Претходно објављено на порталу Борба за истину, 12. 7. 2022.
Аутори: Луција Брковић, Слободан Бојковић
„И ако имам дар пророштва и знам све тајне
и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам,
а љубави немам, ништа сам.“ Химна љубави,
Апостол Павле, Прва посланица Коринћанима (13, 2).
„Који не љуби, не познаје Бога, јер Бог је љубав.“
Прва Саборна посланица Јованова (4, 8).
Свеобухватна љубав
Љубав је дар
који од Бога стиже,
Бисер што ђердан врлина ниже,
Радост и снага животног јутра;
Умножавајте љубав за ново сутра.
Љубав је Господ у све уткао,
Себе давао, љубављу стварао;
Стварајте мили све што треба,
Љубављу, која стиже са Неба.
Љубав се у топлом срцу носи,
Патњу и радост нама доноси;
А када све Божје волимо више,
Ново у животу Небо нам пише!
Љубав не гледа грехе,
Жалоснима пружа утехе,
Не збори празне речи,
Дела, да невоље спречи.
Љубав се радује с радоснима,
Плаче са ожалошћенима,
И друге жели ближњима звати,
Клонуле подизати.
Љубав је
када новорођенче плаче,
А мајка га пригрли нежно, јаче,
Да одагна све боли,
Показујући да га воли.
Љубав је пчела на цвету,
Слободна птица у лету,
Јелен када са кошутом стане,
Испод бехаром процвале гране.
Љубав је и брза, пуна зебње река,
Када невеста свог женика чека,
И ведра ноћ са ројем звездица …
Љубав је… ластавица…
Са љубављу кестен и жир пада,
Гладна им се зверка нада.
Сове, ноћу будне,
Животињице чудне,
Све у себи љубави има;
Она стиже с небеских висина.
И рибе које у води плове,
Створене су из љубави ове,
Која се нама животом даје,
На путу, душа да истраје;
Да може себе Богу дати,
Да љубав срце обухвати,
Само добро у себе да прима,
Саосећања и самилости за људе,
За сву Божју творевину, да има,
Да цело биће љубав прожима.
С љубављу се
мир од Бога заприма,
Да спокој у наше мисли уђе,
Да не бринемо своје, ни бриге туђе,
Муке Господу да дамо,
На Њега да се ослањамо.
А када са Богом ојачамо,
Љубављу ћемо зрачити,
Себе несебично давати,
И друге ближњима поимати;
Божанско у свему гледати,
Бога, људе, творевину волети.
Зато
кренимо Ноћи ове,
Ка Новом дану Христос зове,
Вечним животом нас поздравља,
Покајање и љубав у срца ставља,
Да нам душа постане чиста,
И са даровима Светога Духа,
Светли и блиста!
„Хајте, у сусрет крените,
За Бога, људе, творевину, срца отварајте,
Ватру љубави распламсајте!“
Амин, амин, амин.
Аутори: Луција Брковић, Слободан Бојковић
Даље следе оригинални стихови сестре Луције Брковић, од којих је испевана песма Свеобухватна љубав
Песма 3.
Љубав је дар што од Бога стиже
Љубав је бисер што ђердан ниже
Љубав је радост сунчаног јутра
Сачувај љубав и за сутра.
Љубав је Господ свакоме дао
Са љубављу је и стварао
Па и ти стварај све што ти треба
Љубављу која стиже са неба.
Љубав и радост у себи носи
Љубављу се увек поноси.
Љубав не гледа ничије грехе
Већ жалоснима пружа утехе.
Љубав не збори празне речи
Већ гледа да сваку невољу спречи.
Љубав се радује са радоснима
И плаче са ожалошћенима
И друге жели браћом назвати
Клонуле духом подизати.
Љубав је кад новорођенче плаче
А мајка га загрли нежно ал јаче
Љубав је пчела кад на цвет слети
И свака птица што небом лети.
Љубав је јелен кад на извор стане
Испод бехаром посуте трешњине гране.
Љубав је и хладна и брза река
И кад невеста женика чека.
Љубав је и мноштво малених звездица
Љубав је и усамљена ластавица.
Са љубављу кестен на земљу пада
Док му се гладна зверка нада
И сове које су ноћу будне
И разне животињице чудне
Све у себи љубави има
А љубав стиже с небеских висина.
И рибе које у мору плове
Баш сви су створени из љубави ове
Која се нама животом даје
Да свака душа до краја истраје
Да свако пожели свој максимум дати
И своје срце отварати
Да љубав у наша срца уђе
Да не бринемо ми бриге туђе
Него да све своје Господу дамо
На њега да се ослањамо.
Зато кренимо сви ноћи ове
Док пастир стадо фрулицом зове
Док нам покајање у срца ставља
И док нас радосно поздравља
Да би нам љубав остала чиста
Да бисмо заједно стигли до Христа.
Додато 20. 8. 2024.