Преузето са портала Борба за истину, на којем је објављено 21. 6. 2025.
А онда, лагано и у сенци вишеструког убиства у НС-у, истиха закуцаваш последњи ексер на статус колоније – уништењем високог образовања у држави.
Истиха се поново ради на предлогу за измену Закона о високом образовању, којим се (поново) отвара пут за приватизацију државних и евентуални долазак страних високошколских установа у Србију – без домаће акредитације, а уз суфинансирање државе.
Оксфорд, Кембриџ, Сорбона, МИТ, олееее!
Европо, еве ме!
Незадрживо срљамо у прогрес!!!
Уозбиљимо се.
Београдски универзитет је међу 500 најбољих на свету, док је Универзитет у Новом Саду међу 1000 најбољих на свету, у конкуренцији 25 000 светских универзитета.
Дакле, издвојено је 2% најбољих и најпрестижнијих високошколских установа на целој овој планети, а наша два највећа државна универзитета су у том постотку.
У свакој нормалној држави, пре свега држави, а не колонизованој прћији, овај податак би био свакодневно истицан и прослављан, а наше високо школство би било унапређивано и промовисано у целом свету као један од камена темељаца и носећих стубова државе и друштва.
Међутим, јок!
Нас ће сада најнеписменија, најнеобразованија, најглупља и најпримитивнија узурпаторска клика ИКАДА да убеђује да Србија нема довољно квалитетну понуду домаћих високошколских, пре свега државних установа, те да нам као ‘лебац фале филијале страних универзитета у нашој држави и приватизација најбољих државних.
Које ћемо, нормално, да (су)финансирамо МИ!
Једнако као што у целини финансирамо тзв. стране инвеститоре, бесомучним задуживањем у земљама тих истих „инвеститора“, тако ћемо да кукамо, молимо и плаћамо стране високе школе да дођу код нас, да нам униште и девастирају оно што имамо и да „капаришу“ нашу најталентованију и најперспективнију децу за своје потребе, а о нашем трошку.
Приватни факултети у Србији, са својим годишњим школаринама од 3 000 до 5 000 евра су за већину деце и родитеља недостижни (хвала Богу!), па се мислећи чо’ек просто запита ко би овде, како и од чега плаћао школарине на франшизама престижних светских факултета, које се крећу у распону од 50 000 до 100 000 евра годишње или приватизоване државне факултете, који су једна једина шанса да се и сиротиња школује на високом школству?!?
Ми ћемо да плаћамо, браћо и сестре, другови и другарице, родитељи и ђаци, МИ – мало стадо скоро до костију одраних, али и даље ненадмашно лењих и комформистички оријентисаних оваца!
Никакав Кембриџ, Оксфорд, Јејл итд. нама овде нису нужни.
Нама је нужно да поштујемо, чувамо и унапређујемо оно што имамо, а што сав свет поштује и вреднује боље него ми сами, и да омогућимо да наши професори, на нашим факултетима оспособљавају нашу децу за наше потребе.
Међутим, јок…
Све, апсолутно СВЕ у овој држави јури низбрдо брже, јаче и боље, па нек’ појури о истом трошку и будућност – високо образовање.
Што’но кажу – кад иде јуне, нек’ иде и уже…
Врло лако може да се деси да се сретнемо сви на дну, које неуморно пробијамо за нашу децу.
Јер, и даље лењо комформистички гледамо како полусвет, који са највише купљених диплома и најмање знања у историји државе, управља њоме ка суноврату, док власници правих диплома и знања гледају бело или ћуте јер „може и горе“.
На фотографији лево – напредњачка овца, док је на фотографији десно – либерашка овца.
Штета што им се не виде огромни стомаци – у њима је прогутан цео један народ, који се вечито расправља и дели око идиотских и небитних тема и ликова, док му се пред очима руши држава.
Аутор: Сашка Љубичић