Рударски и други закони за уништење земље и народа

Преузето са портала Стање ствари, где је објављено 8. августа 2024.

Зоран Б. Ђорђевић: Рударски и други закони за уништење земље и народа

Проблем Србије нису Кинези. Проблем Србије је што дозвољава да њоме владају људи који Србији не желе ништа добро

Извор: N1

Закон о рударству и геолошким истраживањима

Најновији Закон о рударству и геолошким истраживањима[1] донесен је 2015. и допуњен 2018. године. Закон је изузетно обиман и садржи 72 члана. Закон није лак за читање.

Као своја два основна начела, у члану 2, под бројевима 1 и 4, закон наводи:

1) Континуално снабдевање довољним количинама минералних сировина је неопходно за снажење и одрживост тржишне привреде у Републици Србији
и

4) Гарантовање сигурности, предвидљивости и континуитета истражних и рударских права.

Писци закона изгледа верују у добронамерност тржишта. Брига за богатство, благостање и здравље становништва Србије, односно српског народа, нигде се изричито не помињу у овом Закону.

Огроман део метала који данас производи Бор и профит од тих метала односе се у Републику Кину. Изгледа да Влада Србије сматра да је снажење и одрживост тржишне привреде Републике Кине исто што и снажење и одрживост тржишне привреде Републике Србије.

Закон врло јасно ставља на знање да се односи само на територију предкумановске Србије. По овом Закону, сва питања око рударења и геолошких истраживања на територијама аутономних покрајина решавају органи тих покрајина у складу са законима тих покрајина.

Недавне објављене мапе будућих рудишта литијума и других минерала у складу су са овим законом. Сва предвиђена рудишта и пратеће јаловине налазе се на територији предкумановске Србије.

Карта Балкана са предложеном подјелом османских територија (Извор: Википедија)

Основни тон и садржај Закона је у члановима који говоре о давању дозвола за геолошка истраживања и експлоатацију на територији Уже Србије. Такве и све друге дозволе издаје Министарство рударства Уже Србије. Закон се и у овом делу понавља на много места уз мале варијације.

Резултати истраживања која је деценијама обављао Геолошки завод Србије мање-више су јавни и сва садашња и будућа геолошка истраживања за стране наручиоце на територији предкумановске Србије базираће се на тим резултатима. По овом Закону, резултати геолошких истраживања локалних приватних и страних предузећа пословна су тајна, тј. власништво тих предузећа.

Закон не обавезује Министарство рударства да објављује садржаје дозвола које издаје или уговора које склапа са фирмама за геолошка истраживања или експлоатацију руда. На пример, такве дозволе – односно уговоре – за геолошка истраживања на Чукару Пеки у близини Бора нису били доступни јавности. То ће, вероватно, бити случај и са свим будућим дозволaма и уговорима.

Посебну пажњу Закон посвећује праву предузећа која су вршила геолошка истраживања да добију дозволу за експлоатацију руда која су претходно истраживале. Министарство, уз уредан захтев, издаје такву дозволу. Ти чланови о праву на добијање експлоатационе дозволе произилазе из општег начела (бр. 4) овог Закона. Сви ти чланови су врло позитивни, охрабрујући, и без икаквих условљавања.

Можда најважнији чланови овог Закона односе се на право предузећа и предузетника које врше геолошка истраживања или експлоатацију руда да своје дозволе преносе другим предузећима или предузетницима. Закон практично отвара берзу на којој се слободно тргује са дозволама за истраживања и експлоатацију руда на тлу предкумановске Србије.

У сагласности са духом овог Закона, Србија је у периоду 2012–2018. прихватила вишеструки пренос, односно продају, истраживачких и експлоатационих права за један од најбогатијих рудник злата, сребра и бакра на свету Чукару Пеки, недалеко од Бора. Те дозволе, пре него што их је купио кинески Зиђин, биле су узастопно власништво неколико мањих и затим већих предузећа.

