СРБИЈО *
О Србијо, мила мати!
Увек ћу те тако звати.
Мила Земљо, мили доме,
На крилу ћу свагда твоме
Срећно живит′ к′о у рају,
Где милине вечно трају.
У теби је оно све,
За чим моје срце мре.
Кроз дубраве твоје лесне,
Веселе ћу певат′ песне,
Кристал-воду твоју пити,
Теби вечно веран бити,
Живот и крв моју дати,
Све за тебе, мила мати.
Ти си мени земни рај,
У ком љупки цветa мај.
Волим прости пастир бити
И у теби све живити,
Нег у туђој земљи, мати,
Царска блага уживати,
Ти си душе моје живот,
Ти блаженства земни кивот.
У теби ћу срећно тек
Проводити кратки век.
На част цару силно царство,
И његово господарство,
Ти си мени најмилија,
Моје сунце у теб′ сија:
Јер у теби срце болно
Осећа се задовољно.
На криоцу само твом
Утеха је срцу мом.
Тражила си, страдала си.
Тешки су ти били часи
Због кривице деце твоје,
Која љубав мајке своје
Несмислено погазише
И тешко је увредише.
Над разумом гадна страст
Безумијем оте власт.
Прости деци, мати мила,
Што су тебе увредила;
Престан′ горке сузе лити,
Деца ћа се поправити,
Јер признају грехе тешке
И кају се за погрешке.
Живот и крв даће сви
Да се опет дигнеш ти.
О, дижи се мати мила,
Да нам будеш што си била;
Јер си дуго робовала,
Дуго сузе проливала,
Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било,.
Куцнуо је мати час,
Да се чује и твој глас.
* Оригинална верзија песме из 1860. године надахнута ослобођењем кнежевине од турског ропства. Песму је наводно написао Лука Сарић. Да ли је то био псеудоним кнеза Михајла Обреновића убијеног у атентату у Кошутњаку 1868. године? И да ли зато нема спомињана српских територија, да се кнез не би замерио aустроугарском цару и турској Порти?
С. Б.