In memoriam, првобитно објављен 14. 7. 2020. на сајту Вечити шах (одакле је преузет), као и на блогу Шах-мат листе.
Пише: Слободан Бојковић
Протеклих дана нас је напустило неколико заслужних шахиста. На Ивањдан, 7. јула, умро је Славко Ковачевић, мајсторски кандидат са највећим рејтингом од 2187, рођен 20. 9. 1943. у Шековићима, БиХ.
Завршио је Средњу и Вишу графичку школу. До рата у Босни радио је у сарајевском „Ослобођењу“. Ратне године деведесетих провoди у опкољеном Сарајеву, што се одразило на његово здравље. По завршетку рата сели се у Подгорицу, а 2002. долази у Нови Сад, у коме је на Сајлову изградио свој нови дом.
По казивању сина, а и из његових прича: првак Власенице, деоба првог места на првенству ШК „Босна“, Сарајево, 1964. године, првак Радничког првенства Југославије, победник на Сусретима солидарности у Београду 1976. и на Тјентишту 1983, и тд. У слободном времену, у клубу „Босна“, подучавао је младе шахисте. Међу њима је био и будући велемајстор Иван Соколов.
Од јесени 2007. Славко учествује на такмичењима геронтолошких клубова Новог Сада, за клуб „Прва Војвођанска бригада“. У тринаест сезона својом бескомпромисном игром доприноси да клуб 11 пута буде првак града. На републичким такмичењима геронтолошких клубова „Српска лига трећег доба“, као представник града Новог Сада, клуб је освојио 5 првих места, 2 друга и 2 трећа. Ти успеси су у великој мери остварени захваљујући Славковом приступу шаху, и изгарању за екипу у преломним тренуцима.
Дана 10. јула умро је ФМ Миленко Јовановић, доктор агроекономије и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Од пензионисања 2011. члан је екипе ветерана „Прва Војвођанска бригада“. У протеклих 9 сезона учествовања, носилац је пет златних и две бронзане медаље на републичком такмичењу “Српска лига трећег доба“. Три пута је био најуспешнији појединац на тим такмичењима. Више о Миленку Јовановићу дато је на сајтовима: ШС Војводине и „Вечити шах“.
Дана 4. јула умро је Спасоје Брајовић, мајсторски кандидат са највишим рејтингом 2109. Рођен је 28. августа 1938. године у Новом Саду. Технолошки факултет је завршио у Београду, и практично цео радни век провео на ПВТ анализама у Лабораторији Р.Ј. Истраживање и технологија ДП „Нафта-гас“ у Новом Саду. Упознао сам га 1975. године по мом запошљавању у „Нафта-гасу“, у коме је до тада био најјачи шахиста. Учествовао је на радничким првенствима, на првенствима и турнирима у граду, а бавио се и дописним шахом. Дуго година је био члан клуба „Војводина“ са којим је наступао и у Другој лиги Војводине“. По пензионисању је био члан геронтолошког клуба „Раднички“ на насељу Детелинара у Новом Саду. Спасоје је био потомак часне породице Брајовића. Корпулентан, добродушан, искрен, прави пријатељ, поуздан у најтежим тренуцима.
Дана 10. фебруара умро је мајсторски кандидат Миленко Ракић, рођен 19. марта 1944. у Бору. Миленка сам упознао давне 1962. године на Омладинском првенству Србије, на Палићу. Завршио је Машински факултет, и у Новом Саду је радио као професор у Машинској техничкој школи, а једно време је био и заменик директора. Играо је за клубове: „Бачки јарак“, као и „Детелинара“ из Новог Сада. По пензионисању је био члан шаховске екипе геронтолошког клуба „Раднички“, на Детелинари.
П.С. Ветерани нису страдали од коронарног вируса Ковид-19, али их више нема.
Припремио ФМ Слободан Бојковић