Чију генетику носе Срби

Претходно објављено на порталу Борба за истину, 29. 4. 2023.
Пише: Слободан Бојковић

Фото: nportal.rs

Поглед из личног угла

Недавно, да ли случајно (?), баш 18. априла, пред почетак рада Скупштине и дебата и о понашању Председника А. В. у вези са спровођењем француско-немачког плана о Косову и Метохији, у свим медијима и готово на свим порталима објављена је „нова“, а у ствари бајата вест о резултатима вишегодишњег међународног пројекта о генетици Срба:

https://www.blic.rs/slobodno-vreme/koji-su-najzastupljeniji-geni-kod-srba/m5ebr6h 

Подсећања и поређења ради, ево текста „Генетика Срба“ (127-129. стр.) из одељка „Нека размишљања“ из моје књиге „Све је Твоје, Боже“, у издању „Прометеја“, Нови Сад, 2022. године.

„Тема 5. Генетика Срба

Предавање о генетици Срба у САНУ, одржано 27. јуна 2022, помаже нам да се промени током ратова деведесетих година 20. века наметнута нам теза да су Срби геноцидан народ, те да су отерали и/или уништили аутохтони живаљ на Балкану. Сада сазнајемо да су се дошавши у седмом веку на подручје Балкана мешали са аутохтоним становништвом (узимајући њихове жене, додао С.Б.), и тако утиснули свој мушки словенски ген.

Наиме, вишегодишња студија научника са Биолошког факултета и Археолошког института у Београду, као и научника са Универзитета Барселона и Харвард, о пореклу становништва на подручју Балкана, показала је да је око половине генома данашњег српског становништва аутохтоно, барем од бронзаног доба (научници су углавном анализирали око 100 скелета са најзаступљенијих локалитета Виминацијум и Медијана). Преостала половина генома је словенског порекла, и потиче од словенских миграната из 7. века. Молекуларни маркери сугеришу да је могућа миграција могла да дође са територија данашње Пољске и Украјине. Подаци за садашње генетско стање код Срба добијени су од стране Друштва српских родословаца „Порекло“ и Српског ДНК пројекта.

Од више портала који су објавили вест о истраживањима, наводим два:  https://www.vesti-online.com/preci-srba-su-starosedeoci-balkana/ и https://p-portal.net/geni-balkanski-koliko-smo-isti/

Тако су срушени моји романтичарски снови са прихваћеном хипотезом да је на Подунављу цветала нова европска цивилизација; да су Винчанци топили руде и добијали метале пре скоро 7.500 година. Да су одавде кренуле миграције на исток… Наиме, сазнао сам да је хапло група И2а код Срба, раније довођена у везу са неколико анализираних скелета Лепенаца, веома млада на филогенетском стаблу и тд. А из жустрог чланка председника друштва „Порекло“ (осврт на чланак „Чију генетику носе Срби“, неког младог, назови историчара Немање Благојевића), објављеног априла 2020. сазнао сам да је и уважени професор генетике Драган Приморац из Хрватске био у заблуди, јер се више не оглашава да су гени И2а и И1а најстарији гени староседелаца беле Европе, што је раније тврдио. (Као и професор са Харварда Анатолиј Кљосов, додао С. Б.)

Ево линкова оба чланка:

https://www.poreklo.rs/2020/04/08/kome-smetaju-poreklo-i-srpski-dnk-projekat/

https://www.balkaninfo.rs/ciju-genetiku-nose-srbi-i-evropljani-zasto-se-skriva-nasa-prava-istorija-mape/

Али када се узме у обзир да је Миомир Кораћ, директор Археолошког института (а који је и пре више година био на тој важној функцији), имао великог удела у избору репрезентативних узорака за поменуту вишегодишњу међународну студију, и да од избора репрезентативних узорака директно зависи интерпретација резултата, да је Виминацијум био један од центара римских легија (дакле и легионара, ко зна одакле дошавших…), да… Подсећам и на срамну улогу М.К. у одстрањивању са факултета покојног археолога Ђорђа Јанковића; наиме, био је против објављивања Јанковићевих резултата о громилама (надгромним хумкама на тлу бивше Југославије), као и доказа о континуитету Срба на основу ископина средњовекове археологије итд. Такође, у студији нису узимане у обзир ни женске линије хапло групе И2а, ни да су се Винчанци спаљивали, те да је било масовних помора (убијања) мушких староседелаца уз узимање њихових жена и тд. Зато ми остаје да сумњам у релевантност резултата…

