Приредио: Слободан Бојковић
Бјеловар, 10 – 25. 2. 1979.
Турнир комплетно обрађен од стране Владице Андрејића може се видети на: http://www.perpetualcheck.com/show/show.php?lan=cp&data=Y1979001
(Текст испод и табела преузети са сајта Владице Андрејића „Вечити шах“.)
Турнир:
Тридесет и четврти шампионат Југославије играо се у кошаркашкој дворани Билогорских партизана у Бјеловару за наградни фонд од 80000 динара (прва награда 22000). Нови мајстори постали су Предраг Николић, Живослав Николић и Бранимир Максимовић. Првих 12 се пласирало на наредни шампионат.
Листа учесника:
На основу одлуке Конференције ШСЈ у Титограду 1976, планирано је 40 учесника. Директно право учешћа имали су 12 најбољих са Шампионата Југославије 1978: Ивков, Матановић, Велимировић, Матуловић, Николац, Влатко Ковачевић, Кнежевић, Парма, Букић, Рајковић, Курајица и Ивановић. Број учесника је касније повећан на 48 јер су уместо једног све републике и покрајине добиле по два места: из Србије (Тара, 6-20.12.1978) Бранимир Максимовић и Живослав Николић, из Хрватске (Бјеловар, 1-11.10.1978) Југослав Жарковић и Рогуљ, из БиХ (Бихаћ, 9-23.12.1978) Араповић и Спречић, из Војводине (Нови Сад, 30.6-19.7.1978) Бранко Станојевић и Нотарош, из Црне Горе (Даниловград, 1-15.8.1978) Мариновић и Брајовић, из Словеније (Радовљица, 1978) Кржишник и Штајнер, из Македоније Георгијевски и Давчевски, а са Косова Вулићевић. Омладински шампион Југославије 1978 је Предраг Николић, а представник града домаћина Вељко Ковачевић. Првих 18 по рејтингу (листа 1.1.1979) су Љубојевић, Глигорић, Шаховић, Марјановић, Марангунић, Вукић, Маровић, Немет, Мештровић, Караклајић, Антунац, Тодорчевић, Цебало, Хулак, Павичић, Планинц, Ћирић и Раичевић.
Било је отказа, а резерве (за директне учеснике и оне по рејтингу) су улазиле по рејтингу (већим од 2400), а уместо Жарковића ушао је Славко Петровић (трећи из Хрватске). Матуловић и Планинц су закаснили са пријавом, те су одбијени, али су на крају ипак заиграли. Од пријављених су отказали Рајковић, Мартиновић, Мештровић, Курајица, Ћирић, Станимир Николић, те је број учесника био 42.
На Шампионату је убедљиво победио Иван Немет са 10 поена, испред Предрага Николића, омладинског шампиона Југославије 1978, Бранка Рогуља и Милана Вукића са 8,5 поена.
Стање 13 (25.02.1979)
Ево и неких од партија Бојковића са турнира (кликните на поља са линковима за приказ партија):
| 12.02.1979 | Петровић, Славко (2245) | 0:1 | Бојковић, Слободан (2410) | B43 |
| 3.02.1979 | Антунац, Горан (2455) | ½:½ | Бојковић, Слободан (2410) | D47 |
| 17.02.1979 | Бојковић, Слободан (2410) | ½:½ | Илијевски, Димитар (2415) | B72 |
| 18.02.1979 | Бојковић, Слободан (2410) | 1:0 | Давчевски, Душан | C03 |
| 20.02.1979 | Цебало, Мишо (2450) | ½:½ | Бојковић, Слободан (2410) | D30 |
| 21.02.1979 | Бојковић, Слободан (2410) | 1:0 | Ковачевић, Вељко | C18 |
| 23.02.1979 | Букал, Владимир Ф (2405) | ½:½ | Бојковић, Слободан (2410) | A13 |
Поново на шампионату Југославије
На првенству у Бјеловару 1979 – које је било полуотворени турнир – захваљујући високом рејтингу и отказима појединих играча, по трећи пут учествујем на шампионатима Југославије, и између 42 учесника, међу којима су били многи моји стари знанци, заузимам 25. место (нисам се обрукао). Са тог турнира је и ова фотографија са брадом. Наиме, да бих изгледао озбиљније и ауторитативније на послу, маскирао сам се пуштајући браду. Због догађаја у Ирану, шахисти су ме прозвали Хомеини.
Како је и представник Македоније, сада покојни Душан Давчевски, такође пустио браду, када се десило да међусобно играмо у осмом колу предложено је, ради увесељавања шахиста, да поражени обрије браду. У француској одбрани, водећи беле фигуре, после велике борбе, поразио сам Давчевског… (“Сећања бр. 4”)
У француској одбрани, Бојковић (бели) је надиграо Давчевског.
Позиција након 27. потеза белог, из партије Бојковић – Давчевски.
У патираној позицији црни игра 27. …Сб8 са идејом Сд7 и нападом на топа, да би схватио да у том случају губи после Т:г6. Следило је: 28. г4 х:г 29. х5 Кх7 (припрема Сд7) 30. Кг2 Сд7 31. Тх1 С:ф6 32. х:г+ ф:г 33. Д:х6+ Кг8 34. Дх8+ Кф7 35. е:ф 1 – 0
П.С. Неуигран, турнир сам започео са две нуле. А последњи, четврти пораз сам претрпео практично већ у осмом потезу. Не размишљајући, шаблонски сам рокирао, уместо да одиграм Ф5. После потеза белог 9. Ф5 доспео сам, у за мене, неодбрањиву позицију. Ево и те партије.