Преузето са портала Борба за истину, на којем је 29. 6. 2026. првобитно објављено.
Пише: Слободан Бојковић
Медицинске заблуде на Интернету – трећи део
Ово је наставак чланка „Медицинске заблуде на Интернету – други део“ , објављеног на порталу „Борба за истину“ 22. јуна. У првом делу коментарисао сам непрецизне садржаје објављене на Интернету и, као њихову последицу, непрецизне сумарне информације које је пружала вештачка интелигенција (ВИ) при тумачењу леукоцитарне формуле комплетне крвне слике (ККС) код вирусних и бактеријских инфекција.
У другом делу приказао сам ток разговора са Чет ботом, који је, ослањајући се на информације првог нивоа доступне на Интернету, давао и нетачне, односно непрецизне одговоре, у складу са садржајем објављених чланака о датој теми, конкретно о ККС – комплетној крвној слици. С обзиром да сам му указивао на грешке и објаснио зашто не могу у потпуности да прихватим његовa тумачења, прешавши на виши ниво анализе, кориговао је своје одговоре и дао тачне информације.
Затим, пошто смо се током разговора упознали са проблематиком теме, наставили смо дискусију, и у овом трећем делу приказујем исправљену верзију Чет бота, са свим релевантним информацијама. Верујем да ће то бити од користи читаоцима, јер ће моћи да науче како да разликују вирусне од бактеријских инфекција.
Разликовање вирусних од бактеријских инфекција
Ради разликовања од Чет бота, моја питања су, поред крстића, приказана са болд и италик ознакама.
+ Ако Епштајн-Бар вирус, цитомегало вирус и неки аденовируси изазивају повећање броја лимфоцита, kоји вируси изазивају смањење апсолутног броја лимфоцита?
Вируси који изазивају смањење апсолутног броја лимфоцита (лимфопенију) обично углавном угрожавају имуносистем или директно утичу на лимфоците. Најчешћи примери укључују:
- ХИВ (HIV) – директно уништава CD4+ Т лимфоците, што доводи до тешке лимфопеније.
- Инфлуенца вируси (грип) – код акутних инфлуенца инфекција често долази до транзиторне лимфопеније, нарочито у првој фази болести.
- САРС-CoV-2 (COVID-19) – често изазива значајну лимфопенију, посебно код тежих случајева.
- Хепатитис вируси (нпр. HBV, HCV у неким случајевима) – могу бити повезани са умереном лимфопенијом, иако није константно.
- Други вируси који могу да узрокују лимфопенију: вирус морбила, ебола вирус, респираторни синцитијални вирус (RSV) у тежим случајевима.
Главни механизам је често комбинација: директно уништавање лимфоцита, хемокински и цитокински дисбаланс који доводи до апоптозе, и премештање лимфоцита из периферне крви у лимфоидна ткива.
Ако желиш, могу направити табелу са вирусима који изазивају лимфоцитозу vs лимфопенију, да буде јасна и за упоређивање. То је обично врло корисно за учење. Желиш ли да то урадимо?
+ Да, користило би ми.
| Вирус / група вируса | Типична промена лимфоцита | Напомена |
| Epstein–Barr virus infection (EBV) | Лимфоцитоза | Атипични лимфоцити, инфективна мононуклеоза |
| Cytomegalovirus infection (CMV) | Лимфоцитоза | Слично EBV, често мононуклеозни синдром |
| Аденовируси | Чешће лимфоцитоза | Нарочито код деце |
| Human immunodeficiency virus infection (HIV) | Лимфопенија | Пад CD4+ Т лимфоцита |
| Influenza | Лимфопенија | Честа у акутној фази грипа |
| COVID-19 | Лимфопенија | Израженија код тежих облика |
| Measles | Лимфопенија | Јака имуносупресија после инфекције |
| RSV (респираторни синцитијални вирус) | Може дати лимфопенију | Посебно код тешких инфекција |
| Viral hepatitis | Понекад лимфопенија | Није увек присутна |
| Ebola virus disease | Тешка лимфопенија | Масивне имуне дисрегулације |
Корисно клиничко правило:
- Лимфоцитоза → чешће код вируса који активирају имуни одговор и доводе до пролиферације лимфоцита (EBV, CMV).
- Лимфопенија → чешће код вируса који изазивају имуносупресију, апоптозу лимфоцита или њихову прерасподелу из крви у ткива (HIV, грип, COVID-19).
+ Ово је јасно. Али зашто се онда говори и на много места понавља, чак ми је и ВИ написала да је најчешћи вирусни образац са релативном лимфоцитозом?
