Пише: Слободан Бојковић
Сестра Луција
Да није било сестре Луције (у Христу Јулије), не би било ни ове Богомољачке духовне песмарице, а ни књиге, духовне читанке, „Све је Твоје, Боже“. Сестру Луцију сам упознао на почетку овог века код богомоље на планинарској стази од Старих Лединаца према Старом Раковцу; код испоснице уклесане у кречњачкој стени у којој се подвизавао јеромонах Исаија Париводски у 18. веку. После пар сусрета у манастиру у Старом Раковцу, поново смо се срели марта 2015. године, после њене менталне поруке. Тада сам сазнао да је, настанивши се у Старом Раковцу, највише времена проводила у манастиру помажући монахињама, и молећи се са њима. Молила се и у испосници јеромонаха Исаије Париводског, коју је посећивала и одржавала.
Пореклом из Босне, Србије и Црне Горе, рођена је 1943. у планинском крајолику Бусоваче, која се налази између Травника, Зенице и Сарајева у БиХ. Сестра Луција била је један од ретких преосталих изданака богомољачког покрета Светог владике Николаја Велимировића.
Сестра Луција Брковић
Задовољавајући моју знатижељу, показала ми је књигу богомољачких песама насталих у замаху покрета између два Светска рата. Такође и њених петнаест песама богомољачке тематике, без наслова. С обзиром на пуно књига за верујући народ, предложио сам јој да песме прерадим да би биле прихватљиве и за неверујуће, атеизмом задојене Србе. То је за мене био и нови изазов, јер сам песме писао давно, још као члан литерарне секције у основној школи. И тако је априла 2015. настала прва верзија песама.
Сестра Луција се убрзо упокојила (11. априла 2016), поживевши 73 године. Свечано је опојана у манастиру Раковац, посвећеном Светим бесребреницима Козми и Дамјану, и сахрањена поред капеле – храма Покрова Богородице на манастирском гробљу.
Испосница Исаије Париводског
Издавање књиге „Све је Твоје, Боже“
На прву годишњицу упокојења сестре Луције почео сам да размишљам о умножавању (копирању) песама и делењу њеним богомољцима. Истовремено и о издавању мање књиге, па су настале и моје песме, али и ново песничко уобличавање прве прерађене верзије Луцијиних песама. При томе ми је прва корисна упутства (анализирајући једну Луцијину песму) дао самоуки песник, сликар и језикословац Славиша К. Миљковић из Ниша.
У претходним тестирањима пријема код пријатеља и познаника са песмама Молитва за обожење и спасење Срба и Свеобухватна љубав говорено ми је да то нису религиозне песме. Затим, да форма не одговара: није ни десетерац, ни осмерац, стихови су без ритма. А када сам указивао на остале песме, за неке ми је речено да је то малтене богохуљење. Како човек сме да говори у име анђела, те Богомајке и Бога?
Када сам узвраћао да сам пратио нити богомољачких песама, и да сам се трудио да их уобличим и повежем, песнички зналци су ми говорили да је то јалов посао, да треба да будем оригиналан, да испевам своје песме. Упућиван сам и на поезију Лазе Костића. А мени је била битна порука и поука у богомољачким песмама, а не форма, и узвраћао сам контра питањем: „Да ли песме у вама побуђују нека осећања?“
Обраћао сам се и познатим песницима испеваних речи за помоћ. Један песник ми је поштено признао да су у њему комунисти убили Бога, и да не може да ми помогне на други начин, сем дарујући ми књигу својих песама, па нек се сналазим. Два песника (од којих један и религиозне тематике) су пристала да узму рукопис књиге, али су после неколико месеци рекли да нису имали времена да га погледају и прочитају. Следећи религиозни песник није ништа обећавао; правдао се заузетошћу.
Када сам сада покојној игуманији манастира Раковац, мати Гаврили предложио да оставим рукопис да га прочита пре штампања и замолио је да ми исприча неке детаље о сестри Луцији, узвратила је питањем. – Да ли то светицу хоћеш да направиш од ње? Затим је додала: – Знамо ми њу, имала је и слабости. (А ко их нема?) Било је и других одбијања, али срећом и благослова (усмених) који су ме надахњивали. Али о неким детаљима је паметније – ћутати.
Све наведено се делом односи на прво издање 2018. године, као и на друго издање књиге 2022, које је у односу на првобитно доста проширено. А ево како је до тога дошло. Наиме, када сам у јесен 2019. показао рукопис новог издања вероучитељу др Ивици Живковићу из Ниша, поменуо ми је да назив Духовна читанка више одговара написаном. Хвала му на томе, јер сам захваљујући тој констатацији проширио концепцију књиге која је са првобитних 140, нарасла на 280 страница. Хвала и што је прихватио да буде рецензент.
Слободан Бојковић