Претходно објављено на порталу Борба за истину, 24. 11. 2023.
Пише: Слободан Бојковић
Некад
За разлику од садашњег стања када нас са свих страна преплављује шунд и декаденција Запада (у својој дрскости већ потпуно огољени и брутални), не тако давно, када су родитељи (уз помоћ учитеља и наставника, али и државе) могли да утичу на своју децу, било је другачије. Зато се радо, и у 79. години живота, сећам детињства и првих песмица незаобилазног чика Јове – Јована Јовановића Змаја, у којима су кроз игру речи провлачене многе мудре поуке.
Истина
Истина је јунак
Држи се ко стена,
И кад на њу зине хала,
И кад мислиш да је пала,
Победа је њена!
Сећам се и ефектних стихова песмице „Патак и жабе“, која учи децу о потребној обазривости. а последња строфа ми је утиснута у памћење за сва времена:
Из овог се нешто
И научит даде:
Хуље лепо зборе,
Ал’ нитковски раде.
У стара времена тежиште у васпитању деце било је засновано на образовању – учењу уз поштовање моралних начела, или народски речемо, чувању образа. Зато нам је, захваљујући труду Милоша Станића, добродошао податак о Читанци за четврти разред основне школе у Отоманској империји, штампаној у Цариграду 1899. године.
https://milos.io/citanka-srpskog-jezika-za-vreme-osmanskog-carstva/ блог „Животне приче и монаси Шаолина“.
А на полеђини корица, после обавештења о осталим књигама и цени, пише: Књижарница Л. Крстића у Цариграду Тако исто и у књижарницама: Солуну, Битољу, Охриду, Прилепу, Скопљу, Дебру, Призрену, Приштини, Костуру*, Корчу* (Корчу је у садашњој Албанији, а Костур у Грчкој).
Из овога видимо да је тада још било српског живља у старој Србији (садашњој Северној Македонији, Грчкој и Албанији, и да у то доба, у Отоманској империји, Срби још нису били асимилисани или прогнани. (Према подацима из турских извора, пред балканске ратове било је око 2 милиона осамсто хиљада Срба, а писмо им је било ћирилица.). Ево и две поуке из Читанке:
Савет
Сваке вечери кад хоћеш да легнеш, немој заспати док сам себе не запиташ:
- Где си био?
- Шта си учинио?
- Шта ниси учинио?
Ако си на добром месту био, опет да идеш; а ако си на злу, да не идеш. Ако си што добро учинио, чини опет; ако ли зло, да више не чиниш. И на послетку: ако неси никакво зло учинио, да се радујеш.
А ево и друге поуке: Мудра мати говорила је својој кћери: „Послушај ме, ћерко моја, и управљај се како ти ја кажем, па ћеш се сваком допадати, и свакоме ћеш бити мила и драга. Главу нека ти кити поштење; одело нека ти буде стидљивост, умереност и милост према људима; огледало нека ти буде савест, а најлепши украс: добре мисли, речи и дела“.
Према изнетом, и под Турцима школе су Србима служиле за образовање!
Прелазни период
Сећам се да смо чак и у Брозовој Југославији још у школама имали образовање. Али реформом школства крајем седамдесетих дошле су шуварице, назване према тадашњем министру за Просвету и културу Стипи Шувару. Потом су због ратова деведесетих, као и због штрајкова просветних радника, непрестано снижавани критеријуми. После 5. отобра 2000. наставља се даљи суноврат школства за време министровања Гаше Кнежевића, суноврат који траје до данашњих дана.
На делу је и велики утицај страног фактора, а сагласно према изјавама западних званичника. Ево једне изјаве: ”Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије“ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997.
Епилог – или велика брига АВ „За нашу децу“
После 5. октобра 2000, следећи са Запада наметнуту приватизацију, продат је и за Србију важан „Завод за издавање уџбеника“. Уџбеници се штампају у Хрватској, а према издањима страних (углавном немачких) издавачких кућа. Пошто нам је школство годинама окупирано, не чуди да се у програмима за историју провлачи нит да су Срби геноцидан народ, и из програма за српски језик избацује родољубива поезија и проза.
И тако, наизглед у слободи, али економски и културно поробљени, годинама нам се, на свим фронтовима, намеће западна едукација. У школи се систематски, од малена, деци испира мозак и мења свест нових нараштаја углавном кроз српски језик и историју, а сада и кроз биологију. Тако смо дошли до тога да се у 8. разреду, по новом програму треба да учи следеће о полном идентитету: – особе мушког пола, – особе женског пола, – међуполне особе.
А о родном идентитету:
- особе мушког рода, – особе женског рода, – трансродне особе, – родно неутралне особе.