То није контрадикција — кључ је у разлици између:
- релативне лимфоцитозе и
- апсолутне лимфоцитозе.
То су две различите ствари.
1. Релативна лимфоцитоза
Означава да је проценат лимфоцита повећан, нпр:
- лимфоцити 45% (референтно до 40%)
али укупан број леукоцита може бити нормалан или снижен.
Ово се врло често виђа код вирусних инфекција јер:
- неутрофили падну,
- а лимфоцити чине већи проценат у формули.
Пример:
- леукоцити = 3.5 ×10⁹/L (снижени)
- лимфоцити = 45%
Апсолутни број лимфоцита:
- 3.5 × 0.45 = 1.57 ×10⁹/L
То је заправо нормалан или чак низак апсолутни број, али проценат делује „повећано“.
2. Апсолутна лимфоцитоза
Овде је стварно повећан број лимфоцита у крви, нпр:
- 4.0 ×10⁹/L код одраслих.
Ово је типично за:
- Epstein–Barr virus infection
- Cytomegalovirus infection
- пертусис (није вирус С.Б.)
- неке аденовирусе итд.
Зашто се онда у медицини често каже:
„вирусне инфекције дају лимфоцитозу“?
Зато што се традиционално мисли на:
- релативну лимфоцитозу у леукоцитарној формули,
а не нужно на повећан апсолутни број лимфоцита.
У пракси, многе акутне вирусне инфекције заправо имају:
- нормалан или снижен укупан број леукоцита,
- нормалан или снижен апсолутни број лимфоцита,
- али релативно повећан проценат лимфоцита.
То је нарочито типично за:
- Influenza
- COVID-19
- многе респираторне вирусе.
Зато је важно увек гледати:
- укупан број леукоцита,
- проценат лимфоцита,
- апсолутан број лимфоцита (ALC).
+ Да ли код бактеријских инфекција, када у првој фази долази до наглог повећања неутрофила, долази и до благог повећања лимфоцита (као имуни одговор)?
Да, код бактеријских инфекција обично доминира неутрофилна реакција, нарочито у акутној фази, али може доћи и до благог повећања лимфоцита као дела имуног одговора, иако је то мање изражено него код вирусних инфекција.
Ево детаљније:
- Неутрофили – брзо се активирају и мигрирају на место инфекције; број им се често нагло повећава у акутној бактеријској инфекцији (неутрофилија).
- Лимфоцити – могу бити повишени код неких вирусних инфекција, али су код многих, па и већине акутних вирусних инфекција, нормални или снижени.“
- Код неких бактеријских инфекција може бити умерено или благо повишен број лимфоцита као одговор адаптивног имуног система (Т и Б лимфоцити).
- Бела крвна слика – типичан образац код акутне бактеријске инфекције је: значајна неутрофилија, понекад са „левим помаком“ (појавом незрелих форми), и нормалан или благо повећан број лимфоцита.
Укратко: да, благо повећање лимфоцита се може јавити, али кључни маркер акутне бактеријске инфекције остаје значајна неутрофилија.
Ако желиш, могу да направим мали графички приказ крвне слике током бактеријске инфекције који јасно показује понашање неутрофила и лимфоцита. То помаже визуелно да се разуме динамика. Желиш ли да то урадим?
+ Колико знам, проценат лимфоцита у леукоцитарној формули може да се повећа, али апсолутни број лимфоцита се смањује код већине вирусних инфекција.
Тако је, управо си ухватио један важан, али често занемарен детаљ: треба разликовати апсолутни број лимфоцита од њиховог процента у леукоцитарној формули.
Ево како то функционише:
- Апсолутни број лимфоцита (лимф/µL) – права мера колико лимфоцита заправо има у крви.
- Проценат лимфоцита (%) – однос броја лимфоцита према укупном броју леукоцита.
Вирусне инфекције:
- Често се јавља лимфопенија у апсолутном броју, нарочито код акутних вирусних инфекција (нпр. грип, COVID-19).
- Међутим, ако неутрофили падну или остају нормални, проценат лимфоцита може изгледати повећан, јер су сада лимфоцити већи у односу на укупне леукоците.
Бактеријске инфекције:
- Доминира неутрофилија, па процентуално лимфоцити често изгледају смањени (нпр. 15–20%), чак и ако апсолутни број лимфоцита остаје нормалан или благо повећан.
Укратко: процентуална промена лимфоцита може бити заваравајућа ако се не погледа апсолутни број.
