсега? При томе нису располагали ни сопственим апсолутним референтним вредностима пацијента у здравом стању, ради поређења.
Увид се заснивао искључиво на променама процента неутрофила и лимфоцита у леукоцитарној формули. Тако се код лекара опште праксе задржао анахрони приступ у коме су апсолутне вредности занемариване. Не само тада већ и данас, када су оне саставни део лабораторијског извештаја, темељнија и персонализована анализа параметара леукоцитарне формуле често се препушта хематолозима.
И то је, нажалост, разумљиво. Јер један од услова за улазак у Еуропску унију је и приватизација здравственог сектора. (Да није било короне 2020. прихваћени услов би одавно био испуњен.)
Зато је последњих година здравствени систем изложен сталним организационим и економским притисцима. Домови здравља остају без кадрова, а медицинско особље је све више преоптерећено административним обавезама. Лекар је често приморан да значајан део времена проведе уз рачунар, уносећи податке и савладавајући техничке проблеме информационих система.
Шта се може учинити за десет минута, колико је у просеку предвиђено по пацијенту? Да ли лекар стиже да саслуша пацијента до краја, да га погледа у очи, охрабри и препозна његову муку? У таквим условима није чудо што се анализа сложенијих лабораторијских показатеља често своди на најосновније тумачење и ослањање на референтне опсеге, уместо на персонализован приступ и поређење са претходним налазима истог пацијента.
Разликовање вирусне од бактеријских инфекција
Напомена: Сваки човек треба да зна своје индивидуалне (сопствене) вредности KKS (Комплетне крвне слике са леукоцитарном формулом) и Се (седиментације) у релативно здравом стању. То је посебно важно за децу!(Слободан Бојковић – С. Б. )
Пре анализе популарних чланака о разматраној теми на Интернету, дат је закључак Вештачке интелигенције – ВИ о томе. У даљем тексту наводим углавном само делове чланака који изазивају недоумице. Ради разликовања, моји коментари су дати у заградама и имају болд и италик ознаке.
У наставку анализе приказујем разговор са Чет ботом у коме га наводим да да исправна тумачења.
KKS и разликовање вирусне од бактеријских инфекција
AI Overview
Комплетна крвна слика (KKS) помаже у разликовању инфекција: бактеријске обично повећавају укупан број леукоцита (леукоцитоза) и неутрофилних гранулоцита, док вирусне често смањују број леукоцита (леукопенија) или га одржавају у нормали, уз повишене лимфоците. За прецизнију дијагнозу, лекари често користе ЦРП, који је значајно виши код бактерија.
(Услед непрецизних информација на Интернету, настаје и непрецизан закључак вештачке интелигенције – ВИ. Исправно је: Код многих вирусних инфекција долази до релативног повећања удела лимфоцита у леукоцитарној формули, док апсолутан број лиммфоцита може бити нормалан или смањен; права апсолутна лимфоцитоза јавља се само код одређених вирусних инфекција. додао С. Б.)
Кључни параметри у KKS за разликовање:
- Леукоцити (WBC):
- Бактеријска инфекција: Повећан укупан број (леукоцитоза).
- Вирусна инфекција: Нормалан или смањен укупан број (леукопенија).
- Неутрофилни гранулоцити (НЕУ):
- Бактеријска инфекција: Високи проценти или апсолутне вредности (неутрофилија).
- Вирусна инфекција: Ниске вредности.
- Лимфоцити (LYM):
- Бактеријска инфекција: Смањен проценат.
- Вирусна инфекција: Повећан проценат (лимфоцитоза). (Сходно горњем коментару, непрецизно и недовољно речено. додао С. Б.)
- ЦРП (Ц-реактивни протеин):
- Бактеријска инфекција: Високе вредности.
- Вирусна инфекција: Ниске или умерено повишене вредности.
(Нема референтних вредности на које се тврдња односи. додао С. Б.)
- Вируси: Често почињу нагло, праћени су кијавицом, кашљем, грлобољом и цурењем из носа. Лече се симптоматски (одмор, течност).
- Бактерије: Симптоми су локализовани (нпр. само грло, само ухо), често праћени високом температуром која траје дуже и лече се антибиотицима.
Напомена: Резултате KKS увек треба да тумачи лекар, узимајући у обзир симптоме и клиничку слику.
Разлике између вирусних и бактеријских инфекција
Крвна слика код вирусних инфекција:
Леукоцити су скоро увек испод нормале или нормалне вредности.
Лимфоцити – обично изнад нормале, исти као и моноцити.
(Непрецизно речено. Важи само у неколико изузетака. додао С. Б. )
Неутрофили – постоји значајан пад испод нормалних вредности
СЕ – могу постојати двосмислени показатељи: нормална или благи пад (Нетачно. С. Б.)
