Претходно објављено 8. 11. 2021. на порталу Васељенска ТВ.
Аутор: Слободан Бојковић
Изражене крајности код Срба које нас прате у свему, у добру, али нажалост и злу, дате су у следећим стиховима, са по четири речи у три реда, и при томе све речи почињу словом С. Тиме се симболично приказују четири оцила са грба Срба, као и тројство у нашем свету.
4 С – СРПСКИ УСУД И СРБСКА НАДА
Србин Србина секиром сече!
Сабрат сече, Сатана стрвује,
Сужањ страсти светиње спаљује!
Суманута светина, све страда,
Сагрешују срца слабодушног стада;
Страст странпута, суноврат светога!
+ + +
Смирењем се слабост савлађује,
Сагласјем се спокој саграђује,
Спознаја се светошћу сагледа!
Само слога Србина спасава!
Свесно срце слогу сагледава,
Снагом слоге Свете созерцава,
Син са Светим, Светове спашава!
+ + +
Савест, слога, сагласје Светога,
Свест, смисао, суштина стварања,
Син са Светим, садрузи старања!
Савест, свест, слобода, светиње Светлога. *
Да ли је случајност да од свих индоевропских језика, само на српском језику четири оцила (4С) могу да имају приказана негативна и позитивна значења, а да је све то могуће исказати речима које почињу истим словом?! Зар нам то не указује на могућност да је српски језик један од пра-језика?
„Духа не гасите, пророштва не презирите. Све проверавајте, добра се држите.“ Прва посланица Солуњанима апостола Павла, (5, 19 -21)
Слободан Бојковић/Балканска геополитика
* Живот је неопходан за раст и развој клице духовне душе која тежи свом извору, вечном Богу. Живот и душа су светиње, и зато је жртва за спасење и одбрану истине, слободе, савести, свести, светлости и светости светиња слабих и нејаких, света.