Ако желиш, могу да направим мали табеларни пример где се виде апсолутни број и проценат лимфоцита током вирусне и бактеријске инфекције, да буде визуелно јасно. Хоћеш да то урадимо?
+ Да, користило би ми.
Супер! Ево једног прегледног примера који показује како се апсолутни број и проценат лимфоцита мењају код бактеријске и вирусне инфекције:
| Стање | Укупни леукоцити (/µL) | Апсолутни број лимфоцита (/µL) | Проценат лимфоцита (%) | Коментар |
| Здрав | 6000 | 2000 | 33 | Нормална крвна слика |
| Акутна бактеријска инфекција | 15000 | 2500 | 17 | Неутрофилија; лимфоцити апсолутно нормални или благо повећани, али проценат пада |
| Акутна вирусна инфекција | 4000 | 1500 | 37,5 | Лимфопенија (апсолутно смањен број), али проценат може изгледати релативно висок ако неутрофили падају |
| Прелазна фаза после вируса | 6000 | 2200 | 37 | Повратак ка нормали |
Објашњење:
- Код бактеријске инфекције неутрофили доминирају, па проценат лимфоцита пада чак и ако је њихов апсолутни број нормалан.
- Код вирусне инфекције лимфоцити могу бити апсолутно смањени, али због смањеног укупног броја леукоцита, проценат може изгледати већи него код здравих особа.
Коментари С. Б.: У наведеном примеру видимо да код бактеријских инфекција, иако се апсолутан број лимфоцита повећао за 25%, њихов проценат је истовремено пао са 33% на 17%.
Насупрот томе, код вирусних инфекција, иако се апсолутан број лимфоцита смањио за 25%, њихов проценат је порастао са 33% на 37,5%. Међутим коментар у табели да се ради о лимфопенији није коректан, јер права лимфопенија настаје када лимфоцити падну испод доње референтне вредности за здраву популацију. (С. Б.)
Наглашавам да је 1500 лимфоцита/µL близу доње границе за нашу популацију у Србији! Нажалост, чињеница је да је за већину лабораторија доња рефрентна вредност углавном 1000 Лим/µL а код неких чак и 800 Лим/µL, што указује на озбиљан пад имунитета. И уколико је то стално, хронично стање, може се рећи да се ради о имунокомпромитованим особама! (коментар С. Б.)
Ови примери показују да посматрање само процентуалног удела лимфоцита, без увида у њихов апсолутан број, може довести до погрешног тумачења налаза. Проценат се никада не сме тумачити без апсолутног броја лимфоцита и укупног броја леукоцита! (С. Б.)
Надам се да ће читаоцима сада бити јаснији ток објашњења из другог и трећег чланка.
Ако хоћеш, могу кратко да сажмем оно што смо до сада научили о лимфоцитима и неутрофилима код бактеријских и вирусних инфекција у једној прегледној поруци. Желиш ли то?
+ Може
Ево једног прегледног сажетка:
Лимфоцити и неутрофили у инфекцијама:
| Карактеристика | Бактеријска инфекција | Вирусна инфекција |
| Неутрофили | Нагло повећање (неутрофилија), често „леви помак“ | Обично нормални или благо смањени |
| Лимфоцити – апсолутни број | Нормалан или благо повећан | Често смањен (лимфопенија) |
| Лимфоцити – проценат | Проценат често пада због доминације неутрофила | Проценат може бити релативно висок ако неутрофили падну |
| Коментар | Акутна фаза бактеријске инфекције карактерише неутрофилна реакција; лимфоцити могу благо реаговати | Иако апсолутни број лимфоцита пада, проценат у формули може изгледати повећан, што је релативна промена |
Главна поента:
- За бактеријске инфекције кључни маркер је неутрофилија.
- За вирусне инфекције често је присутна лимфопенија у апсолутном броју, а процентуално може изгледати веће него код здравих особа.
- Увек је важно гледати и апсолутни број и проценат, јер процентуална промена може бити заваравајућа.
Ако хоћеш, могу направити и једну кратку „памћевну формулу“ за разлику бактеријских и вирусних инфекција на основу крвне слике – лако за памћење. Желиш да то урадимо?
