Рецензент: Слободан Бојковић
Живот у знаку промоција
Књига „О чему сањају пешаци“ мајсторског кандидата Живана Шушулића у много чему одсликава и његов животни пут. Поникао у Власотинцу, после завршетка факултета у Београду, враћа се у свој родни крај да служи народу. Сходно томе, током живота радио је првенствено за опште добро које је увек било изнад личних амбиција. Зато све до одласка у заслужену пензију није имао времена да се посвећује и свом хобију, стандардном, али и проблемском шаху. И тек у позним годинама успешно се враћа младалачкој љубави. Зато не чуди да га је за приређивање књиге о шаху привукла тема пешака, њихови снови, промоције и жртвовање за опште добро и победу главних принципа.
Пешак је на први поглед најскромнија фигура на шаховској табли и по снази и рачунатим вредностима заостаје за свим фигурама. Није „коњаник“ односно скакач, „витез“ или ловац, „артиљерија и артиљерац“, односно топ. Али ако дође до последњег реда може од обичног војника да постане све то, и не само то. После дугих и опасних пустоловина шаховска „Пепељуга“ може да постане и принцеза, односно краљица, и то се дешава у око 97 % свих промоција. Али с обзиром да су у реалној партији, као и у животу, промоције у најјачу фигуру често само пусти снови, аутор у наслову књиге поставља реторичко питање: „Шта сањају пешаци?“
Познати шахиста из 18. века, фанцуски мајстор Филидор, давно је покренуо ту тему и тврдио да су пешаци душа шаха, и до сада то гледиште није оповргнуто. Први је указао на значај пешачке структуре и заузимање центра. Такође, на значај пешака за преграђивање важних линија при одбрани. Сходно томе, и улози, често и жртвовању пешака, а ради откривања и отварања линија при нападу на чврсте позиције. Формулисао је и правило: „Пешаци напред, фигуре позади.“
У 1749. години издатој књизи „Анализа“ написао је да пешаци у много чему одређују карактер позиције који је условљен њиховим положајем и структуром, па одређују и план током игре: од отварања, затим средишњице, а понекад и до завршнице. Да ли ће игра бити маневарска, стратегијска и позициона, или проткана неочекиваним жртвама пешака и других фигура, комбинаторна, неизвесна, двосекла, у много чему зависи од положаја пешака.
Пошто је пошао од идеје да књига буде и својеврсни времеплов отварања и уџбеник шаха, аутор користи класификацију примењену у Информатору (од А00 – Е99). На тај начин читалац може да обрати пажњу само на одређена отварања која га интересују. Тај принцип и редослед партија према отварањима примењује у свим поглављима. А уколико неко жели да се посвети проучавању партија омиљених играча, путоказ налази у делу: „Списак играча и партија“.
У првом поглављу књиге „Шта сањају пешаци“ приказане су минијатуре и партије до 32 потеза. У другом промоције са којима долази истовремено до предаје противника и краја партије. У та два поглавља се ради о промоцијама у даму и скакача. У трећем се наводе партије са промоцијама топа и ловца. Разлог за такву одлуку вође шаховских фигура је двојаке природе. У већини приказаних партија то је једино исправан пут, јер би у противном, извлачењем даме, противник извукао пат. Али постоји и друга, тамна страна „медаље“. Услед неких ранијих нерашчишћених рачуна очигледан победник извлачењем слабије фигуре шаље поруку противнику да партију треба да преда, игра се мачке и миша, и на известан начин га понижава. Тако, да се кроз приложене партије уочава и та психолошка компонента, јер шах је осим спортске борбе и борба две личности. И из самог приступа игри и понашању у току партије, може се доста сазнати о играчима.
У четвртом, Д поглављу, читалац може да се посвети проучавању партија омиљених крунисаних и некрунисаних шампиона, краљева шаховске игре, али и краљица. Пето поглавље означено словом Е обрађује партије у којима се на табли налази четири или више дама! Поглавље Ф обрађује партије окончане између 32 и 64 потеза! Долазак пешака на други и седми ред обрађен је у седмом поглављу Г. У већини партија промоција није била потребна јер је пешак одиграо своју улогу и приморао другу страну на предају. А у неким случајевима његов храбри узлет није био довољан за спас партије; контраигра није била довољна, или је противник био бржи. У осмом, последњем поглављу Х под називом „Неке занимљивости“ приказане су пропуштене могућности које су могле да улепшају победу, или да је омогуће, и уместо болног пораза да донесу победу. А у делу Х3 „У пролазу“, приказане су муњевити продори пешака…
На крају, после свих проучених партија можемо да уочимо да је често сама промоција пешака у најјачу фидуру – даму, недовољна за добитак партије. Такође, а што је најочигледније у поглављу Ф, претварањем у даму пешак се истовремено жртвује за неку мању тежинску фигуру, нестаје са табле, али остаје записана његова храбра авантура и жртва за опште добро, жртва за каснији добитак партије.
Према изнетом, љубитељима шаха а и активним играчима топло препоручујем књигу „Шта сањају пешаци“. Једне ће забавити, а другима бити од користи.
У Новом Саду, фебруара 2024. ФМ Слободан Бојковић
П. С. Иако мало место, Власотинце има дугу шаховску традицију не само у стандардном, већ и у проблемском шаху. Аутор нам и то сугерише приказујући на 340. страници студију (са промоцијом) шаховског композитора Мирка Марковића (1944 – 2019), ортодоксног Власотинчанина, који га је увео у проблемски шах, а и подстакао да му се, по одласку у пензију, врати. Проблем на 334. страници компоновао је прерано преминули, надахнути Божидар Петрењ (1940 – 1984), рођен у Власотинцу, али животом опредељен за Нови Сад.