Александар Вучић na церемонији свечаног отварања рудника бакра и злата Чукару Пеки 2021. године (Извор: predsednik.rs)

Ово објашњава експлозију интереса за геолошка истраживања у Србији. Ко оснује предузеће за геолошка истраживања зна да не мора много да буши. Врло детаљне мапе налазишта важних руда у Србији доступне су правим људима, захваљујући преданом вишедеценијском раду Завода за геолошка истраживања и геолозима РТБ Бора. Мало је познато да свако рударско предузеће, поготову велико предузеће какво је некада био РТБ Бор, непрекидно врши геолошка истраживања. Пре него што минери поставе експлозив и пре него што багери почну да копају, испред њих иду геолози са својим бушилицама и испитују који је најбољи правац или дубина копања. РТБ Бор је таквим бушотинама покрио огроман део Источне Србије. Сви геолози који су учествовали у „откривању” налазишта Чукару Пеки или су пре тога били запослени у РТБ Бору или су примали плату од РТБ Бора и док су трајала та откривања. Пре него што су предузећа са именима као Raketa доо, или Аvala Resource доо, „открила” изузетно богатo налазиштe бакра и злата Чукару Пеки, геолози у тим предузећима знали су, на основу претходног рада РТБ Бора или Геолошког завода, где треба да се праве „истраживачке” бушотине.

Када се једном потврди квалитет „новооткривене руде” дозвола за бушење се, у складу са горњим Законом, лако претвара у дозволу за експлоатацију и вредност истраживачког предузећа постаје вишеструко већа. То је пословни план свих кумовских фирми у Србији које задњих година истражују литијум, злато или шта већ. Када њихове бушотине потврде постојање квалитетне руде добиће дозволе за експлоатацију, а оне ће затим бити продате страним рударским фирмама, уз велику зараду. Ради се о зарадама од неколико десетина до неколико стотина милиона долара.

Једна шаљива страна Закона о рударству и геолошким истраживањима јесте да сребро није на списку племенитих метала. Србија има толико злата да сребро више не сматра за племенити метал.

Закон о експропријацији

Тих година, 2015. и раније, поред Закона о рударству, тимови страних саветника Владе Србије предано су радили и на пратећем Закону о експропријацији[2]. То је такође врло детаљан Закон, потпуно у духу комунистичких времена када се приватна имовина узимала једном лицу и давала на поклон другом лицу, а све у име народа. Има их који су се наивно понадали да су са крајем комунизма престале отимачине и уништавања имовне. Овај Закон о експропријацији уместо народа говори о јавном интересу. Јавни интерес утврђује Влада на предлог онога ко хоће да узме вашу имовину. У то може, али не мора, да буде умешано Министарства финансија. Закон не предвиђа могућност жалбе. Добили сте решење! То више није ваша имовина и то је то. По овом Закону у јавном је интересу да нека страна фирма присвоји вашу њиву да би на њој копала руду. У случају потребе за рударским радовима, Закон предвиђа и убрзану процедуру за пренос српске имовине у власништво странаца. На пример, по слову Закона о експропријацији, кинеска компанија Зиђин, укњижила је као своје приватно власништво 3.328 км² (три хиљаде триста двадесет осам квадратних километара, или триста двадесет осам хиљада хектара) земљишта[3] у Тимочкој крајини. То је површина мања од површине Косова и Метохије. Површина Косова и Метохије је око 10,759 км². Ипак, површина Зиђиновог почетног освајања није ни мала и безначајна. Са друге стране, када су Влада и председник Србије дали Косово, што не би дали и Тимочку крајину? Њима Крајина не треба. Они имају Београд на води.

Једина добра страна овог Закона о експропријацији јесте да ранији сопственик има право да скине усеве и убере плодове са експроприсане имовине – ако стигне, по члану 52. Улазак у посед новог власника се не одгађа због неубраних плодова и усева претходног власника.

Закон о држављанству

Коначно, Влада Србије донела је и нови Закон о држављанству[4]. По том Закону, сваки странац који проведе три године у Србије може узети српско држављанство. Влада Србије је донела овај закон да би убрзала замену српског становништва Србије мигрантима из Африке и Азије. Закон ће имати и друге последице.

Јавни интерес за предају земље и рудног богатства странцима

Предаја постојећих рудника и налазишта руда странцима одвијаће се у „јавном интересу”. А шта је то јавни интерес одлучиће Влада. О финансијским ефектима будуће експлоатације литијума много се говори и пише. Погледајмо овде само јавне податке о финансијским ефектима предаје РТБ Бора кинеској фирми Зиђин[5].

