Извештај са четвртог кола Кадетско-јуниорске лиге решавача Србије

Првобитно објављено 7. септембра 2026. на сајту Вечити шах и блогу Шах-мат листе.
Пише: Слободан Бојковић

Кадетско-јуниорска лига решавача Србије

Четврто коло Лиге је, због згуснутних термина, из пролећног дела пребачено у месец август, али и ту су уследила померања и преклапања такмичења, што се одразило и на одзив. На осам локација (уместо уобичајених 12) појавило се свега 33 решавача. У Арадцу је било 8, Србобрану 7, и на осталим локацијама два до четири такмичара.

Никола Ракић максималан

У овом колу најуспешнији је био четрнаестогодишњи Никола Ракић из Пожаревца, са максималних 30 поена. То није изненађење, јер је Никола  два пута, 2024. и 2026. године био први на кадетско-јуниорским фестивалима ШС Србије.

Прате га, такође јуниори, Павле Куцуловић (2009) из Власотинца са 27 поена и Огњен Радић (2012) из Новог Сада са 25 поена. Они су једини решили интересантан тропотез плодног совјетског шаховског композитора Карла Артура Леонида Кубеља (1891-1942), преминулог за време опсаде Лењинграда, по професији хемијског инжењера. Ево тог проблема:

Пет проблема од задатих шест (без тропотеза) решила су још три такмичара и такође освојила 25 поена. То су: јуниор из Беле Цркве Немања Милановић, и кадети Михајло Билић (2015) из Арадца и Борис Виденовић (2013) из Београда.

Следи група од шест решавача са по 20 поена. Кадети: Вељко Цупаћ (Нови Бановци), Станојловић Георгије (Бела Црква), Фимин Мирослав ,  деветогодишњи Цвјетићанин Коста и Јован Билић (сви из Арадца), најбоља кадеткиња, Вујичић Милица (2013) из Београда и јуниор Урош Зарић из Новог Сада.

Најбоља кадеткиња 2025, сада јуниорка, Анђела Марков (Арадац) освојила је 17 поена. Прати је група од седам решавача са по 15 поена. То су: Алекса Ивашковић (БЦ), Наталија Вујичић (БГ), Вук Ђурић (СБ), Матија Грујић (СБ), Вук Миљевић (СБ), Петар Поноћко (АР) и Гаврило Трипковић (КШ).

Софија Ивковић (БГ) освојила је 12 поена, а за њом су решавачи са 10, 7 и 5 поена. Комплетна табела се може видети кликом на линк https://www.perpetualcheck.com/problem/20260831c.pdf .

У овом колу је испољена и једна слабост решавача. Наиме, и поред истицања на више места, решавачи, од којих су неки и вишегодишњи активни шахисти, нису савладали и научили правилну нотацију. Заборављају да и поред исправно означеног поља, записани потез у решењу не сме да буде двосмислен. То се дешава у позицијама са по два топа или скакача (проблем бр. 3), када мора да се нагласи која фигура, са ког поља, долази на одређено заједничко поље. Тако су, због непажње и незнања, нека деца непотребно изгубила пет поена.

Како даље?

Иако релативно ретко учествује, победник у овом колу, Никола Ракић, је константно добар на такмичењима. Међутим, док се људи у Пожаревачком шах клубу не прихвате организације такмичења макар само за до сада потврђена два решавача из своје средине, Николу Ракића и Матију Арсенијевића, може само повремено да указује на свој таленат. С обзиром на то да је из Пожаревца, сваки долазак у Београд, у пратњи родитеља, подразумева време, а поготово материјални трошак. Управо зато његов однос према проблемском шаху заслужује посебну похвалу.

Насупрот њему, имамо децу из Београда која су, чини се, презасићена различитим активностима и која, и поред могућности да се опробају и у решавању шаховских проблема, то углавном не чине. Ако изузмемо практично свако учешће сестара Милице и Наталије Вујичић, поставља се занимљиво питање: „Како је могуће да један милионски Београд са бројним  шахистима, има тако мали број активних решавача?“

И још једно питање, можда непријатније, али свакако вредно разматрања: да ли томе доприносе и утицаји тренера? Да ли се деци, и колико, указује на значај проблемског шаха, или се све своди на рејтинг, варљиве резултате и што бржу игру?

Јер шах није само такмичење у томе ко ће боље запамтити варијанту, брже повући потез, и ко ће, при томе, мање да погреши…

Ако деца нису свесна значаја креативног приступа шаху, самосталног размишљања и суочавања са сопственом личношћу, онда би родитељи, али и тренери, требало да им у томе помогну. Требало би да их подстичу на самосталан рад, на размишљање ван задатих шаблона, па и на известан степен интроспекције.

Управо са жељом да помогнем родитељима и тренерима, написао сам три текста под заједничким насловом „Нека шаховска размишљања“. Текстови су објављени на „Вечитом шаху“ https://www.perpetualcheck.com/problem/20260712.pdf  и „Шах-мат листи“ https://sahmatlista.com/2026/07/12/fm-slobodan-bojkovic-neka-sahovska-razmisljanja-treci-deo/.

Проблеми за решавање постоје на сајту „Вечити шах“ у рубрици „Проблеми“ https://www.perpetualcheck.com/problem/index.php?lan=cp . Дакле, могућност постоји. Питање је, да ли постоји и заједничка воља?

А можда би и одговорни функционери у ШС Србије могли да пређу са речи на дела. Поготово што и Министарство просвете у свом пројекту са ШСС,  „Шах-више од игре“, истиче значај развоја компетенција за целоживотно учење и решавање проблема.

Да изговорене и написане речи нису само мртво слово на папиру, и да Кадетско-јуниорска лига решавача Србије престане да буде добровољни, самоиницијативни пројекат углавном времешних волонтера. Да се коначно, у четвртој години постојања Лиге, предвиде одређени конкретни подстицаји за децу која постижу успехе у решавању шаховских проблема.

По моме, међу млађом и средњом генерацијом, ипак усамљеном гледишту, такви успеси, нарочито у раном узрасту, за развој деце вишеструко су важнији и значајнији од успеха на блиц такмичењима. Решавање проблема захтева концентрацију, стрпљење, креативност, самосталност и способност да се човек суочи са сопственим грешкама и ограничењима. А те особине се не развијају само играњем све већег броја блиц партија.

О томе сам детаљније писао у већ поменутим чланцима „Нека шаховска размишљања“, а и у текстовима „Једно усамљено гледиште“, у првом, другом и трећем делу, https://www.perpetualcheck.com/news/pics/1749.pdf  објављеним на „Вечитом шаху“ и „Шах-мат листи“ https://sahmatlista.com/2026/06/01/fm-slobodan-bojkovic-jedno-usamljeno-glediste-treci-deo/ .

Можемо, наравно, и даље бројати рејтинг поене, блиц партије набијене адреналином, победе са допамином и медаље.

Али ако нам је заиста стало до развоја деце као комплетних личности – можда би требало да се запитамо које и какве темеље им шах поставља и оставља за психофизички и креативни развој, а не само колико су успешно одиграла, за већину њих, неко блиц стресно такмичење.

ФМ Слободан Бојковић,

координатор и организатор Кадетско-јуниорске лиге Србије
у решавању шаховских проблема