Приредио: Слободан Бојковић
Упозоравајуће прогнозе петролога Руже Кеменци о проблемима при експлоатацији због колекторских својстава стена на пољу “Турија-север”, као и осталих, у громогласном наративу већине, прегласаних и ућутканих стручњака, су се обистиниле. Тако у Нафташу од 30. јуна 1996. читамо:
У тексту испод, под оптимистичним насловом о произведеним количинама нафте, стидљиво се говори о мањој производњи на пољу “Турија-север” (132.633 тоне за првих 11 месеци).
Напомињем да је произведена количина нафте на пољу “Турија-север” далеко мања од у старту прогнозираних 200 хиљада тона нафте годишње већ 1995. године, са тенденцијом повећања у будућности (видети чланак „Исто, али у другом руху“).
За алармантна упозоравања неколико стручњака (међу којима сам се налазио и ја), да све није тако како се у политичке сврхе представља, руководство „Нафтагаса“ није имало слуха. А мени је индиректно и директно говорено да као инжењер електронике треба да се држим своје струке и хобија (шах), и да не треба да се петљам у туђе послове за које се нисам школовао! (Видети и текст: Зар је шах важнији од посла!?) Упркос томе, усменим излагањима, писаним дописима и стручним радовима износио сам и образлагао своја виђења, да бих тек 1998. године могао да их представим и ширем кругу стручњака. Видети текстове: Борба за мултидисциплинарни приступ у радовима, Неотектонска активност структуре Турија и Примена ГФК података при решавању геолошке проблематике.
Ево, у наставку, и даљег тока догађаја.
Производња прати план
Из приложеног се види да је за првих пет месеци у 2009. години произведено 257178 тона нафте и да укупна годишња производња Нафтагаса није већа од 617 хиљада тона, а подаци за поједина поља се врло штуро, или уопште не објављују. (Подсећам да је децемра 2008. године НИС продат Гаспрому са 51-процентним уделом.)
Наиме, упркос новом, помпезно најављивном лежишту Турија-север, производња нафте се стално смањивала и са осталих поља у Војводини, и са милион и 63 хиљаде тона нафте 1990. године спала на око 617 хиљада 2008. године.
Када се узме у обзир да је производња „Нафтаплина“ са нафтних поља у Хрватској са некадашњих скоро три милиона тона годишње још 2004. спала на око 670 хиљада, и да нема нових резерви у Панонском базену, стање у „Нафтагасу“ је реално.
А ево подсећања на нашу стварност, примењивани политички маркетинг и судбину некада најављиваног највећег истражног подухвата после откривања нафтно-гасног поља „Велебит“ 1964. године. (Велебит је и сада, 60 година од открића, са континуираном производњом, најиздашније нафтно поље у Војводини.)
Почетак и крај једног хваљеног пројекта…
(Из излагања директора НИС-Нафтагаса, Србољуба Станковићa са свечаног пуштања Турије, 25. фебруара 1994. Објављено у листу “Нафташ”, 7. марта 1994.)
Што се даље судбине налазишта Турија тиче, применом фрактурирања колектор стена и других помоћних метода за експлоатацију лежишта, извучене су одређене количине нафте, да би се после тога могло рећи да је лежиште практично на издисају.