Зиђин је за куповину РТБ Бора држави платио 360 милиона долара. Канадско-америчким интересима, којима је Влада Србије пре тога издала дозволу за експлоатацију на локацији Чукуру Пеки 6 км од Бора, Зиђин је уплатио још 360 милиона долара.

Шта је Зиђин све добио овим трансакцијама, а шта је јавни интерес Србије?

Непосредно пре продаје РТБ Бора завршена је нова топионица бакра капацитета 100,000 тона. Трошкови изградње те топионице су били око 360–400 милиона долара. Парама које је уплатио Влади Србије Зиђин је само платио ту нову топионицу. Зиђин није платио ништа за руднике РТБ Бора: Бор, Кривељ, Јаму, Мајданпек итд. Зиђин није платио ништа за флотације, електролизу, путеве, далеководе и водоводе, језера, шуме и планине, нити је било шта платио за сву другу рударску инфраструктуру и машине. Зиђин није платио ништа ни за невину Брестовачку бању.

Да не спекулишемо о вредности укупне имовине коју је Зиђин добио са РТБ Бором и Чукуру Пеком, погледајмо само вредности руда које су дате кинеској компанији. Зиђин на својој Интернет страници тврди да рудници бакра Бор – што претпостављамо укључује Кривељ, Мајданпек, Церово, Јаму и друге руднике – располажу са 11.14 милиона тона бакра и 384 тона злата[6]. Рудник Чукару Пеки[7] по Зиђину садржи 19.99 милиона тона бакра и 443 тона злата. Збир тих цифара износи 31.13 милиона тона бакра и 827 тона злата. Тренутна цена бакра на светским берзама флуктуира између 9000 (девет хиљада) долара по тони и 10,000 (десет хиљада) долара по тони[8]. Цена злата варира између 70 и 80 милиона долара по тони[9]. Ако за процену укупне вредности ових руда узмемо ниже наведене цене метала, добићемо да је вредност бакра и злата у рудницима око Бора не мања од 370 милијарди долара. Милијарда је хиљаду милиона. Део тих руда је изузетно богат. У вишим налазиштима Чекуру Пеки садржај бакра је изнад 26%. Садржај злата је од 1.2г до 7г по тони. Прерада такве руде је изузетно јефтина. Руде и бакра и злата има на многим другим локацијама које нису део ових оперативних рудника, али су у Зиђиновом поседу[10].

Зиђин је за све те руде платио 360 милиона долара датих канадско-америчким интересима за експлоатациону дозволу на Чукури Пеки. Та цифра је 0.1% вредности руда. То није 1% вредности тих руда (метала). То није 10% вредности тих руда. То је 1 хиљадити део вредности тих руда. Толико је добро, домаћински, Влада Србије газдовала природним богатством Србије. Влада и председник Србије омогућили су једној страној компанији да до највећег богатства земље дође за хиљадити део вредности тог богатства.

Шта Зиђин ради са том поклоњеном рудом? Истог момента када је ушао у посед РТБ Бора, пошто га је сачекала готова топионица, Зиђин је значајно подигао производњу. Због неких разлога, неки кажу да би прикрио изузетан квалитет руде, односно велики садржај злата и бакра, Зиђин је у почетку рада у Бору извозио велике количине концентрата, а не само готове метале. Прве две године пословања, Зиђин је остварио зараду већу од милијарду долара. Део те зараде, неких 474 милиона долара, Зиђин је уложио у отварање рудника Чекуру Пеки. Следеће године, Зиђин је део зараде уложио у проширење капацитета флотације у Бору и капацитета топионице. Сва та улагања извршена су од профита зарађеног у РТБ Бору. Ове, 2024, године Зиђин ће произвести 350–400,000 (четиристо хиљада) тона бакра, 10 тона злата и 30 тона сребра. Огроман део тог металa Зиђин носи у Кину или продаје на страним тржиштима. Следеће године Зиђин предвиђа повећање производње на 450,000 тона бакра[11].

