Приредио: Слободан Бојковић
На Трибини ДИТ-а 18. фебруара 1991. године одржан је стручни семинар о примени „гравел-пак“ методе у производњи нафте и гаса из невезаних песковитих лежишта. Предавачи су били рударски инжењери Дамјан Новчић и Бранко Одаловић, као и инжењер електронике Слободан Бојковић.
Дамјан Новчић је истакао да је у осмогодишњој примени урађено преко 240 гравел-пак система преко којих је произведено више од милион двеста хиљда кубних метара сирове нафте, што одговара суми од преко 150 милиона долара.
И поред технолошке контроле приликом извођења радова долазило је до мањих пропуста који су уочавани тек после пуштања бушотина у рад и праћења производње у краћем или дужем временском периоду. Ради отклањања и тих проблема потрудио се инжењер Слободан Бојковић, чијим залагањем је у потпуности усвојена метода за контролу квалитета изведених радова мерењем густине, а по потреби и порозности, радиоактивним каротажним мерним методама и у зацевљеним бушотинама. Тако се одмах добија поуздана оцена о квалитету извршених радова, па је могућа поправка истих пре пуштања бушотина у производњу, чиме се остварују већи економски ефекти.
Ради омогућавања контроле засипа инжењер Слободан Бојковић је постојећи инструмент за рад у зацевљеним бушотинама модификовао за мерење густине „гравел-пак“-а, применом Комптоновог расејавања (детекције дела емитованих гама-зрака, расејаних после интеракције са формацијом).
Осим тога, уколико се код извођења „гравел-пак“ система за везивање пескова у лежишту користе посебне смоле и други састојци високе радиоактивности, долази до маскирање природне радиоактивности која се користи за корелацију дубине слојева. А уколико изнад утиснутих смола нема карактеристичних промена природне радиоактивности које се користе као репери, постарао сам се да се са постојећим инструментом за мерење порозности на бази апсорпције неутронског зрачења, мерењем са два захвата, омогући квалитетна контрола и у тим случајевима. (Са 2007. године новокупљеним уским дуал неутрон инструментима, предвиђеним за гасно складиште „Банатски Двор“, мерење се обавља само једним спуштањем инструмента у бушотину.)
На семинару су приказани карактеристични дијаграми успелих, али и неуспелих операција. Из дијаграма се могло јасно да види које корекције треба урадити, и да ли су могуће и без вађења опреме из бушотине и комплетног понављања операције.
На крају семинара инжењер Бранко Одаловић је истакао значај „гравел –пак“ методе у следећем великом изазову, а то је рад на опремању бушотина будућег гасног складишта “Банатски Двор“.
