Претходно објављено на порталу Борба за истину, 17. 8. 2023.
Пише: Слободан Бојковић
Повод за овај осврт је чланак објављен осмог августа https://borbazaistinu.rs/irit-lotova-zena-pretvorena-u-slani-kamen-stoji-do-dan-danas/ Да чланак није приређен од стране ауторитарног наслова (Превод и припрема: НИКО ИСХС + NIKA) вероватно му не бих посветио пажњу, али пошто нема реакције читалаца, јављам се са малим кашњењем…
Сведоци смо свакодневних едукација преко свих масовних медија са испирањем мозгова, понајвише циљано свесно, али понекад, у том општем расулу, можда делом и несвесно. Чињеница је да нам се намеће силовита, од Запада подржавана ЛГТБ пропаганда на свим нивоиа, уведена и санкционисана чак и кроз наше законске акте и подакте! Намеће нам се педофилија и хомосексуализам уз промену пола. Зато реагујем, јер у објављеном чланку се не говори о основном греху и разлогу уништења становника Содома и Гомора – мужеложништву. И то не само као средству задовољавања најнижих девијантних страсти и нагона, већ и групног силовања руље која је храбра једино у гомили, уз понижавање неистомишљеника, придошлица и путника намерника, у овом случају анђела Господњих.
– И још не бјеху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева. И викаху Лота и говораху му: гдје су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо (облежимо – др Драган Милин). А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом, и рече им: немојте браћо чинити зла. Ево имам двије кћери које још не познаше човјека; њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у ове људе јер су за то ушли под мој кров. (Постање 19, 4-8)
Из последњих стихова се индиректно сазнаје да су Лотове кћери биле заручене али не и удате, а у новом преводу Старог завета директно са хебрејског, дугогодишњег професора Старог завета др. Драгана Милина, и директно се то наводи:. -Тада Лот изађе и рече будућим зетовима који су хтели да узму његове ћерке: „Устајте и идите из овог места јер ће Господ уништити овај град!“ Будућим зетовима се учинило да се он шали. (Постање 19, 14) Мада се и из стихова Постања 19, 14 у преводу Ђуре Даничића, то исто може схватити и закључити.
Међутим, у објављеном чланку се говори о непостојећим Лотовим удатим ћеркама и унуцима добијеним са зетовима из Содома? А у стиховима главе 19 таква прича се уопште не помиње!
По Постању 19, Лот се са кћерима и женом спашава бекством у најближи град Сигор, а у преведеном чланку се помиње град Зохар?!
Описане бројне детаље о корумпираности и у злу огрезлу Лотову жену Ирит не могу да коментаришем, осим констатацијом да таквих описа нема у Мојсијевој књизи Постања, глава 19. а што сваки читалац може лако да провери.
Симболика и значај соли
За Јевреје је со била јефтина, лако доступна ствар, јер ју је због близине Мртвог мора било у изобиљу. У материјалном смислу углавном је коришћена као конзерванс за храну.
Со је и незаобилазан зачин и додатак храни ради укуса.
Со је неопходан електролит за задржавање воде у организму. Дакле, незаобилазна је за очување здравља. Први корак добродошлице и окрепљења путника намерника вековима је био дочек уз хлеб, со и воду.
Со је симбол чистоће и заштите, јер се сољу чистио простор и терале нечисте силе.
Сољу се и лечило.
Со је симбол статуса и богатства, јер је у многим земљама, као ретка, била неопходна, скупоцена, ствар.
Со је симбол верности, давања обавезујућих завета, позитивних, али и негативних промена.
У „Беседи на Гори“ после набројаних блаженстава Исус Христос се обраћа народу: „Ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта осим да се проспе на поље и да је људи погазе.“ (Мт.5, 13)
Према Старом завету, со је и симбол казне, а због окретања Лотове жене и погледа на огњем спаљени грешни Содом. Па наставимо да пратимо даља дешавања из главе 19 Постања.
– А Лот отиде из Сигора, и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живљаше у пећини с двије кћери своје. А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи. Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему. И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осјети ни кад леже ни кад устаде. А сјутрадан рече старија млађој: гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и до вече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему. Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде. И обе кћери Лотове затрудњеше од оца својега. И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана. Па и млађа роди сина и надједе му име Вен Амије; од њега су Амонци до данашњега дана. (Постање 19, 30-38)
Питам се да ли су се Аврамов нећак Лот и његове кћери кајали због учињеног греха, рађања потомства из инцеста? И да ли је Ирит женском интуицијом предосетила наступајуће зло и окренувши се, бацивши поглед на спаљени Содом, одбила да учествује у новом прародитељском греху? Ако је тако, зар је непослушност греху кажњива, а што се потенцира по ауторитативним тумачима Старог завета? Јер на крају преведеног чланка о Ирит читамо текст: „олуја је претворила у грумен соли и постала је потпуни конзерванс, а од ње саме и од свега њеног имања ништа није остало.“
За тумаче Старог завета Божији ауторитет се заснива на апсолутној покорности и послушности, па зато уче и да се Лотова жена окаменила јер није била послушна. При томе се прелази преко чињенице да се претворила у слани камен: у кристал соли који је симбол прочишћења, и симбол грехом неупрљане, чисте душе…
У датом приказу су изнета два опречна става. Који је исправан, срцем процените. Али све време „Духа не гасите, пророштва не презирите, Све проверавајте, добра се држите.“ (Прва посланица Солуњанима апостола Павла 5, 19-21).
Аутор: Слободан Бојковић, дипл. инж. електронике у пензији