Песма Кајмакчалана

Подносећи огромне жртве, не жалећи животе, српска елита и војници су гинули за слободу земље. Њихова брига (посмртна), да жртве нису биле узалудне, описана је у следећим потресним стиховима владике Николаја Велимировића.

ПЕСМА КАЈМАКЧАЛАНА

Кајмакчалан бела гора
К’о застава пободена,
Без шумора, без румора,
С два покрова покривена,
С два мртваца на леђима:
С белим снегом и костима.

Стражар слуша: Неко пева!
Тиха песма испод горе!
– Да л’ планина бунца, снева,
Ил’ под снегом мртви зборе?
Слуша стражар – варка није –
Под снегом се песма вије.

“Ој Србијо, мајко мила,
“Јеси л’ срећна? Јеси л’ јака?
“Јеси ли се одморила?
“Да ли имаш још јунака?
“Кажи нама, мила мати,
“Да би могли мирно спати!”

Место гласна одговара,
Стражар гледа, добро види,
Људима се покри гора –
Хроми, бедни инвалиди:
“Мирно спите, друзи мили,
Јунаци смо и ми били!”

Испод снега хор повика:
“Ви сте Јуче, ви сте прошли,
“Стара гардо рањеника!
“Но да ли су нови дошли?
“Ој Србијо, мила мати,
“Не можемо мирно спати!”

Стражар гледа: гора пуста.
Обузе га стара туга.
Но наједном – маса густа
Покри гору, друг до друга:
“Ево нас, новог кова,
Ми смо српска војска нова!

Ми смо кита од јунака,
Не брините, браћо, за нас,
Србија је кроз нас јака!” –
“О па ви сте само Данас!
Не можемо мирно спати,
“Ој Србијо, мила мати!”

Стражар гледа пун бојазни
Како и те војске неста,
И гора се сва испразни
Али песма још не преста:
“Ој Србијо, гора поји,
“На ком твоје Сутра стоји?”

Стражар зачу уздисање
Где јунаци славни леже,
Испод снега чу јецање,
Горчина му срце стеже,
У том муња силна сину
И обасја џин планину.

Засија се џин планина,
Нова војска на њу слете:
Српска деца, омладина,
За четама врве чете.
Заклицаше деца мала:
“Оци наши, вама хвала!

– Одмарајте ваше кости,
Баш много сте препатили,
И Бог да вам душе прости,
Витези сте дивни били!
Ми ћемо се потрудити
И јунаци к’о ви бити”.

Тад забруја из гробова
Песма јекну из дубине:
“Децо наша, снаго нова,
“Ви сте Сутра отаџбине!
“Ој Србијо, мила мати,
“Сад можемо мирно спати!”