Преузето са портала Борба за истину, на којем је објављено 5. фебруара 2026.
Страх је урођена, примарна, емоција код новорођенчета и има важну заштитну функцију током целог живота. Он чува и тело и душу од сваке врсте штете.
Као физиолошки феномен повезан је са излучивањем хормона стреса који нас спремају за скок, одбрану, борбу… и мења брзином муње, читав метаболизам.
Неки страхови се међутим сматрају благотворним у аскетској традицији православне цркве, као на пример, богобојажљивост, која јесте страх од казне божанске што је „почетак сваке мудрости“ (Пс 111,10; Пос: 9:10) и води вечном животу.
Страх у традиционалној медицини
Медицинска наука одговора са грубим хемијским нападом на цео мозак при најмањем симптому неке бојазни, тешкоће, слабости или збуњености пред комплекситетом живљења.
Хемијско, медицинско, неутралисање страха, убија и опрезност, спремност за конфронтацију са проблемом и могућност проналажења каузалног решења. Лечење анксиозности у суштини само одлаже проблем и елиминише способност за проналажење природног унутрашњег мира и потребних солуција. Тако се безначајна егзистенцијална прибојавања, лагане животне потешкоће, гуше, као и тешке фобије, а и сама богобојажљивост.
„Лек“ који се највише продаје по свету јесте супстанца за смиривање (транкилаизер) и за уклањање страхова (анксиолитик) – бензодиазепин. Потреба за овим „леком“ расте са сваком новом кризом, сваком индивидуалном препреком, реалном или нереалним и сваком најавом долазећих тешкоћа. Преписује се не само од психијатара него и од сваког лекара, са невероватном лакоћом. Иако се не сме давити више од 10-15 дана, због могућности стварања зависности, многи „пацијенти“ живе са овим супстанцама које су временом постају њихов примарни проблем. Не само да не могу да се отарасе од зависности, него при мешању са алкохолом ове супстанце постају психотропне бомбе – оне изазивају масовна убиства најближих, колега а и страховите изливе срџбе са страшним последицама. Трагичне судбине људи који су под дејством ових „смирујићих /антидепресевних / антипсихотичних лекова“ починили несхватљива злодела су описана на доњем сајту где преко 10 000 прича стоје годинама, без да доспевају до већине читалаца :
https://ssristories.net/archive
Сасвим је очигледно да медицинско – фармацеутска мафија скрива убилачка споредна дејства „психотропних лекова“ и тако себи пуни џепове са овим врло скупим а јако опасним молекулама, за које је једино сигурно да дерегулишу мождани рад. Сам механизам дерегулације са бензодиазепинима и другим психотропима није нити научно објашњен нити разумљив, али се људи ипак „лече“ са таквим отровима који чак и убијају (неуролептичка хипертермиа, на пример).
Психијатријска наука не познаје ни појам душе и не бави се с њом ни у једном облику, иако неки хирурзи сведоче о „трансплантацији меморија кроз трансплантацију срчаног ткива“ чиме се може претпоставити / доказати постојање душе:
https://borbazaistinu.rs/zasto-da-ne-damo-organe-za-transplantaciju/
https://borbazaistinu.rs/ministarstvo-zdravlja-srbije-uvlaci-nas-narod-u-najstrasnije-zivotne-zamke/
Страх у православној аскетској традицији
Свети оци се слажу да страх припада „страстима“ или „пороцима“ који нису део човекове природе. Сама „грчка“ реч за страст πάθος је уједно и корен речи „болест“ – патологија. Страсти су облици безумља, а пороци су лудило (Homélies sur l’épître aux Colossiens, IX, 1), сматра православна црква.
Туга (депресија), стомакоугађање (алиментациони поремећаји), блуд (сексуална адикција), среброљубље (материјализам), униније (нихилизам), гнев (афективна криза), самољубље / таштина / гордост (нарцизам), цицијаштво, лењост, завидност, лаж, нечистоћа, опијање, разбојништво, крађа, браколомство, богохуљење, јерес… су такође страсти које „заслепљују око душе“ (Свети Јован Дамаскин, Душекорисна беседа).
