Приредио: Слободан Бојковић
Сутоморе, 10 – 25. 2. 1973.
Турнир комплетно обрађен од стране Владице Андрејића може се видети на: http://www.perpetualcheck.com/show/show.php?lan=cp&data=Y1973002
Двадесет и осми шампионат био је отворен, а одржан је у хотелу Икекс “Златна обала” у Сутомору, под покровитељством ШС Црне Горе. Играло је рекордних 260 играча у 13 кола.
Поред Јаношевића који је био једини велемајстор, учествовало је и 8 међународних мајстора: Минић, Марић, Берток, Вукић, Софревски, Месинг, Гликсман и једина представница лепшег пола, Милунка Лазаревић. Од мајстора су наступили: Крнић, Шаховић, Кнежевић, Немет, Ивановић, Угриновић, Букал, Ничевски, Гашић, Крстев, Чабаркапа, Ђукановић, Јовић и Башагић.
Шампион је постао Божидар Ивановић, студент економије из Титограда, који је водио током целог тунира и приказао најбољу игру. Преме пропозицијама првих 11 добија титулу мајстора, што су испунили мајсторски кандидати В.Раичевић, Хулак, Остерман, Субашић, Бојковић и Бјелајац.
У групи са 9 поена је и Драгољуб Јаношевић, једини велемајстор који је учествовао на Шампионату. С обзиром да је био заузет извештавањем са турнира, и да је имао пех на старту, није ни чудо што није учествовао у борби за врх табеле. Утеха му је свакако награда за најлепшу партију – лепотицу турнира у партији против Шибаревића; а награде те врсте је, својим надахнутим стилом игре, више пута освајао.
Пласман осталих: (19 – 30) Шаховић, Јовић, Берток, Милоњић, Радојчић, Гликсман, Венцл, Трифунов, Кошански, Вујачић, Месинг и Ничевски по 8,5 поена,
(31 – 56) Љубисављевић, Говедарица, Радоњић, Немет, Вујовић, Чекро, Девчић, Кнежевић, Величковић, Лековић, Бајовић, Николић, Софревски, Фућак, М. Раичевић, Барле, Мачкић, Букал, Живковић, Вуруна, Галић, Зечевић, Слап, Араповић, Томашевић и Спасојевић по 8 поена. (57 – 86) … са 7,5 поена.
На турниру је силовито повео Божидар Ивановић са 8,5 поена из 9 партија; ремизирао је само са Марићем. Пратили су га Крнић са 7,5 поена и група од шест играча са 7 поена: Минић, Марић. Бојковић, Остерман, Хулак и Спасојевић. У једнакој позицији у цајтноту побеђујем Спасојевића, па је после 10 кола следеће стање: Ивановић 9, а Минић, Крнић и Бојковић имају по 8 поена.
Под психолошким притиском у директном сусрету са Ивановићем као црни играм лоше и без отпора губим партију.
Након овог пораза, у претпоследњем колу ремизирам без проблема са мајстором Шаховићем (а у последњем практично без игре) и освајам титулу мајстора.
На турниру сам остварио седам победа, и то против мајстора Ничевског и мајсторских кандидата Конвалинке, Лукића, Шибаревића, Галића, Араповића и Спасојевића, Ремизирао сам са ИМ Вукићем, мајстором Шаховићем, новим мајстором Остерманом и у последњем колу са Деспотовићем, а изгубио од Владимира Раичевића у петом, и Божидара Ивановића у 11. колу.
Успеси на Међународном турниру у Нишу 1972. године и освојених девет поена из 13 партија на Отвореном првенству Југославије 1973. у Сутомору, допринели су да ми се рејтинг повећао на 2450 поена. И то је 1973, 1974, а и јануара 1975. године, био 18. и 19. рејтинг у великој Југославији. Захваљујући високом рејтингу, и поред неиграња шаха услед обавеза на редовном послу, пружала ми се шанса да ипак, без квалификација (и без припрема) учествујем на четири међународна турнира у Новом Саду, као и на шампионату у Бјеловару 1979. године.