Признате иновације до 1989. године

Приредио: Слободан Бојковић

Поводом 40 година постојања компаније изашла је монографија под насловом „Нафта-гас“ 1949 – 1989.. У њој су, поред осталог, наведене и прихваћене иновације (55 у периоду од 1980 – 1989, и 4 пре тога). Међу тих 59 иновација, четири су признате аутору, а могле су, због материјалних и техничких ефеката, бар још три да буду прихваћене. Али, то би, свакако, било превише…

Морам рећи да ми је практично све време 24-годишњег рада у РЈ „Каротажни и перфорациони радови“, непроцењиву помоћ пружао надарени и инвентивни техничар Јаноши Ласло, поготову у првих седам година, када смо само нас двојица чинили новоформирано оделење Одржавања. Бушотински инструменти који се на Западу расходују за 7, а код нас за 10 година, заједничким напорима су оживљавани и радили преко 20 година. Тиме смо се нехотице замерили радницима Спољне трговине и одговарајућим рударским кадровима „Нафта-гас“-а јер су им онемогућена учешћа у набавкама.

 А ево и списка признатих иновација.

Пуштање у рад уређаја за мерење природне радиоактивности и модификација бушотинског уређаја.  Техничко побољшање   1984. Аутори: Бојковић Слободан и Јаноши Ласло

Израда симулатора звучног сигнала     Техничко унапређење 1984. Аутори: Бојковић Слободан и Јаноши Ласло

Прилагођавање „DRESSER“-ове сонде за мерење природне радиоактивности на апаратури „GERHART – OWEN“.    Техничко побољшање   1985.  Аутори: Бојковић Слободан и Јаноши Ласло

Повезивање кварцног манометра фирме „HEWLETT PACKARD“  са панелом за обраду сигнала фирме „GERHART- OWEN“   Техничко унапређење 1985. Аутор: Бојковић Слободан

А ево и чланка у Нафташу, објављеног после одлуке Комисије за иновације у ООУР “Специјални радови” донете фебруара 1985.

Кликнути за увећан приказ

Поводом признатих иновација је у листу „Нафташ“ од 10. 12. 1985, у чланку „Стваралаштву дати прави значај“, објављен интервју са аутором.

Кликните за увећан приказ

Многи надобудни новинари не дозвољавају интервјуисаним особама ауторизацију текста након интрвјуа; случајно или намерно дају искривљену слику, па су често потребни демантији и исправке. То је био случај и у овом интервјуу: