Већ више деценија примењивана је максима: „Изопачите омладину и уништићете нацију и државу“. Сада је на делу последња фаза у нашим школама, у којима је, под диктатом србомрзаца и бирократа Европске уније, а уз здушну помоћ Срба Еуропејаца, систематски из програма избацивана родољубива поезија. Зато ево ових стихова Ђуре Јакшића (1832-1878) за подсећање омладине на прошлост и славне претке.
ОТАЏБИНА
И овај камен земље Србије,
Што претећ’ сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.
Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног,
Мишица својих кости сломљене –
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело, презирућ’,
Душмана чекат’ чете грабљиве.
И само дотле до тог камена,
До тог бедема, –
Ногом ћеш ступит’, можда поганом.
Дрзнеш ли даље?… Чућеш громове,
Како тишину земље слободне,
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш са срцем страшљивим,
Шта ти са смелим гласом говоре.
Па ћеш о стења тврдом камену,
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал’ један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!“
Пему „Отаџбина“ Ђура Јакшић је објавио 1875. године у време припрема Србије за ослободилачке ратове против Турака и избијања Босанско-херцеговачког устанка.
С. Б.