Пише: Слободан Бојковић
Трећа срећа! После два необјављена коментара за рубрику „Међу нама“ која су се тицала дезинформација у „Политици“ у вези са пензијама (линк), коначно је прихваћен овај трећи текст, који се тиче гасног складишта Банатски Двор; текст је објављен у рубрици “Међу нама” листа “Политика”, 26. јануара 2009. године.
За рубрику „Међу нама“
ПОДЗЕМНИ ДВОР ЕНЕРГЕТСКЕ (НЕ)СТАБИЛНОСТИ
У последњих годину дана на страницама „Политике“ су се релативно често преносиле и неодговорне изјаве, углавном по положајима одговорних људи, у вези: просека пензија, бесплатне поделе акција, а у скорије време и у вези економске и енергетске кризе. Тиме су, уместо информисања, дезинформисани просечни читаоци. Тако у чланку „Подземни двор енергетске стабилности“, објављеном 15. јануара 2009. пише: „У подземно гасно поље може да стане од 800 милиона до 1,2 милијарде кубних метара гаса – то је већа запремина од хрватског и мађарског складишта заједно.“ (Текст истакла редакција). И на крају: „Када се изграде планирани капацитети, Србија ће имати не само довољне резерве гаса већ ће га претећи и за извоз.“
А истина је следећа: Капацитет складишта Банатски Двор од 1200 милиона кубних метара гаса био је можда могућ крајем осамдесетих година, када је требало да се гради складиште. Наиме, до тада је толико гаса извучено из лежишта. Али током санкција од 1992. до 95. године, и од 1998. до 2000. (због Косова и економских последица бомбардовања), настављено је црпљење гаса. И уместо гаса, сада се у већем делу порног простора лежишта налази вода, коју је тешко потиснути. Зато је, према најновијој студији из 2008. године максимални могући капацитет складишта 450 милиона кубних метара гаса.
Ради праћења понашања складишта Банатски Двор (контаката гас-вода), у РЈ „Каротажни и перфорациони радови“ која се бави каротажним мерењима у истражним (незацевљеним), и каротажним мерењима и отварањем слојева у зацевљеним бушотинама за производњу нафте, гаса, геотермалне енергије и пијаће воде, благовремено су набављена два инструмента која раде на принципу интеракције емитованих неутрона са атомима водоника. Модификацијом инструмената, проналажењем односа између броја детектованих неутрона и порозности и одговарајућим калибрацијама, омогућено је квалитетно мерење порозности и у зацевљеним бушотинама (и кроз производну опрему). Тиме су и технолошки омогућена мерења са минималним застојима, и минималном ценом коштања услед потребних радова.
И тек после каротажних мерења са наведеном савременијом опремом у бушотинама предвиђеним за складиште, после новог упумпавања гаса и одговарајуће анализе са новим и тачнијим подацима, моћи ће да се каже да ли је садашњи реални капацитет складишта 450 милиона кубних метара гаса, или је због хетерогености порозних слојева лежишта мањи.
Према изнетом, капацитет будућег складишта Банатски Двор неће бити већи од хрватског и мађарског заједно, и нема говора о извозу гаса из њега. А за довођење у функцију складишта, осим за површинску опрему, потребан је и новац за извучени „јастучни“ гас који треба да се врати у лежиште.
На крају, ради боље информисаности, подсетићу читаоце на еуфорична писања медија о нафтном пољу Турија-север почетком деведесетих. А и тада су независни стручњаци упозоравали да су капацитети лежишта мањи, и да струка не сме да поклекне пред дневно-политичким интересима.
Слободан Бојковић
дипл. инж. електронике
У Новом Саду,
17. 01. 2009. год.
Напомена: Делови текста дописа приказани “болдом” накнадно су истакнути за сајт.
А ево и објављеног текста у рубрици “Међу нама” листа “Политика”:
* * *
Подсећам да је мањи капацитет складишта гаса најављиван већ 2004. године у коректном чланку у „Нафташу“ од 8. 10. 2004. године.