ЦРП-благо повишен (10-40 мг/л)
(Сувише грубо речено. Код неких особа ЦРП мањи од 5 мг/л (што је гранична референтна вредност за здраве), може да означава неку вирусну инфекцију (чак и блажу бактеријску инфекцију) ако је у здравом стању ЦРП мањи од 1 мг/л. додао С. Б)
Крвна слика открива како да разликујемо бактеријску од вирусне инфекције?
- Неутрофили – Најбројнији облик леукоцита, посебно важни код бактеријских инфекција.
- Лимфоцити – Друга врста леукоцита, чији број се често повећава код вирусних инфекција. (Непрецизно речено. Важи само у неколико изузетака. додао С. Б.)
Вирусна инфекција: број леукоцита може бити нормалан или чак смањен (леукопенија), али се често примећује повећање броја лимфоцита (лимфоцитоза), што указује на ангажовање организма у борби против вируса. (Непрецизно и недовољно речено. додао С. Б.)
Два примера у пракси:
Код бактеријске инфекције, пацијент ће често имати:
- Повишен број леукоцита
- Значајно повишене неутрофиле
- Присутност незрелих штапићастих неутрофила
Код вирусне инфекције, типични налази укључују:
- Нормалан или снижен број леукоцита
- Већи проценат лимфоцита у укупном броју белих крвних зрнаца
(Непрецизно речено. Ради се о повећању процента лимфоцита у леукоцитарној формули у односу на здраво стање. Али већи проценат лимфоцита у инфекцији не значи да је дошло и до повећања апсолутног броја лимфоцита. додао С. Б.)
Бактеријска и вирусна инфекција – резултати крвне слике
autor: Stetoskop.info
- juн. 2025. 13:50
| Zdravlje
Бактеријска и вирусна инфекција – резултати крвне слике
Лимфоцити – Друга врста белих крвних зрнаца која је обично повишена код вирусних инфекција. (Непрецизно речено. Важи само у неколико изузетака. додао С. Б.)
Вирусне инфекције – Не могу значајно да повећају укупан број белих крвних зрнаца, при чему понекад доводе и до његовог смањења (леукопенија).
Лимфоцити:
Бактеријске инфекције – По правилу не изазивају повећање броја лимфоцита.
Вирусне инфекције – Обично доводе до повећања броја лимфоцита. Ово је познато као лимфоцитоза. (Важи само у неколико изузетака. додао С. Б.)
Пример бактеријске инфекције:
Пацијент са бактеријском инфекцијом може имати висок укупан број белих крвних зрнаца, велики број неутрофила и вероватно повећан број незрелих неутрофила (штапова).
Пример вирусне инфекције:
Пацијент са вирусном инфекцијом може имати нормалан или благо снижен број леукоцита, са већим уделом лимфоцита. (Непрецизно речено. додао С. Б.)
https://n1info.rs/magazin/zdravlje/bakterijska-i-virusna-infekcija-rezultati-krvne-slike
Тумачење резултата крвне слике: разлика између бактеријске и вирусне инфекције
25.07.2024.
Лимфоцити: Друга врста белих крвних зрнаца која је обично повишена код вирусних инфекција. (Непрецизно речено. Важи само у неколико изузетака. додао С. Б.)
- Бактеријске инфекције: По правилу не изазивају повећање броја лимфоцита.
- Вирусне инфекције: Обично доводе до повећања броја лимфоцита. Ово је познато као лимфоцитоза. (Непрецизно речено. Важи само у неколико изузетака. додао С. Б.)
Пример сценарија
- Пацијент са бактеријском инфекцијом може имати висок укупан број белих крвних зрнаца, велики број неутрофила и вероватно повећан број незрелих неутрофила (штапова).
- Пацијент са вирусном инфекцијом може имати нормалан или благо снижен број леукоцита, са већим уделом лимфоцита.
Напомена Слободана Бојковића:
Као и у многим сферама науке, анализом чланака може се уочити да се ради о „ресавској школи“ и примени „копи-пејст“ обрасца. А што је још горе, као што је у коментарима истакнуто, ради се и о неразумевању проблематике, јер се не анализирају промене апсолутног броја лимфоцита!
Наиме, уколико настаје повећање процента лимфоцита у леукоцитарној формули, ради се о релативној лимфоцитози. Насупрот томе, када долази до повећања броја лимфоцита, ради се о апсолутној лимфоцитози, и то треба разликовати!
У противном, долази до велике збрке, а што се види из мојих коментара чланака са Интернета.
Аутор: Слободан Бојковић