Поготово после епохалних успеха биолога на секвенционирању гена пре, а и за време п(л)андемије  Ковида-19, и хорских изјава представника фармацеутске и медицинске струке и индустрије, које су гушиле сваки други, за њих дисонантан глас… И због других достигнућа биологије за добробит, али још више за уништење људске врсте уплитањем људи у Божје стварање, без обзира на непознанице и последице… Због свега набројаног, у свом научном незнању и немоћи подлежем митоманији; одбијам да се едукујем и прихватим најновија достигнућа и доказе биолошких наука, достигнућа која у потпуности занемарују сазнања друштвених наука… Остајем да будем тврдокоран и конзервативан; да верујем у Богом дате моралне принципе и заповести, као и да ће се на крају временског циклуса открити тајне нечувене.“

„Нова“ и „стара“ научна сазнања

Полазећи од у књизи изнетог става, са својих 77 година не могу да верујем ни у веровање перспективног истраживача др Миодрага Грбића да је све мерљиво, и да су погледи садашњих наших младих научника школованих на Западу – када су у складу са својим менторима – једино исправни. (Подсетио бих на негативно искуство нешто старијег, у Бога верујућег, биолога др Томислава Терзина, који је на универзитету у Канади био санкционисам само зато што је за време Ковид п(л)андемије имао храбрости да износи и другачија гледишта од, од стране канадске Владе наметнутих, и медијски хорски подржаваних, препорука и наредби.) С тим у вези, ево дела из текста поводом предавања о генетици одржаног у САНУ 27. јуна 2022. године:

– Гостујући предавач на Биолошком факултету др Миодраг Грбић, иначе професор геномике на Универзитету Западни Онтарио у Канади, истиче да ова вишегодишња студија анализира генетичку структуру локалног становништва на подручју Србије у бронзаном, гвозденом, римском и постримском периоду.

„Као неко ко је молекуларни биолог и ко воли историју, сматрам да је важно да имамо праву историју, а не да имамо историју која се на Орвелов начин употребљава на различите начине са баналном политизацијом. Важно је да на овом, генетском нивоу, имамо заиста праве податке. Друштвене науке увек дају једну констатацију која не може да се квантификује. Са овим, генетским подацима, ту више нема никакве приче да ли смо једно или друго. Ово је прилог егзактних наука који је мерљив, и детерминисан”.

https://p-portal.net/geni-balkanski-koliko-smo-isti

Слажем се са др Грбићем да је важно  да имамо праву историју, и зато подсећам на следеће давне и скоре догађаје, јер се дуго питам: „Да ли је то САНУ – Одсек за историју, као и Филозофски факултет, под мирнодопском окупацијом Византолога?“ Наиме, после Другог светског рата укинуте су катедре за Санскрит и  Српску историју (која није била у складу са Бечко-Берлинском школом). А након уклањања проф. др Ђорђа Јанковића укинут је и предмет Национална археологија Средњег века. Др Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године када му је одбијен реизбор на ово место. (Није имао довољан број радова на западним СЦИ листама.)

https://www.politika.rs/scc/clanak/87503/Osveta-losih-daka-ili-nestrucnost-profesora-arheologije од 18. маја 2009.

Интервјуе које је поч. проф. др #ЂОРЂЕ_ЈАНКОВИЋ дао за лист #ПЕЧАТ, можете прочитати ОВДЕ:

„ОД НАШЕ АРХЕОЛОГИЈЕ СВАКО УЗИМА ШТО МИСЛИ ДА МУ ПРИПАДА (1. део)“ – овде  (https://www.pecat.co.rs/2016/08/djordje-jankovic-od-nase-arheologije-svako-uzima-sto-misli-da-mu-pripada-1-deo/ ).

„УКАЗАЛИ СЕ ВЕКОВИ СКРИВАНЕ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ (2.део)“ овде (https://www.pecat.co.rs/2016/09/djordje-jankovic-ukazali-se-vekovi-skrivane-srpske-proslosti-2-deo/ ).

