Претходно објављено на порталу Борба за истину, 4. 12. 2023.
Пише: Слободан Бојковић
Од више пронађених и сачуваних јеванђеља Црква је крајем четвртог века (под редакцијом блаженог – Светог Јеронима, пореклом из Далмације), канонизовала само четири: по апостолима Матеју, Марку, Луки и Јовану.
Али при томе се јављају потешкоће због превода са хебрејског, арамејског, старогрчког и латинског различитих виђења и тумачења вишезначних речи, као и због вишевековних преписа јеванђеља. (Свето писмо је највише превођено са Вулгате, латинских превода старогрчких текстова, одабраних под редакцијом Светог Јеронима.)
Смрт Господа Исуса Христа
Смрт Господа описују сва четири јеванђеља.
– А Исус опет повика иза гласа, и испусти душу. (Матеј 27, 50)
– А Исус опет повика иза гласа, и издахну. (Марко 15, 37)
– И повикавши Исус иза гласа рече: „Оче! у руке твоје предајем дух свој.“ И рекавши ово издахну. (Лука 23, 46)
– А када прими Исус оцат рече: „Сврши се“. И приклонивши главу предаде дух. (Јован 19, 30) Превод Вука Караџића.
У Светом писму из 2010. издавача Александрија из Београда (са корекцијама владике Николаја у односу на превод Вука Караџића), постоји разлика код Матеја.
– А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.
Пошто заступам гледиште да постоји битна разлика између душе и духа (а званично се сматра да је дух душа и расположење човеково), по мени је превод Вука Караџића испусти душу у јеванђељу по Матеју исправнији и ближи истини и народном језику, јер се у народу говори, када неко умре, да је испустио душу. Такође, тек када душа напусти тело престаје дисање, а што нам сведочи јеванђелиста Марко речју издахну [испусти дах (вас-дух, тј. ваздух), али пре тога душу (што сведочи Матеј)]. Зависно од времена проведеног без ваздуха (и кисеоника) тело почиње да одумире.
Међутим, ако се душа врати у тело у року од два до три дана, тело може да оживи, о чему говоре васкрсења Лазара, Јаирове кћери, а и самог Господа. А све то је једино могуће пошто душу није напустио (не напушта је) дух Божји – Свети дух. Јер земаљску смртну душу имају сва жива бића, све што рађа и размножава се (биљке, животиње и људи), али само човек има и дах Божји за обожење и добијање душе живе из Постања 2,7; односно, зрно горушичино – клицу духа Божјег из Новог завета (Матеј 13, 31-32), (Марко 4, 30-32) и (Лука 13, 18-19). Зато, само уколико смо повезани са Богом преко Светог духа побеђујемо смрт и задобијамо вечни живот. И зато се свака хула прашта, али хула и живот против Светог духа не, јер директно воде у смрт!
Даљом градацијом, јеванђелиста Лука додаје да Исус Христос, који је Бог али и човек [осим смртног тела и душе од створене земаљске природе, и Светог духа који од Оца исходи (и обожава душу човека дарујући јој предуслов за вечни живот – душу живу)], поседује и стечени дух којим се испуњавао током живота у земаљском свету, и који предаје Оцу на увид. А Јован то потврђује, уз допуну – сврши се, јер се завршила мисија Богочовека у људском телу на Земљи.
Човек као икона Божја?
Много је расправа било на тему да ли је човек дихотомно или трихотомно биће. Наиме, ако је икона (или слика Божја) онда има само тело и душу. Међутим, заговорници дихотомије заборављају да је Бог људима даровао и клицу духа која треба да донесе плодове зрна горушичиног – царство Божије: „Оно је као зрно горушичино, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.“ (Лука 13,19) Исто то, али на други начин, Исус Христос нам говори у причи о талантима (Матеј 25, 14-30). Свако од нас добија бар један талант – везу са Светим Духом. И уколико га, као лењи, себични и зли слуга из јеванђелске приче, закопамо, не негујемо и умножавамо, осудили смо себе на смрт уместо да будемо вечни у заједници са Богом.
Због свега реченог, сви греси се праштају, али хула на живот, хула на Светог Духа, не. Јер, уместо да стално чистимо срце, примамо дарове и постајемо бољи и темељнији, блиставији храм Светог Духа, добровољно, или лењошћу, постајемо робови Сатане. Зато нас апостол Павле у посланици 1. Коринћанима (6, 19) опомиње: „Или не знате да су тјелеса ваша црква Светога Духа који живи у вама, којега имате од Бога, и нијесте своји?“
Да без Светога Духа нема царства Божјег у нама, и да нам се затварају врата царства Небеског, говори нам и прича о десет девојака (Матеј 25, 1-13). Јер без уља жижак у светиљци не може да гори. Исто тако, без дарова Светога Духа осуђени смо на таму, а предвиђени смо за светлост.
Закључак:
Све досад речено се не разликује пуно од гледишта владике Николаја, што се може видети и из његових Духовних поука (Азбука истине), приказаних у Изабраним делима, књига 15, Глас Цркве, Београд 1997.
„Дух је у души, душа је у телу, тело је у свету. Дух је покретач душе, душа је покретач тела, а тело је покретач других тела. Какви је дух, онакви и покретач душе. Каква је душа, онакви и покретач тела. Добар дух покреће душу на добро, и тело испуњава вољу душе. Зао дух покреће душу на зло, и опет тело испуњава вољу душе. Човече и сине човечји, нека ти Бог испуни душу Својим Духом. Јер те је Створитељ и створио за то, да се испуниш Његовим Духом, те да би кроз тај Дух и у томе Духу био једно са Њим и са свима чедима Његовим на небесима и на земљи. Знај и упамти, човече и сине човечји, чијим си духом испуњен, једно си са њим; ако Духом Божјим – једно си са Богом; ако ли духом зла – једно си са пакленим противником Бога и Оца твојега“.
Аутор: Слободан Бојковић
Напомена: Четири јеванђеља је текст из поглавља „Нека тумачења“, духовна читанка „Све је Твоје, Боже“, Прометеј, Нови Сад 2022. Тексту из духовне читанке је придодат текст „Човек као икона Божја?“ из чланка „Шта је смисао живота“, линк https://borbazaistinu.rs/sta-je-smisao-zivota/