Преузето са сајта недељника НИН, на којем је објављено 29. новембра 2024.
Нова међународна студија, која чека рецензију од стране колега, показује да је “библиотека” људских гена у великој мери непотпуна јер се суптилније генетске карактеристике откривају са напретком у технологији, док континуирано истраживање открива празнине и грешке у генетичком запису. Претпоставља се да у записима о људском геному можда недостаје још десетина хиљада “невидљивих” гена.
Донедавно занемарени гени су се скривали у регионима људске ДНК за које се сматрало да не кодирају протеине. Ти региони су раније били одбацивани као “непотребни, односно неважни делови ДНК”, али се испоставило да су ипак битни, и да распоређују такозване мини-протеине, преноси РТС.
Научник специјализован за проучавање протеина са Института за системску биологију Ерик Дојч и његове колеге пронашли су велику базу података претрагом генетских информација из 95.520 експеримената који су се бавили кодирањем протеина.
Упркос недостајућим деловима у њиховим почетним секвенцама, гени познати као (нцОРФ) служе као шаблон за стварање РНК, а неки од њих се затим користе за прављење малих протеина са само неколико аминокиселина. Претходне студије су показале да ћелије рака садрже стотине таквих ситних протеина.
“Верујемо да је идентификација ових новопотврђених нцОРФ протеина изузетно важна. Њихови протеини могу имати директну биомедицинску важност, нарочито имајући у виду имунотерапије код канцера, укључујући ћелијске терапије и терапеутске вакцине”, наводи се у научном раду.
Неки од ових гена садрже секвенце које су у људе убацили вируси. Други су оно што истраживачи називају аберантним. Неки од њих су на пример лоцирани само у узорцима ћелија канцера, тако да њихови повезани гени можда природно не припадају нашим (људским) телима.
Од 7.264 сета идентификованих гена, истраживачи су открили да најмање четвртина њих може да створи протеине. То је износило најмање 3.000 нових гена за кодирање пептида које треба додати људском геному, а тим стручњака сматра да их вероватно има још десетине хиљада.
“Не дешава се сваки дан да отворите истраживачки правац и схватите да сте можда на прагу потпуно нове класе лекова за пацијенте оболеле од рака”, рекао је неуроонколог са Универзитета у Мичигену Џон Пренснер.