Поред телесног здравља, коме се највише поклања пажња, постоји међузависност са душевним, као и духовним здрављем. Чињеница је да наше тело осећа физичке промене, сензације итд. И свака ћелија, поред тога што је део сложеног организма, све осећа и памти. Пошто реагује и на психичке узроке и промене, може се рећи да нисмо само тело већ да смо психосоматска бића. И да постоји нераскидива повезаност. То подразумева да тело утиче на душу и душа на тело, и да је погрешан приступ званичне медицине која углавном лечи само последице на телу (наравно, у ургентним трауматским стањима то је заиста неопходно). Дакле, психичким узроцима и патњи душе се не поклања пажња, узрок се не лечи и не отклања, људи су болесни, и то погодује фармацеутској и лекарској мафији.
О међузависностима и повезаности душе и тела писао сам и у чланцима о телесном здрављу. Али не само о томе. Јер по Божјем стварању, човек осим тела и душе има клицу духа која му помаже да буде повезан не само са створеном Природом (биљкама, животињама и људима), већ и са вишим ентитетима, а са њима и преко њих, са самим Творцем. Дакле, људи су боголика бића, и ту благодат треба да развијају да не би пали у понор безнађа и телесног, душевног и духовног пакла.
Здравље веома зависи од односа према животу и зато свако треба да преиспитује себе који су му приоритети, и „Шта је његов смисао живота?“ За мене, смисао живота се састоји у спречавању сила инерције и зла да од боголиких бића постанемо робови, тј. органски аутомати. Тежња да се сачува личност; да се не дозволи стихијама овога света да нас потапају у мору свакодневних искушења, као што таласи бацају и потапају орахову љуску. Тежити, чувати и сачувати осећајну и чисту душу. Чинити добро. Бити у хармонији са Природом. Волети људе и живот, али пре свега, од Бога даровану слободу… А све набројано је могуће само под условом да верујемо у Бога који је пут, истина и живот; правда, љубав и милост. […] Из чланка „Шта је смисао живота?“
Дато нам је да будено вечни са Богом, и од нас и наше слободне воље зависи да ли ћемо ту шансу искористити. Да ли ћемо служити Божјем стварању и волети све од Бога створено и самим тим и Бога, или ћемо бити робови Мамона, од наше жеље, снаге, вере и воље зависи.
Због свега реченог писао сам и о веровањима, вери, религији и Цркви као нераскидивим деловима душевног и духовног здравља. У категорији Црква и подкатегоријама (О Цркви, О Светом писму, Песме владике Николаја, Молитве, Богомољачке песме) налазе се чланци, размишљања, духовне песме и запажања о вери и Богу.