Делови некадашњих интервјуа налазе се и на следећим порталима са линковима:

https://www.bastabalkana.com/2019/06/dr-djordje-jankovic-arheolog-koji-je-otkrio-prevare-sastavljaca-istorije/

https://www.srbijadanas.net/zabranjena-arheologija-zabranjena-istorija-srba/

Из овог прегледа може се једним делом сагледати једностраност података савремене науке финансиране страним средствима (пардон и  грантовима), често са слоганом „Вежи коња где ти газда каже.“

Епилог

Због констатације о непоузданости података друштвених наука у истраживањима, што говори и у шта верује др Миодраг Грбић, млади геномолог и како испада и историчар, додао бих следеће податке германског картографа Хајнриха Бенхауса. Он је за потребе Аустријског царства 1846. год. објавио карту са подацима о становништву. На простору тадашње Хрватске живело је 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 843 хиљаде Срба. https://i1info.net/istorija/popis-iz-1846-godine-2-miliona-643-hiljade-srba-u-hrvatskoj/

Тезу о Србима као староседеоцима потврђују и археолошки подаци које је прикупио др Ђорђе Јанковић и изложио их у раду: Срби су у Хрватској староседеоци а не дошљаци. Линк овде https://tinyurl.com/c6eef5b6

Подсећам да је према попису из 1991. у садашњој Хрватској било више од пет пута мање Срба него 1846. године: Наиме, само 581.663 особе су се изјасниле као Срби и 106.041 као Југословени; по попису из 2011. било је 186.633 Срба, а по попису 2021. 123.899 особа српске националности, или 3,2 % (нема Југословена). Испод 3% се губи статус национале мањине!

Да Србе нису штедели ни православни Грци (грчка новостворена држава) говори податак из турских извора: да је на територији отприлике садашње Грчке пред Балканске ратове било oко 900 хиљада Срба. А у отоманској царевини, са Старом Србијом, око 2 милиона 800 хиљада Срба. А сада их у Грчкој више нема. Остали су само топоними. (Према књизи АлександраМитића, Срби у Грчкој, 2019).

Испада да су Срби најбоље прошли у Турској, јер према неким истраживањима око милион Турака, како тако разуме и говори српски.

А да Србе нису штедели ни сами Срби (Србо-Црногорци) говоре нам стихови Владике Петра Петровића Његоша у делу Горски вијанац, а и историјски записи Марка Миљанова. Ево једног дела са сајта.

https://borbazaistinu.rs/marko-miljanov-popovic-dve-pohare-kuca/

А ево и епилога неравноправне научне борбе др Ђорђа Јанковића (1947-2016) са државним институцијама: САНУ, Институтом за археологију, Археолошким факултетом и тд.: Непожељан сведок је ускоро умро, а Национална археологија Средњег века на Ахеолошком факултету у Београду укинута је не само из наставе, већ и са последипломских и нормално, докторских студија.

Наручени научни радови о илирском пореклу Албанаца се без отпора српских научника штампају ради зацртане предаје и правног озваничења отцепљења Косова и Метохије од матичне државе. Зато подсећам на радове др Ђорђа Јанковића посвећене Илирима као староседеоцима Балкана, и да су Срби а не Албанци потомци мистериозних несталих Илира, становника римског и предримског Илирикума. Ево излагања са стручно-научног скупа „Методолошки проблем истраживања порекла Албанаца“, Српска академија наука и уметности, Београд, 21. јуна 2007. Објављено у зборнику радова „Албанци лажни Илири“, Пешић и синови, Београд 2007.

https://www.rastko.rs/kosovo/delo/11620

Због свега досад наведеног, потребно нам је преумљење да би се спасили, не само од наших непријатеља и њихових помоћника – свесних и несвесних Срба издајника – већ и од нас самих,  наше неслоге исказане и на грбу са 4С – „Само слога Србина спасава“, те тако избегли истребљење. Зато ево малих варијација на тему молитве Владике Николаја са жељом да се Срби сложе, обоже и умноже:

Подај Господе да се шака јада од Срба покаје, јер Срби су током векова (миленијума?) много грешили, и много су грешни.

Помози Боже да заблудели Срби из својих срца избаце завист, љубомору, плахост; па гордост, плаховитост, бахатост, похлепу, слуганство, издајство. Да постану достојни предака, и дарова које си Србима дао. Да нам дарови не буду на усуд, већ на корист.

Услиши Господе молитву нас невољних и несрећних. Помози да не нестанемо као Твој народ. Помажи деци да израстају у здраве особе. Помажи новим мајкама да буду добре мајке, а момцима и мушкарцима да буду достојни наследници својих предака, добри очеви, честити људи.

Помози Боже да се православни и остали Срби међу собом не гложе, већ да се сви Срби сложе,  обоже и умноже!

Подај Господе да, мењајући себе, сачувамо преостали народ и Светиње на Косову и Метохији. Да спасимо, и чувамо колевку Србства!

Подајте, Господе и Боже, да се благодаћу Светога Духа срца обоже, љубав распламса, и људи верни Вама, што више, на Земљи умноже!

Хвала и слава од нас, Теби Боже!

А Ти Господе, помози!  И подај!  Подај  Господе! Амин.

Аутор: Слободан Бојковић