Претходно објављено на порталу Борба за истину, 19. 8. 2022.
Аутори: Слободан Бојковић, Луција Брковић
Слављење Преображења
Данас је по новом, Грегоријанском календару, Преображење. Дан када се по старом родноверном српском (словенском) календару и сазнању преображавају вода и гора. Наиме, наши преци су из искуства знали, а наука је тек у 20. веку доказала да је до Преображења вода киселог хемијског састава, и тек после њега постаје алкална. Лишће жути, трава се суши, горе се мењају. За тај дан повезана су и многа стара народна веровања и обичаји…
Око седмог века на Истоку, а половином 15. века на Западу (у Римокатоличкој Цркви), дан преображења Природе и људи повезује се са преображењем Господа Исуса Христа на Гори Тавор пред изабраним апостолима Петром, Јаковом и Јованом. При томе Петар симболизује – веру, Јаков – наду и Јован -љубав. Тада им се Господ открио у свој својој Божанској сили и слави, као нестворена светлост. Показао им је да је створитељ Неба и Земље, целокупне Природе. Да је изнад Мојсија, Илије и осталих пророка. Да је Господ, Син Божији.
На дан прославе Преображења Господа пред апостолима, на крају литургија благосиља се и освећује грожђе (које се по родноверју јело тек од тог дана). Тако се тај обичај се и данас поштује од стране православних верника.
Пошто преображај природе делује на преображење људи и обрнуто (људи преображавају природу), ево на крају и пригодне песме, позива Господа на преображење људи.
Обраћање и позив Господа Исуса Христа
„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер ја сам кротак и
смијеран у срцу, и наћи ћете покој душама својијем.
Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.“
Јеванђеље по Матеју (11, 28-30).
Мили Господ и Пресвета Мати,
На саборност Србе позивају,
Да би сложни јачи били,
Недаћама одолели;
Праву веру сачували,
Право-славље одбранили,
Божју мудрост сведочили,
Смрт у живот преточили.
По молитви, сједињених,
Господ нам у помоћ стиже,
Болне, Божјом речи лечи,
Светим Духом пале диже;
Штити стадо одабрано,
Све од Оца Њему дано.
Злима не да, да нас сатру,
Адска сила кад нам суди;
Не да, да нам прошлост затру,
Верне бодри, мртве буди.
„Хајте к’ Мени“, Христос вели:
„Ја ћу с вама стално бити,
С Богомајком помагати;
Ви ћете Нас позивати,
У невољи, Нама обраћати.
Не гледајте какви су сад дани,
Добро знате да су отежани,
Ал’ не дајте да вам душе
буду забринуте,
Носим, са вас,
терете скинуте.
И немојте окове враћати,
Зовите Ме, Ја ћу помагати,
Молите се, дајте срце цело,
И постите, очистите тело.
Али знајте:
Пост не чине
само јела, уз њих пића,
Већ и децо, ваша општежића;
Волите ли ближње као себе,
Да ли вас дотичу њихове потребе,
Видите ли кад им душа зебе?
И зато, добра дела чините,
Немоћнима помажите,
Богу се обраћајте,
Помоћ очекујте!
Своју руку изнад сваког држим,
Желим да се са вама удружим,
Да би са Мном бољи били,
Вечни живот задобили.
+ + +
Хвала вама, децо мила, што дане
Мога рођења, Васкрсења, Преображења,
Светих мученика и Божјих угодника,
Памтите, поштујете, славите,
На богослужења долазите;
Пост тела и
душе упражњавате,
Традиције се држите,
Исповедате се, причешћујете,
И у Моје име, ближњима служите.
Хвала, јер не жалите труда,
Помажете кад је судба худа,
Стражарите кад стаза кривуда,
Да вам дела буду добра свуда.
И немојте
с молитвама стати,
Но тражите, Ја ћу вам давати,
Посрнуле храбрити, дизати,
И свакоме брзо ћу стизати.
+ + +
Приђите сви,
Ма где до сад били,
Што сте често из незнања,
Ил’ слабости, погрешно радили,
Све терете са собом носили.
Дођите и ви, који сте се,
Са пркосом, грехом поносили,
У небиће све више тонули,
Јер сте само телесно живели.
За Мене сте и ви чеда мила,
Сагрешења праштам која су пре била;
И немојте срца затварати,
Врата душе ваља отворити,
Даре Духа у се’ запримати,
И у Бога веровати!
А тада,
Када се почнете искрено кајати,
Благодаћу ћете погрешна
уверења мењати,
Душе преображавати.
Да бисте са
добрим у себи узрастали,
Љубављу ближњима узвраћали,
Мене примали, и са Мном
Вечно живели.
Амин
Поука: Имајте на уму,
Да свакога дана ваше је рођење,
Кад у души расте љубав и влада смирење.
Аутори: Слободан Бојковић, Луција Брковић
У наставку је дата оригинална верзија Луције Брковић.
Песма 4.
Иде Господ и Пресвета Мати
На молитву своје позивати
Да би могли на сабору сви у шпалир стати
И да би се могли Њима поклањати.
Иде Господ први, иза Њега Мајка стиже
И Он своју десницу подиже
Да заштити стадо изабрано
Које му је на чување дано
Које гледа као своје уде
Бодри народ и подиже људе.
Каже хајде Ја ћу уз вас бити
Никад вас нећу оставити
И Мајку ћу вама Ја радо послати
Хоћете ли је срцем дозивати.
Не гледајте какви су сад настали дани
Да можете видели би колико су отежани
Али немој да вам душе буду забринуте
Јер Ја вам носим са вас терете скинуте
Али немојте ви јарам враћати
Зовите Ме Ја ћу помагати.
Не гледа се пост само кроз храну и пиће
Већ и ваше децо општежиће
Да ли ближњег волиш као себе
Да ли препознајеш његове потребе
Немој с добрим делима сад стати
Немојте се од молитве удаљавати
Немојте се децо опуштати.
Руку своју изнад сваког држим
Желим да се са вама удружим
Желим вама још снаге додати
Да би могли чврсто ка напред ходати.
Хвала што сте рођење Моје прославили
И што сте се мили причестили
Хвала што нисте пожалили труда
Нек путеви ваши увек прави буду
Децо моја Ја пролазим туда
Само немојте са молитвом стати
И ником ништа ви немојте замерати
Него тражи а Ја ћу вам дати
Моје овце на раме дизати
И свакоме брзо ћу стизати
Немојте сад своја мала срца затварати
Јер свакога дана рођење је твоје
Кад ме примиш ти у срце своје.