Укупна вредност метала који ће Зиђин догодине изнети из Србије је око 5 (пет) милијарди долара. Зиђин послује врло јефтино. Зиђин плаћа електричну енергију 6 динара по kWh. Српска домаћинства плаћају 10–25 динара по kWh. Зиђин за свих 6000 (шест хиљада) српских радника има трошкове (плате и доприносе) мање од 200 милиона долара годишње. Влада Србије не објављује колики су други порези, ако их уопште има, које она наплаћује Зиђину. Профитабилност рудника бакра у Чилеу – који имају руду сличног или слабијег квалитета од Бора – износи око 50%. Зиђин послује јефтиније него чилеанске компаније. То значи да ће Зиђин догодине године остварити чист профит на металима које износи из Србије између 2 и 2.5 милијарди долара. Ми не знамо колики ће профит Зиђин пријавити Влади Србије и колико ће платити на име рудне ренте. То ће бити 1% – 3% од декларисаног профита.

Догодине, Влада Србија ће поносно рећи да у Кину извози робу вредну 5 милијарди долара. Србија у Кину не извози практично ништа. Метали које Зиђин носи у Кину нису извоз Србије. Паре од продаје тих метала остају у Кини. Оне се не враћају у Србију. Србија у Кину извози „пар килограма” сувих шљива.

Из наведеног јасно се види да председник Србије и његова Влада као јавни интерес виде што већу зараду стране компаније и што веће изношење српског рудног богатства из Србије.

Измена становништва

Зиђин је у Србију, у Бор, на принудан рад довео и затворенике – тврдило се на друштвеним мрежама. Ако и нису прави затвореници, кинески радници су протестовали: „Скоро да радимо без престанка, у спаваоницама немамо грејање, слабо се хранимо и често смо жедни“. Око педесет кинеских радника је посведочило да „да им излаз у Бор није дозвољен, па се осећају као затвореници“. Некада су Енглези своје затворенике насељавали у Аустралији. Кина своје затворенике насељава у Тимочкој крајини.

У Бор и околини такође се доселило између 15 и 20 хиљада слободних грађана Кине. Ти људи за Зиђин обављају послове које би могли да обављају грађани Србије. Као што смо навели, Зиђин је значајно повећао производњу у односну на производњу у време РТБ Бора и потребно му је много нових радника. Зиђин не запошљава нове раднике из Бора, односно Србије – Зиђин доводи раднике из Кине.

По слову Закона о држављанству, сви ти кинески (као) затвореници, радници и самостални предузетници три године по доласку у Србију могу постати грађани Србије. Ако ти људи доведу своје породице, говоримо о броју између 50 и 60 хиљада нових грађана Србије кинеског порекла. За две године, ти људи ће представљати већину становништва Тимочке крајине.

Мало је које колонијално освајање изведено са оваквом брзином и са оваквом лакоћом. Кинеско колонијално освајање Србије подсећа на шпанско освајање царства народа Инка. Инке су своје поробљавање прво финансирали својим златом. Онда су га плаћали непрекидном реком сребра које су за Шпанце извлачили из рудника Потоси, данас на територији Боливије. У том руднику, од тешког рада и тровања живом, годишње је умирало око 13,000 Инка. Тај врло велики губитак локалног становништва ограничио је производњу сребра у Потоси. Једноставно није било довољно радника. Инке, жртве тог рударења, до данас се нису опоравиле. Успут, шпанска круна је такође имала рудну ренту (quinto) и она је износила 20% вредности ископаног сребра. То је много пута више од ренте коју Србија наплаћује својим челичним пријатељима. Кинези немају ограничења која су имали Шпанци. Кинези могу повећати производњу на милион или два милиона тона бакра. Зиђин за сада држи неколико хиљада српских радника – буквално да се Власи не сете. Зиђину српска локална радна снага није потребна низашта. Добар део српских радних места може се аутоматизовати. На осталим радним местима српски радници ће вероватно бити замењени Кинезима.

Ми имамо веома кратко време да се ослободимо овог смртоносног загрљаја челичних пријатеља. Што се дуже Зиђин и Кина буду навикавали на слатку дрогу бесплатног српског бакра, злата и сребра – то ће нама бити теже да их од те „дроге” одвикнемо.

