Пише: Слободан Бојковић
С обзиром да сам емотиван, да често реагујем по осећају и осећањима, углавном не размишљајући, пуно сам због таквог понашања страдао. Тек накнадно сам укључивао мозак да резимирам учињено и исправим евентуалне грешке и негативне последице по мене. Пошто смо психосоматска бића, све се одражавало и на телесно здравље. Али доживљено ми је давало и сигурност и снагу, јер сам о здрављу доста научио, тако да сам могао и сам да се бринем о себи. Наиме, слушао сам предлоге званичне медицине, али нисам прихватао све савете уско оријентисаних лекара, тако да сам задржао одређену слободу и ширину погледа. Ако ме нешто не спречи, вероватно и то доба живота биће описано. А за сада се оријентишем само на оно што до сада написано постоји. А то су чланци о борби за истину и здравље за време и после короне. У једњом од њих, „Етапе пландемије Ковид-19“, описао сам и део својих страдања од лекара.
Идеја о писању запажања и гледишта о Ковиду-19 јавила ми се за време ванредног стања. Пошто сам део старије популације, претворен у статистички број 65+, погађало ме је вишедневно закључавање зарад наводне бриге заједнице за здравље нас старијих, угрожених. Такође, сметало ми је свакодневно ширење панике преко ТВ екрана и осталих медија. Несхватљив ми је био и априори изабран став епидемиолога о пасивном чекању на вакцину. А при томе произвођачи и држава неће давати никакве гаранције о безбедности вакцина које ће се примати на сопствену одговорност.
У категорији Медицина, под тагом Ковид – 19, као и под тагом Имунитет и здравље, су чланци о здрављу који сведоче о прошлом, али и садашњем добу, добу пост-короне. Такође, у категоријама Медицина и Друштво, под тагом Струка и здравље налазе се туђи, али и моји чланци везани за телесно здравље.