Просто уздржавање, или, практиковање врлине, лече, многе страсти, кажу Свети оци. Љубав према Ствараоцу, његовој креацији, па и самом себи, истоветна према ближњем свом, лечи тугу…
Иако је бојажљивост врста страсти, није свака бојажљивост порок. Прибојавања од свега што нарушава сопствено биће, је врлина као и богобојажљивост. Свака друга бојажљивост је грех – мањак вере у постојање духовних добара.
Свети Јован Златоусти каже: „Онај који живи у греху, јесте у непрестаној бојазни.. грешник је у сталном неповерењу… грижа савести његове чини да га све плаши, да му је све сумњиво, све је за њега пуно бојажљивости и ужаса, мада не види ништа што би га забринуло.“ Овде би сваки психијатар могао да се сложи, да је то шизофрено, лудо, параноја…
Човек који верује да му је живот, поклон са неба, да Ствараоц има промисао за његово постојање и да га води, облачи, поји… тај нема чега да се боји. Он је неустрашив. Вера је његова снага и лек и утеха.
Човек и љубављу побеђује страх. „У мери у којој љубав према ближњем нестаје, у тој мери се и јавља страх “ (Св. Јован Лествичник). Љубав према Богу искључује све облике световне бојажљивости, па чак и саму смрт.
Човек који живи у страху Божијем, се не боји ничега. Страх Божји је најбољи лек против страсти страха. То је основна врлина и услов спасења. Страх Божији учвршћује веру и даје Човеку снагу да предузме, чак и оно што већини делује као тешко или немогуће. Тако богобојажљив Човек постаје чврст, отпоран на животне тешкоће и непријатеље. Страх Божији је и извор духовне среће. Тај страх, као почетак мудрости, је предодређен да буде укинут и трансформисан у савршенство љубави. Љубав изгони страх.
Кад се Човек ослободи од страсти, поштовањем заповести, он постиже врлине. Стање бестрашће је природно стање слободног, здравог, савршеног Човека. У њему се Мир Божији учвршћује онолико колико савршена Љубав расте. Свети Дух у Св. апостолу Јовану: Бог је љубав (1 Јн 4, 8.16). Љубав је прва и највећа заповест (Мт 22, 36-40. Мк 12, 28-31), збир свих заповести и испуњене Закона. Она је врлина свих врлина (Кор 13, 13). Сврха. Љубав према Богу, ближњем свом укључује и љубав према себи самом, као Божјем створењу према његовом лику. Људска природа у Божијем облику нас повезује све и она је духовна суштина јединства нашег рода. Зато, волети ближњег свог као самог себе, значи волети Бога. „Љуби Господа својега свим срцем својим, и свом душом својом и свим умом својим“ (Мт 22,37). Познање следи, не као плод учења, умовања или истраживања него као искуство. Сви богочовечански могу a priori да приступе овој спознаји. Спознаја самог себе помаже спознаји самог Бога. Истинито спознање исцељује Човека и враћа Славу Богу. Божја Светлост није нити чулна нити умна нити афективна, већ духовна светлост која нама враћа божанску природу да би живели вечним животом. „Човек сједињен са Светлошћу и кроз Светлост види све што другима остаје скривено“ (Св Григорије Палама).
Духовно здравље је тако резултат процеса чишћења (одстрашћења = бестрашћа), практиковања врлине, љубави према себи, ближњем свом и Богу који је у нама и свему. Благодат спасења је обожење, свима доступно, по жељи сопственој.
Избор
Сви смо рођени са слободном вољом. Бирамо путеве којима газимо… Многи замршени путићи и странпутице стоје у овим тешким временима пред нама [1],[2],[3]. Страхови вире иза сваке кривине и сваког раскршћа…
„Нека борба буде непрестана“
Свима с благословом,
Др мед Јасмина Вучић Пеев
У срБској 7534-ој години, у љутом, 4-ог
[1] https://borbazaistinu.rs/nehumane-kriminalne-i-apsurdne-praktike-u-medicini/
[2] https://borbazaistinu.rs/dr-jasmina-vucic-peev-tragicne-nuspojave-propisanih-psihoaktivnih-lekova/
[3] https://borbazaistinu.rs/legalno-drogiranje-nase-dece-adhd-dijagnoza/
P.S.
С обзиром да неке силе смањују видљивост мојих чланака и да снимају видее са лажима против мене и моје породице, прилажем линкове о мојој компетенцији – мој докторски рад са немачког Универзитета Alber-Ludwigs-U., Freiburg im.Br.:
Моја немачка диплома: