Срби и Нови светски поредак

Објављено и на порталу Борба за истину, 30. 4. 2024.
Пише: Слободан Бојковић

Историја је учитељица живота, и треба је знати и памтити, да се не би понављале грешке из прошлости. Али баш зато, на сваком кораку смо сведоци прекрајања историје. Живимо у Новом светском поретку давно описаном од стране Орвела, извезеном и предвиђеном за Русију, а као бумеранг, идеологија се вратила њеним творцима, Британији и Америци, главним промотерима Новог врлог доба. У грчевитој борби за опстанак актера дубоке државе и њихових лихварских, паразитских апетита, изазивају се сукоби, игра се на ивици новог Светског, нуклеарног рата, уз потенцијалну претњу  уништења планете.

Реч ,,независност” забрањена је у Новом светском поретку. Само слуге и вазали уживају подршку ,,најдемократскије” земље на свету, Америке. Одавно присуствујемо остварењу Орвелових синтагми: ,,рат је мир”, ,,слобода је ропство”, као и Гебелсових: „више пута поновљена лаж је истина“, „жртве су агресори“, и уверавамо се свакога дана да су корумпирани медији у рукама светске политичке мафије опасно оружје.

Западни потези и оркестриране медијске поруке

Подсетимо се неких потеза и порука западних светских званичника упућених Србима деведесетих година 20. века.

Пре свега, важно је напоменути да је Америка минирала Кутиљеров план о миру у Босни и Херцеговини парафиран 18. марта 1992. у Лисабону од стране представника сва три народа. https://www.politika.rs/scc/clanak/425590/Pogledi/Povlacenje-iz-Lisabonskog-sporazuma-zlocin-protiv-mira

Убрзо затим, 6. априла Немачка, а 7. априла Америка и већи број вропских држава, признају унитарну Босну и Херцеговину. Угашени ратни фитиљ се поново пали, а једностраним изјавама преко медија, рат подржава и распламсава.

Након разбијања СФРЈ, и 22 маја 1992. пријема у Уједињене нације Словеније, Босне и Херцеговине и Хрватске, Клаус Кинкел, министар иностраних послова Немачке, 27. маја изјављује: „Србе треба бацити на колена.“ И већ 30. маја донета је Резолуција Савета безбедности УН бр. 757 о увођењу санкција Савезној Републици Југославији.

„Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки.“Џејмс Бејкер, државни секретар САД-а на америчкој ТВ, јун 1992.

А у пропагадном и психолошком рату више пута поновљена лаж, за просечне, неупућене пратиоце западних медија, постаје истина.

 „Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд!”Пол Џексон, уредник ,,Калгари сана”, изјава за ,,Фани стар”, 13. октобар 1992. године.

„Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарација.“ – Јосиф Бродски, песник, нобеловац, ,,Интернешенел хералд трибјун”, 5. август 1993. године

Медлин Олбрајт, тадашњи амбасадор САД у УН, 1993. доприноси уклањању документа у Уједињеним нацијама о злочинима муслимана над Србима, поготово око Сребренице. https://rt.rs/srbija-i-balkan/87770-srebrenica-memorandum-olbrajt/

А пошто се рат одужио, требало је наћи начине за даљу сатанизацију Срба. Организују се масакри на Маркалама: први 5. фебруара 1994. и други 28. августа 1995. који је био непосредан повод за Нато бомбардовање српских положаја у Босни и Херцеговини. Масакри на Маркалама

https://www.rtv.rs/sr_ci/region/obelezen-zlocin-na-pijaci-markale-dodik-jedina-istina-markala-su-nevine-zrtve-cije-ubice-ce-biti-poznate-kad-tad_1415125.html

„Зауставите Србе. Одмах. Заувек!“ – узвикује Маргарет Тачер, гвоздена леди, бивша премијерка Велике Британије, „Њујорк Тајмс” 4. мај 1994.

„Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише.“Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бушове администрације, Часопис „Форин аферс”, јул-август 1994. године.

„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста.“Жак Ширак, бивши председник Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка шефова влада држава чланица ЕУ.

Потребно је потпуно увлачење Нато пакта у сукоб. Британија припрема и организује злочине Срба у Сребреници, а и Алија Изетбеговић на наговор Америке свесно жртвује своје сународнике. Треба набацити цифру од најмање пет хиљада побијених, и документовати теорију о геноциду Срба над муслиманима!

https://naukaikultura.com/hoce–li–i–britanci–u–hag–veliko–otkrice–o–saradnji–mi6-i–nasera–orica–u–srebrenici

https://www.rtv.rs/sr_lat/region/srebrenica-izdani-grad-alija-odneo-odgovornost-u-grob_616529.html

У следећем раду објављеном априла 2022. под називом „Масакр у Сребреници 1995. године је највећи тријумф пропаганде“ налазе се многе поткрепљене чињенице, које у већем делу не могу да оспоре ни загрижени „другосрбијанци“: https://tinyurl.com/4nefa3ps

А ево и скорашњег видеа о догађајима у Сребреници: https://www.youtube.com/watch?v=4Xik-fveW4o

Други масакр на сарајевској пијаци Маркале, такође приписан Србима, збио се 28. августа 1995. када је на лицу места погинуло 37 цивила, а касније још 6 рањених умире. Масакри на Маркалама

Повезано са увелико раширеном кампањом о наводном геноциду у Сребреници јула месеца, масакр на Маркалама је био непосредан повод за оправдање пред светском јавношћу двонедељног бомбардовања српских положаја од стране Нато пакта, а без дозволе Савета безбедности УН.

