Приредио: Слободан Бојковић
Шампионат Југославије 1963.
Врњачка Бања, 12 – 30. 11. 1962.
Захваљујући пожртвованом, волонтерском раду професора Математичког факултета, др Владице Андрејића, многи шаховски догађаји су доступни, отргнути од заборава. Текст, у скраћеној верзији, је преузет са сајта „Вечити шах“.
Турнир комплетно обрађен од стране Владице Андрејића може се видети на: http://www.perpetualcheck.com/show/show.php?lan=cp&data=Y1962002
Темпо игре: 150 минута за 40 потеза плус 60 минута за сваких 16 потеза
Победник: Светозар Глигорић
Турнир:
На скупштини ШСЈ (Загреб, 9-10.6.1962) је одлучено да се 18. шампионат Југославије одржи у новембру 1962. (најприкладнији термин без значајних такмичења) по швајцарском систему са 32 учесника у 13 кола, иако је претходни шампионат био исте године. Шампионат је планиран као обавезан за врхунске играче јер ће он бити један од најбитнијих критеријума за избор државне репрезентације, делегирање на међународне турнире, стипендије. Извршни одбор ШСЈ је 2. новембра разрадио претходне одлуке и заказао турнир у Врњачкој Бањи.
Глигорић је силовито кренуо, а онда привео турнир крају са пет ремија освојивши још једну титулу шампиона Југославије. На седници ИОШСЈ је одлучено да се титула мајстора осваја пласманом у првих 10 на шампионату, то су испунили Велимировић и Немет и постали нови мајстори. Ћетковић је постао мајсторски кандидат, а Јанчев је своју мк титулу изгубио због рђавог пласмана.
Занимљивости:
Зонски турнири имали су квоту од 5 Југословена, а директно је једно место додељено Глигорићу. Једно место је следовало најбољем са шампионата који није Глигорић, што је био Матановић. Остала 3 места су подељена на додатном изборном турниру.
Листа учесника:
ШСЈ је на скупштини у Загребу, 9-10.6.1962, променио систем за шампионат. Директно право учешћа имали су првих шест са претходног шампионата: Матановић, Минић, Соколов, Ћирић, Угриновић и Букић. Директна места добили су активни играчи са титулама које је одредила стручна комисија и ИОШСЈ: велемајстори Трифуновић, Ивков, Пирц и Удовчић, те интермајстори Берток, Парма, Ћирић, Милић, Караклајић, Пуц и Ђурашевић. Директно улазе омладински шампион 1961 Немет и омладински шампион 1962 Бојковић.
Остали су се квалификовали са републичких турнира: из Србије долазе Велимировић, Лукић и Ерић; из Војводине (Сомбор, 1962) долазе Брадваревић и Јовић; из Хрватске (16-30.9.1962) долазе Дамјановић и Купрејанов; из БиХ (Сарајево, 1962) долазе Богдановић и Михаљчишин; из Македоније (Отешево, 2-20.8.1962) долазе Софревски и Панов; из Словеније (Љубљана, 1962) долази Анкерст; из Црне Горе (Никшић, 1962) долази Ћетковић. Отказали су Трифуновић (одобрено одсуство због унапред заказане турнеје у САД), Ћирић, Ђурашевић, Пуц и Угриновић, а уместо њих су као резерве ушли Рабар (делегиран из Хрватске), Кржишник (други у Словенији), Козомара (трећи у БиХ), Рајковић (четврти у Србији) и Јанчев (четврти у Македонији, иза Крстева који је добио 2 године суспензије).
Учесници
Стање после 13 кола (30.11.1962)
Неке од мојих партија са турнира (кликните на поља са линковима за приказ партија):
| 12.11.1962 | Бојковић, Слободан | 1:0 | Михаљчишин, Михајло | B47 |
| 13.11.1962 | Бојковић, Слободан | 0:1 | Глигорић, Светозар | B97 |
| 16.11.1962 | Ерић, Љубиша | 0:1 | Бојковић, Слободан | B22 |
| 18.11.1962 | Пирц, Васја | ½:½ | Бојковић, Слободан | A07 |
| 21.11.1962 | Бојковић, Слободан | 0:1 | Богдановић, Рајко | B94 |
| 22.11.1962 | Бојковић, Слободан | 1:0 | Брадваревић, Александар | B61 |
| 24.11.1962 | Кржишник, Звоне | ½:½ | Бојковић, Слободан | D30 |
| 25.11.1962 | Бојковић, Слободан | 0:1 | Козомара, Владимир | C45 |
| 28.11.1962 | Бојковић, Слободан | 1:0 | Јанчев, Лазар | C10 |
| 30.11.1962 | Удовчић, Мијо | 1:0 | Бојковић, Слободан | E08 |
А ево и мог виђења турнира.
Већ у првом колу побеђујем некадашњег првака Босне и Херцеговине, мајстора Михајла Михаљчишина. Поразе против Светозара Глигорића и Момчила Ћетковића надокнађујем новом победом против Љубише Ерића из Крушевца, па сам на 50% освојених поена. У петом колу је сусрет најмлађег и најстаријег учесника. Играм против велемајстора Васје Пирца и без проблема ремизирам. Следе два пораза од Ивана Немета и Рајка Богдановића. У осмом колу на реду је собни дуел. Играм против Александра Брадваревића, вишеструког првака Војводине, и у компликованој средишњици после жртве фигуре за три пешака, после његовог пропуста, добијам партију.
После ремија у деветом колу са Звоне Кржишником, противник ми је лукави играч искричавог духа, Владо Козомара из Бања Луке. У отприлике једнакој позицији улази у цајтнот, врпољи се, наизглед неодлучно млатара рукама, прави гримасе…
Осокољен, уместо да размишљам о претњи црног скакача 29. … Сц6 и упада црног топа на други ред, наивно брзоплето крећем у привидан напад и улећем у замку. Уместо ремија губим партију: 29. Сб5+?? Ка8 30. Сд6 Сф3+ 31. гф Те2+ 32. Кц1 Те6 32. Сб5 Тг6 0:1
И пре него што сам потписао предају креће ерупција смеха старог лисца са необузданим, пригушеним јарећим кикотањем, што је узнемирило околне играче, па нам је одмах пришао судија. Тако ме је, инсценираном глумом, Владо Козомара надмудрио и победио.
После пораза од Анкерста и победе против последњег на табели, Јанчева, у последњем колу играм против Удовчића.
Позиција након 24. потеза белог. Црни пропушта да одигра активан потез 24. … Ла6 са добром игром. Уместо тога, после 24. … Лб7 25. Дг4 Л:д4 26. Л:д4 Т:д4 27. ц5! е5 28. Дх5 и нових пропуста, брзо долази у изгубљену позицију.
Као што се из приложеног види, неопрезно губим партију и са пет поена из 13 партија заузимам 27-мо место међу 32 искуснија играча. Иза мене су од касније познатијих само Душан Рајковић, будући велемајстор, и Љубиша Јовић будући међународни мајстор. (Љубиша се у трећем колу прославио неочекиваном победом против Ивкова у француској одбрани. Нажалост, као што је пораз др Петра Трифуновића 1965. против мене дуго био непознат шаховској јавности, јер у књизи „Југословенско шаховско стваралаштво“ нису навођена имена играча, Љубиша је доживео гору судбину у виду заборава. Због грешке у шаховској бази, касније је и Бора Ивков у објављеној књизи „Црно на бело“ пренео да није изгубио партију против Љубише Јовића, већ против Станоја Јовића који се 1962. године није ни родио!)