Захваљујући Закону о држављанству на тлу Србије тренутно се ствара енклаву нешто мања од Косова, из које ће српско становништво – баш као и са Косова – вероватно бити истиснуто. Зиђину је лакше да ради са људима који говоре кинески.

Зиђин ће сутра узети Леце и крајеве око Врања и Лесковца. Бакароносни и златоносни појас пружа се целим источним ободом Србије. По закону о експропријацији и закону о рударству, Зиђин ће сву ту земљу укњижити у Катастар Србије као свој приватни посед. Председник и Влада Србије то сматрају јавним интересом Србије.

О карактеру РТБ Бора

Тих година када се припремала „приватизација”, штампа је о РТБ Бору писала као о најгорем предузећу неспособном да експлоатише природна богатства земље и вечитом терету на буџету Републике.

Ништа од тога није било тачно. Цена бакра на светским тржиштима, у време напада Запада на Србију (Косово) била је изузетно ниска, чак испод $1500 долара по тони. То је привремено гурнуло Бор у дугове. Уопште није искључено да је Запад свесно спустио цену бакра да би финансијски потопио Србију. Својевремено, Запад је тако срушио чилеанског председника Аљендеа. Такође, висока политика се још од Милошевићевог времена мешала у пословања РТБ-а и присиљавала Бор да из „политичких” разлога купује неквалитетну руду и узима неповољне кредите од страних „пријатеља”.

Тај утицај политике на РТБ Бор био је на махове комичан. Током 2013–2015. године главни преговарачи између РТБ Бора и канадске фирме, која је нудила изградњу топионице, били су бивши амбасадор Југославије у Канади и председник Кошаркашког савеза Србије[12]. Вођени тим „металуршким експертима” преговори су почели са ценом од 140 милиона долара и догурали до 400. Врх РТБ-а није има снаге или интереса да се томе супротстави. Министри који су одобравали задужење РТБ Бора за набавку те топионице тврде да никада није постојала ни пројектна документација нити студија изводљивости за ту топионицу. и поред тога, ти министри су пројекат нове топионице и кредите за њу одобравали на седницама Владе. То се све дешавало крајем време „жутих” и на почетку времена „браон” партија. Инжињери и руководиоци РТБ Бора који су се супротстављали таквом пословању смењивани су са дотадашњих положаја или бивали отпуштани.

У току изградње топионице десио се један велики пожар и канадски извођач радова се повукао са градилишта. Изванредни инжењери РТБ Бора буквално су сами завршили и успешно пустили топионицу у рад.

Као што смо већ напоменули, добар део одличних геолошких истраживача који су за стране компаније „открили” рудник Чекуру Пеки били су бивши или тадашњи радници РТБ Бора.

Борски Институт за бакар је својевремено, почетком 1990-их, самостално развио биолошке технологије за флотацију бакра. Због ратова 90-их година прошлог века и санкција, те технологије нису уведене у производни процес, али су и дан данас непревазиђене.

Инжењери РТБ Бора били су у стању да рентабилно издвајају бакар из некадашње јаловине. РТБ Бор је кроз много деценија развоја постао врхунска технолошка компанија и деценијама је самостално пунио златне резерве Југославије.

РТБ Бор није продат, односно поклоњен, кинеском Зиђину зато што његови кадрови и радници нису били способни да воде производњу бакра, сребра, злата и масе других вредних производа. Разлози су друге природе.

Уместо закључка

Из изложеног видимо да су председник и Влада Србије још пре десет година свесно поставили јасне законске основе за процесе који су довели до пљачке РТБ Бора и кинеског власништва над Тимочком крајином. Исти ти људи планирају да искористе поменуте законе и да отворе 42 нова рудника и 42 нова јаловишта на остатку територије предкумановске Србије. Тренутно немамо јасан увид колико квадратних километара предкумановске Србије председник и Влада Србије планирају да укњижи као власништво страних рударских компанија. Укупна површина предкумановске Србије је око 56,000 км². Судећи по понашању Зиђина, све друге компаније ће укњижити велике површине Србије у своје власништво. Катастар је на услузи.