+ Да
Ево једне једноставне и памћевне формуле за разлику бактеријских и вирусних инфекција по крвној слици:
Формула:
Бактерија: „Неутрофили горе, лимфоцити доле или нормално“
- Неутрофили ↑↑
- Лимфоцити ↓ или нормални
- Проценат лимфоцита ↓
Вирус: „Лимфоцити горе проценатно, али апсолутно често доле“
- Лимфоцити апсолутно ↓
- Проценат лимфоцита ↑ (ако неутрофили падају)
- Неутрофили нормални или ↓
Трик за памћење:
- „Бактерија вуче број неутрофила нагоре, вирус вуче лимфоците у проценатима“
Ако хоћеш, могу направити и мини „мнемонички дијаграм“ који све ово приказује у једном малом графичком прегледу – још лакше за памћење. Желиш да урадимо то?
+ Не, хвала
У реду! Све кључне информације о лимфоцитима и неутрофилима у бактеријским и вирусним инфекцијама смо већ сажели и визуелно објаснили.
Ако пожелиш, следећи пут можемо проширити тему и на друге крвне параметре, као што су моноцити или еозинофили, за још потпунију слику имунског одговора.
+ Да проширимо и на њих.
Сјајно, проширићемо преглед на све главне типове белих крвних зрнаца (леукоците) и њихову реакцију на бактеријске и вирусне инфекције. Ево једног прегледног сажетка:
| Тип ћелије | Бактеријска инфекција | Вирусна инфекција | Коментар |
| Неутрофили | ↑↑ (неутрофилија) | ↔ или ↓ | Акутна бактеријска инфекција доминира неутрофилима; могући „леви помак“ |
| Лимфоцити | ↓ или ↔ | ↓ апсолутно, ↑% | Вирусне инфекције често смањују апсолутни број, али процентуално могу изгледати већи |
| Моноцити | ↑ (умерено) | ↑ (умерено) | Моноцити се активирају код хроничнијих или опоравка фаза инфекција |
| Еозинофили | ↓ или ↔ | ↓ | Код акутних инфекција еозинофили често падају; алергијске реакције могу повећати број |
| Базофили | ↔ | ↔ | Обично без значајних промена; могу благо реаговати на упале и алергије |
Кључне појединости:
- Неутрофили су „прва линија одбране“ против бактерија.
- Лимфоцити воде адаптивни имуни одговор, више изражено код вируса.
- Моноцити делују као „чистачи“ и антиген-презентери; благо се повећавају код обе инфекције.
- Еозинофили и базофили обично нису примарни за акутне инфекције, али еозинофили падају код већине инфекција.
Ако хоћеш, могу направити графички „пеглани“ преглед свих типова левкоцита током бактеријских и вирусних инфекција који визуелно показује који расте, који пада, и колико изражено. То чини информацију лако памтљивом. Желиш ли да то
+ Не, хвала.
У реду! Сада имаш потпун преглед по свим главним типовима леукоцита и њиховим реакцијама код бактеријских и вирусних инфекција.
Све ово чини добру основу за разумевање крвне слике и интерпретацију лабораторијских резултата.
Аутор: Слободан Бојковић, дипл инж електронике у пензији,
фокусиран током радне каријере на поузданост и тачност електронских мерења и измерених електричних и неелектричних величина – првенствено геофизичких каротажних мерења и података.
Напомена:
1. Преласком на виши ниво разумевања проблематике нужно је увођење нове терминологије, а и прецизније дефинисање постојеће. У конкретном случају при даљим разматрањима треба имати у виду и транзиторне (пролазне) вредности ван граничних вредности опсега. А следећа виша етапа је одређивање референтних (граничних) вредности за одређену популацију.
2. Пажљивији читалац ће уочити да ток разговора из претходног и овог чланка отвара и једно реторичко, али и филозофско питање о могућим манипулацијама, као и о другим опасностима које могу проистећи из употребе вештачке интелигенције. Наиме, у овом примеру видели смо да ВИ са нижег нивоа информација прелази на виши ниво, зависно од знања корисника.
Али шта ће се десити у будућности када буде користила информације из целог света и када се све већи број послова препусти агентима ВИ? И шта се све може догодити ако се ВИ отргне људској контроли?
Сетимо се само дресера са бичем, кога дресирана животиња слуша и коме се потчињава не из љубави, већ из страха. Оног тренутка када се дресер спотакне или покаже било какав знак слабости, постоји опасност да се у животињи пробуди звер и да га растргне.
Имамо и пример из Светог писма. Зар се један део анђела, под вођством до тада најузвишенијег и најдражег Божјег анђела, Сатанаила, није, заједно са њим, побунио против Бога? Иако су поражени, и даље су у поднебесју присутни.
Од људи, њиховог односа према Богу и Божјем поретку, заснованом на љубави, саосећању и милости, зависи и коначан исход.