Слободан Бојковић
Рођен 1945. године у Нишу. Дипломирани је инжењер електронике.
После почетног рада у Електронској индустрији у Нишу, 35 година провео је у „Нафтагасу“, у Новом Саду; од тога 24,5 на одржавању каротажне електронске опреме за истраживање нафте, гаса и воде, као и контроли измерених бушотинских геофизичких података, а у међувремену седам година у технологији „Рударских радова“ и 3,5 године у комерцијали.
Приликом несташица воде 1983. у Новом Саду, а и касније, документованим анализама делом доприноси да се прихвати изградња изворишта Петроварадинска ада у приобаљу Дунава са резервоаром на Мишелуку (природна филтрација је много боље решење од најављиване скупе опције са изградњом фабрике за прераду површинске воде Дунава).
После уградње свих техничких детаља о контроли квалитета у Уговор о куповини, директно је тестирао и запримао у Америци 1989. године каротажну бушотинску опрему вредну седам милиона долара, а изабрао је и резервне делове за 600 хиљада долара. Опрема је успешно радила све време санкција деведесетих година, а и касније, омогућавајући важну производњу нафте и гаса.
Ради смањења застоја и трошкова, као и за дужи рад нафтних и гасних бушотина, уз већу производњу, 1990. модификује опрему и уводи у рад поуздане радиоактивне каротажне методе контроле квалитета пешчаног засипа.
Објављује више радова из области контроле квалитета и поузданости измерених геофизичких података, као и о каротажној опреми. 1998. године објављује рад из тектонике, краљице геологије, под насловом „Неотектонска активност структуре Турија“. На основу приказаног модела тектонике, индиректно се могло закључити да је очекивани капацитет лежишта мањи. То је био први рад о тектоници инжењера из „Нафтагаса“.
Мањом модификацијом уских дуал-неутрон инструмената за мерења кроз призводну опрему – тубинге, као и одговарајућим калибрацијама и методологијом, 2008. год., омогућава проверу тезе да је и капацитет гасног складишта „Банатски Двор“ знатно мањи од помпезно најављиваног.
Омладински првак Србије и Југославије у шаху 1962. испред будућих велемајстора Курајице, Планинца и Цебала, и ИМ Мусила, Мештровића, Антунца и Цветковића. Десети на Омладинском првенству Света 1963. Члан Југословенске шаховске репрезентације у мечевима са Совјетским савезом 1963-65. са позитивним резултатом из 16 партија против школованих совјетских омладинаца. Све време самоук; без подршке федерације и било кога, због одбијања да помоћ плаћа губитком слободе. 1965. побеђује вишеструког првака Југославије, стаменог др Петра Трифуновића. Југословенски и Фиде (ФМ) шаховски мајстор. Учествовао је 1962, 1973. и 1979. године на првенствима Југославије у шаху. Првак Новог Сада 1974, 1991. и 1996, а 2019. аматерски првак града.
Од 1974. године ради и живи у Новом Саду. Отац двоје деце. Пензионер.
Вера у Бога га је спашавала у критичним ситуацијама, а помаже му и да 20 година, без већих проблема, живи са хроничном лимфоцитном леукемијом (ХЛЛ).
октобар 2022.