И тако, после три и по године крвавог ратовања и многобројних људских жртава, после од Американаца логистички подржане хрватске Олује 4-7. августа 1995. када је у етничком чишћењу протерано преко 250 хиљада Срба из Хрватске (а до тада, за четири године ратовања,  још толико), и после двонедељног бомбардовања Срба од стране Нато пакта, започетог 30. августа, Америка постаје велики миритељ на простору бивше Југославије. Новембра месеца 1995. у Дејтону се потписује споразум, практично истоветан првобитном Лисабонском споиразуму од 18. марта 1992. године. Дејтонски споразум

Увод у нови рат

Сагласно пароли „Незнање је моћ“ из Орвеловог романа „1984.“, Запад са својим вазалима све време настоји да Србима систематски избрише самопоштовање, историјско и национално памћење.

”Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије“ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997.

„Нека се Срби подаве у сопственом смраду“Хелмут Кол, канцелар Немачке, почетком 1998. године.

Планирана намера Запада о одвајању Косова и Метохије од Србије, а коју је започела још 1928. у Дрездену Комунистичка партија Југославије, 1995. године није завршена. Под патронатом Немачке обучавајуу се терористичке групе за дестабилизацију Србије. А ради надгледања и заштите људских права у српску покрајину долази мисија ОЕБС-а. Под њиховим окриљем организује се представа са „масакром цивила“ у Рачку, а после полицијске акције и погибије терориста ОВК. Њихова тела се за Косовску верификациону мисију ОЕБС-а, предвођену Вилијемом Вокером, преоблаче у цивилну одећу. А извештаји наших патолога после обдукција, као и финског патолога Хелене Ранта, да су убијени погинули од ватреног оружја у борби (а не дивљачки масакрирани као цивили из извештаја Вокера), за Уједињене нације се фризирају и делом уклањају. После тога следе ултиматуми у Рамбујеу и напад Нато солдатеске на Србију.

https://www.politika.rs/scc/clanak/594173/Cetvrt-veka-od-slucaja-Racak-neistina-bila-povod-za-NATO-agresiju

Почиње хорска кампања за одбрану демократских вредности Запада, уз позиве на кажњавање и линч Срба као оличења зла..

Крајње је било време да се Југославија нападне, надам се да није прекасно.“ – Нобеловац Гинтер Грас, на отварању Сајма књига у Лајпцигу 26. марта 1999. године, два дана после почетка бомбардовања Југославије, напомињући уз то и да није пацифиста.

„Срби спроводе терор и силују албанску децу.“Бил Клинтон, председник САД, у говору на прослави 50-годишњице НАТО у Вашингтону, 23–25. априла 1999. године

„Ово је борба између добра и зла, а НАТО неће дозволити да зло надвлада“Вилијам Коен, амерички државни секретар за одбрану, пролеће 1999.

„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.“Тони Блер, премијер Велике Британије током НАТО агресије на Србију 1999. године.

„Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити.”Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, марта 1999.

Извор порука чланак „Запад нас мрзи и хоће да нас уништи“, портал „Борба за истину“.       https://borbazaistinu.rs/zapad-nas-mrzi-i-hoce-da-nas-unisti-3/

А ево и изјаве Џозефа Бајдена CNN-u 1. августа 1993.( од јануара 2021. 47. председника САД.)

 „Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапи и агресори“, CNN, 1. августа 1993. – сенатор Џозеф Бајден, тадашњи председник Сенатског одбора за правосуђе. Иницијатор је резолуције којом је у америчком Сенату одобрено администрацији Била Клинтона бомбардовање Србије 1999. године.

Осврт на садашње стање

Мишљења властодржаца у Европи и америчких колонијалних управника, о нама, нису се временом променила, мада су речи биле блаже и слаткоречивије, уз коришћење методологије штапа и шаргарепе. А онда, поново огољена истина која је и врапцима на грани била позната, али не и добром делу наших, медијским порукама анестезираних и зомбираних грађана. Пошто су Срби Божји народ и православци, треба их сломити, утиснути им жиг геноцида од стране потомака Антихриста. И да ли после свега наведеног треба говорити, а стално се говори, и понавља и сам Председник, и позиција, а и опозиција, да Европски пут и улазак у Европску унију (која је на издисају, С.Б.), немају алтернативу? И све то, по коју цену? Потпуни нестанак Срба, материјални и духовни!

Зато, подсетимо се стихова српског песника, родољуба и сликара Ђуре Јакшића упућених Јевропи, а које је спевао пре 157 година, јануара 1867.

ЈЕВРОПИ

Теби да певам – теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв –
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод,
Пресуди, силна да л’ живет може,
У таквом игу* несрећни род?…
Изгинућемо!“

„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно –
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо – али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“

*иг је архаични израз за јарам.

После свега реченог, како даље? Излаз је у нама самима, у суочавању са истином, у покајању, у слози, вери у Божју правду, у Божју помоћ у борби за најсветији Божји дар – слободу, јер Срби су Божја деца, синови Земље и Неба; и тога треба да буду свесни. Зомбирани народе, пробуди се!

Приредио: Слободан Бојковић