У чланку новинара М. Ножице наведено је да треба утискивати за време санкција извучени „Јастучни“ гас, као и шта треба радити да би се покушало повећање са 250 милиона кубика на нешто већи капацитет. Цитирам други део:
“У првој фази је да складиште има капацитет од 250 милиона кубних метара гаса. Почетак утискивања је планиран за 1. јул 2005. Предвиђено је да се достигне капацитет утискивања од 1. 300. 000 кубних метара на дан и производња од 1.100.000 кубних метара на дан.“
Ако би колектор лежишта са лако покретљивим песковима трпео утискивање од 1. 300. 000 кубика дневно укупни капацитет би био теоретски 463 милиона кубика гаса годишње. Али с обзиром да се утискивање не врши целе године (за време зимских месеци гас се из складишта испоручује потрошачима), реални капацитет складишта је мањи. За седам мееци свакодневног пуњења са 1.300. 000 кубика у складишту би се нашло око 270 милиона кубика. Зато се у чланку и говори да ће у првој фази капацитет складишта бити 250 милиона кубика, јер треба предвидети и одређене радове, као и застоје.
(Још једном наглашавам да капацитет утискивања а и елсплоатације зависи од стања лежишта са лако покретљивим песковима, који отежавају рад. Такође, да су због тога бушотине опремљене гравел-пак системима, и да је моја иновација из 1990 године омоћућила квалитетну контролу постављених гравел-пак система, и тиме посредно омогућила и већи капацитет утискивања и експлоатације гаса из гасног складишта „Банатски Двор“, а и из будућих складишта са сличним саставом колектор-стена лежишта.)
Нажалост, већ 2007. и 2008. године се у дневно-политичке сврхе провлаче информације о већим капацитетима. Увек сам сматрао да поштена струка треба да даје тачне податке за исправне одлуке политичара, а не да ћути и да им служи за поткусуривање и обрачун са неистомишљеницима. Зато сам се ангажовао и малом модификацијом уских дуал неутрон инструмената за мерења кроз производну опрему – тубинге, као и одговарајућим калибрацијама и примењеном методологијом, 2008. године успео да повежем податке из незацевљених бушотина са постојећим стањем добијеним мерењима у зацевљеним бушотинама (са и без производне опреме). Дакле, без неког дужег прекидања технолошких процеса услед каротажних мерења у бушотинама. И не само то. Са дуал неутрон инструметима прецизно се одређује контакт гас – вода, што омогућава увид у реално стање пре почетка радова. А затим, мерењем у контролним бушотинама померања контакта током утискивања јастучног гаса омогућава се не само квалитативно већ и квантитативно праћење успешности потискивања воде из лежишта.
На описани начин омогућена је провера тезе да је и капацитет гасног складишта „Банатски Двор“ можда мањи од тада помпезно најавњиваног у „Нафтагасу“, а у медијима, за потребе дневне политике, поред тога још и значајно преувеличаваног. (У наслову у „Политици“ од 15. јануара 2009, а и у осталим медијима, писало се о капацитету складишта од небулозних 1,2 милијарде кубних метара гаса!? Складишта гаса већег од хрватског и мађарског заједно!)
Епилог
Каснији новински извештаји су показали да је, због експлоатације гаса за време санкција деведесетих година прошлог века, капацитет складишта „Банатски Двор“ 2009. године био толики колико се претпостављало још 2004. године да ће бити, а то је око 450 милиона кубика. Наиме, ефективни капацитет складишта углавном износи од 40 до идеалних 70 % капацитета геолошких резерви лежишта, а због промена у порном простору неконсолидоване формације – невезани и лако покретљиви пескови – капацитети се временом и смањују (поготово при повећавању притиска утискивања гаса, а и при експлоатацији).
На основу свега реченог, за одржавање постојећег капацитета од 450 милиона м³ гаса, а поготово за даље повећање капацитета складишта, потребно је бушење нових бушотина, као и утискивање гаса ради повећања капацитета и притиска „јастучног гаса“, уз истискивања воде из доњих, током ранијих експлоатација заводњених делова лежишта. И тек када се све то оствари, може се говорити о новом, реалном повећању капацитета складишта гаса „Банатски Двор“.
А за још већа повећања капацитета складишта у Војводини потребна су преуређења других гасних поља (за почетак Честерега на пример)…