Преузето са портала Борба за истину, на којем је објављено 29. 1. 2025.
Једне зимске ноћи, Свети Сава је пролазио кроз једно село када му је пришао човек с дубоким осећајем кривице. Тај човек је дуго живео у гресима и није знао како да нађе мир. У страху и стиду, обратио се Светом Сави:
– Пресвети оче, да ли за мене, грешног, има наде? Грехови су ми као тежак терет који носим цео живот.
Свети Сава га је пажљиво погледао и рекао:
– Сине, сваки грех може бити опроштен ако се човек искрено покаје и окрене Богу. Али покајање није само реч, већ дела љубави и послушности Божијој вољи.
Човек је замолио Светог Саву за савет шта да учини како би пронашао мир. Свети Сава му је дао јединствен задатак:
– Узећеш ово семе пшенице, и у знак твог покајања, посејаћеш га на месту које никада није доносило плод. Али, док га будеш сејао, моли се непрестано, просећи милост Божију.
Човек је послушао, мада му је задатак изгледао готово бесмислен. У току пролећа, на томе месту заиста је никла здрава и обилна пшеница. Узбуђен, човек је похитао Светом Сави и рекао:
– Оче, Господ ме је погледао и благословио!
Свети Сава му је одговорио:
– Бог увек награђује искреност и труд. Ово што видиш плод је твоје вере и покајања. Али запамти, као што си ово поље обрадио молитвом, тако и своју душу мораш стално неговати добрим делима.
Човек се од тог дана променио, посветио молитви, помагао другима и живео живот достојан хришћанског имена.
Извор: „Преподобни Сава Српски – Чуда и поуке“, рукописи из Хиландара