Пише: Слободан Бојковић
Са првим проблемима због борбе за истину суочио сам се још у средњој школи. Мањи ударац доживео сам после двокружног меча Омладинских репрезентација Југославије и Мађарске у Будимпешти на дочеку Нове 1963. године, a већи за време и после Омладинског првенства света 1963. (Видети текст под међунасловима „Празне приче о бризи за таленте“ као и „Омладинско првенство света 1963.“ у „Сећањима бр. 1“).
У студентским превирањима 1968. за мало да се учланим у Партију, али сам у последњем тренутку увидео чему би то водило. Можда ћу те догађаје, као и упад СССР-а у Чехословачку, некада описати.
По доласку у Нови Сад и запошљавању у „Нафта-гас“ јавно сам на збору радних људи рекао да само примена нових технологија у виду компјутера, без кориговања старих навика са узимањем информација само од руководећег кадра који је и довео до нагомиланих проблема, доводи у ситуацију са гланцањем и лакирањем спољашности без суштинских промена. Да постоји велика опасност да се под плаштом струке и науке зацементирају постојеће неправилности. Дискусију сам завршио речима да када у компјутер унесете лоше улазне податке, добијете увећано, раширено, ауторитарно, ђубре Струке на излазу… Настале перипетије после тога ће једном бити описане, највероватније у Причама из живота.
Било је и стручних несугласица због пришивања етикете да инструменти не раде као треба, да нису исправна мерења. А каротажним мерењима се прати комплетан процес радова од бушења бушотине, мерења у њима, спуштања колоне, цементирања, отварања слојева, производње и ликвидације… И да се сваки пропуст у току извођења радова види, а и рефлектује на поузданост измерених каротажних података. Већи део је описан у делу под називом „Стручни радови, иновације и предавања“, а нешто ће бити описано и у Причама.
Приликом несташице воде у Новом Саду 1983. и 1984. године остављен сам на цедилу од свих укључених геолога и хидрогеолога, јер проблем није био само техничке, већ као што увек бива, и политичке природе.
Још већи проблеми су настали приликом покушаја реализације кредита Светске банке са недефинисаним техничким условима предложеним од стране Спољне трговине. Издаја од стране колега електроинжењера при првом повишеном тону директора „Специјалних радова“ Мустафе Хаџалића, коштала ме је добијеног чира на желуцу. Ипак, поред свих недаћа, користим све нивое самоуправног обраћања који су у то време постојали; после истека рокова за одговор и слања вишим органима, моји дописи стижу до последње инстанце: генералног директора „Нафта-гас“-а, мр Милана Ђаковића. Пошто су у исто време ухапшене неке особе из друге радне организације, умешане у куповину опреме из кредита Светске банке, генерални директор ми даје сва овлашћења да у тендере за лицитацију унесем све потребне детаље о квалитету опреме, контроли, обуци стручњака, пријему у Америци, пуштању у рад и тд. Вредност набавке три апаратуре по грубим предрачунима кретала се око 14 милиона долара. (И то ће, ако ми здравље дозволи, некада бити описано.)
Захваљујући повољном стицају околности (да додам и небеској заштити коју имате када радите за опште добро), и поред проблема пријем опреме у Америци протиче према клаузулама Уговора. Опрема је стигла у Нови Сад и успешно пуштена у рад. И поред санкција деведесетих, уз крајње напоре, због каротажне опреме није било застоја на бушотинама. (Прве резервне делове, страдале у гарантном року, добили смо од произвођача опреме тек крајем 1998. године!)
Захваљујући сазнањима о непромењеним намерама Америке, настављању процеса разбијања Југославије и могућим ратним дешавањима, убрзано радим на иновацији „Контрола квалитета пешчаног засипа”, односно „гравел-пак“ методе (линк). Тиме је већ крајем 1990. године омогућена већа производња нафте и гаса у лежиштима са невезаним песковима каква су „Велебит“ (производња нафте), и „Банатски Двор“ (предвиђен за складиштење гаса).
А онда долази 31. јули 1991. године, када се у обраћању премијера Владе Србије др Драгутина Зеленовића у Скупштини уочава недопустива неинформисаност(?) и издаја на врху државе. Та дешавања су описани у наредним текстовима поткатегорије Борба за истину (од текста “Кукавичје јаје” до текста “Скала суноврата”).