Одношење огромних количина српског бакра и других метала из Србије без стварне накнаде јесте обична пљачка. Отимање огромних површина земље и уписивање тих површна у Катастар као приватно власништво Зиђина такође је пљачка. Масовно насељавање кинеског становништва на заузете територије и драстична измена етничког састава Србије биће страшан злочин према српском народу.

За ове пљачке и друге злочине не треба кривити добре људе из Кине. Они виде злато посуто по путу и они га једноставно скупљају у џакове и носе кући. Они око себе виде лепу земљу. Председник и Влада Србије им каже „све је то ваше” и они то прихватају. Можда ће ту земљу касније продати домороцима или ће можда довести своје породице из Кине да ту живе. Што да не?!

Проблем Србије нису Кинези. Проблем Србије је што дозвољава да њоме владају људи који Србији не желе ништа добро.

Извор: istmedia.rs

Огромна штета је већ направљена, међутим доласком нове владе, којој је стало до опстанка и благостања Србије и српског народа, ситуација се може исправити. По чилеанском моделу[13], таква Влада мора увести рударску ренту од бар 46.5% вредности произведеног бакра и других метала, а не профита. Таква рента ће Србији донети праведнију надокнаду за њене руде, а компанији Зиђин омогућити разуман профит. Сву имовину коју су Зиђин и друге рударске фирме уписале на себе треба вратити у посед старих власника или државе, ако је то раније била државна земља. Рударске компаније, ако желе да послују на територији Србије, и користе нечију земљу или непокретности, морају плаћати ренту власницима земље и непокретности. Рударске компаније не могу конфисковати ничију имовину.

Производња бакра се мора смањити на 100 или 200 хиљада тона. Ми морамо сачувати бакар за нашу индустрију. Србија неће вечито остати колонија са јефтином радном снагом. Ако Зиђин одбије да сарађује, треба му се захвалити на посети. Зиђин је већ вишеструко повратио сва улагања у РТБ Бор. Србија није дужна Зиђину.

Никакво рударење које на било који начин угрожава животе и здравље људи не сме бити дозвољено.

Земљу и имовину коју су грађани Кине самостално купили не смемо дирати. Ниједан грађанин Кине не сме бити насилно протеран или повређен. Ти људи нису дошли у Србију својом кривицом. Зиђину и свим другим компанијама мора се рећи да су староседеоци Србије једини радници које могу запошљавати. То се, уосталом, мора решити законима који ће штитити право становништва Србије да ради у својој земљи, а не да бива присиљено да ради у земљама Запада. Кинески радници и принудни радници морају се постепено враћати кући.

Закон о експропријацији мора се променити тако да штити имовину грађана Србије и њихово право на слободан живот и коришћење сопствене имовине.

Закон о држављанству морају се променити тако да штити грађана Србије и њихово право на живот и рад у сопственој земљи.

Аутор је доктор физичких наука. Касних 1980-их и почетком 1990-их прошлог века сарађивао је са научницима и инжињерима РТБ Бора на развоју нових индустријских материјала

[1] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2015/101/1/reg

[2] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/1995/53/19/reg

[3] https://n1info.rs/biznis/dobija-li-zidjin-od-srbije-tri-miliona-kvadrata-zemljista-zahtev-u-katastru-u-nadleznoj-agenciji-ga-nema/

[4] https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2004/135/4/reg

[5] https://www.cipe.org/wp-content/uploads/2020/09/Favoured-Friend-What-is-the-Benefit-for-Serbia-in-the-Sale-of-RTB-Bor-to-Chinese-Zijin.pdf

[6] https://www.zijinmining.com/global/program-detail-71737.htm

[7] https://www.zijinmining.com/global/program-detail-71735.htm

[8] Global price of copper: https://fred.stlouisfed.org/series/PCOPPUSDM

[9] Global price of gold: https://www.dailymetalprice.com/metalprices.php?c=au&u=mt&d=10

[10] https://www.researchgate.net/publication/297593209_The_Mineral_Resources_of_the_Bor_Metallogenic_Zone_A_Review

[11] https://biznis.rs/vesti/srbija/zijin-srbija-ce-postati-najveci-proizvodjac-bakra-u-evropi/

[12] https://insajder.net/sr/sajt/rudnikdugova/344/Transkript-prve-epizode.htm