У многим земљама на Западу деца са 12 и мање година одлучују да ли ће мењати пол, а родитељима је забрањен увид у медицинску документацију (у Србији од 16 година).
А да је и код нас на делу Агенда о Великом ресету гласноговорника Клауса Шваба, доказ су пилот пројекти у вртићима где се дечаци терају да се љубе говорећи им да је то толеранција (ради савладавања агресивности), и облаче им се хаљине и сукњице у име родне равноправности. И по изласку из вртића поједини наивно говоре: „Ја сам геј.“
Припремљено је и (према стандардима цивилизоване и едуковане Европе) да у званичним формуларима уместо отац и мајка пише: родитељ 1 и родитељ 2. Све сагласно законима Запада да и истополне особе могу да буду у браку, те да усвајају децу, или да их купују преко агенција за сурогат мајке.
Према маја месеца 2021. усвојеном Закону о родној равноправности, на захтев Министра просвете Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), као законски предлагач, израдио је и 8. јула 2022. године предао Министарству „Предлог Стандарда квалитета уџбеника“.
Овим Предлогом ЗУОВ-а уводи се обавеза да сви уџбеници и друга наставна средства до 24. маја 2024. године морају да буду написани „родно осетљивим језиком“. На тај начин, почев од школске 2024. године, почела би увелико санкционисана законска примена „родно осетљивог језика“ у предшколском, основном и средњем образовном систему. Наиме, тада више неће моћи да се користи школска и друга литература, уколико није написана „родно осетљивим језиком“. А шта са уџбеницима Веронауке? И да ли ће часови веронауке бити дозвољени само при парохијским домовима?
Национална, градске, школске и све друге библиотеке мораће да изврше издвајање књига које нису написане „родно осетљивим језиком“. Биоскопи, радио и ТВ станице мораће да прегледају све филмове и прилоге како би издвојили делове који су супротни „родно осетљивом језику“…
Али то није крај нашег суноврата. Наиме, у свом додворавању Европској унији и Новом врлом свету глобалистичке „елите“, наша ненародна влада са слоганом „За нашу децу“ (за домаћу употребу) и поданичко Министарство просвете, омогућили су увид у комплетан развој деце, те и доживотну стигматизацију и жигосање. Наиме, увођењем јединственог образовног броја ЈОБ уз упис података о сваком детету од малена па даље током читавог школовања (о надарености, понашању, склоностима, преступима и тд.), задире се дубоко у приватност. Јер подаци нису заштићени, већ се предају (и продају?) ради даљег урушавања суверенитета и потпуног поробљавања. Незванична информација је да се подаци складиште у Холандији где су наша деца заведена као ресурси за коришћење (одлив из земље најталентованијих), а заглупљивање и уцењивање преосталих. (А подсећања ради, мањи кривични преступи се по до сада важећим законима, после одређеног времена, уколико нису поновљени, бришу из јавне базе података МУП-а, а ови подаци и о дечјим несташлуцима, преступима и слабостима остају предати странцима не доживотно, већ за сва времена!)
Тако је и код нас, преко језика, морала, контроле и уцене, на удару породица као основна Христова заједница, и Православље, које је својим начелима штити. Зато сазнај и имај на уму Србине: Супруга српкиња тебе и Србију спашава! И знај да само слогом можемо да се одупремо и спасимо рођену, али и нерођену децу, будућност и опстанак народа српског…
Вапај
С обзиром да су многи људи дозволили да, прихватајући преко медија многе лажи за истину, изгубе способност здравог расуђивања, подсетимо се и духовног слепила. „И зовнуше слепога говорећи му: – Не бој се, устани, зове те. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. […] – Иди, вера твоја спасе те. И одмах прогледа.“ Марко, (10, 49 -52).
Омладино, ви одлучујете о вашој будућности. Не зурите непрестано у мобилне телефоне преко којих вам испирају мозак. Не дозвољавајте да вам руше ваше снове. Да вас полако физички и психички убијају; да постајете равнодушни, отупели, ненавикли на рад (јер у школама одавно нема понављања). Да не учите и не улажете труд за знањем и сазнањем Да вам школа постаје радионица у виду играонице. Да постајете „зомби“ генерација. Да уживате у насиљу и снимате злостављање својих вршњака, али и наставника и професора. Да снимате у основним школама сексуалне и друге сцене…
Телефоне користите само за нејнеопходније ствари; контролишите се, и збацујте копрене с очију. Не подлежите медијској пропаганди и насиљу „цивилизоване“ Европе. Бог је створио мушко и женско, и само у пару сте комплетна бића способна да после сједињења душе и тела рађате нови живот. Зато, живите хришћански, читајте и богоугодне књиге и следите поуке из јеванђеља. И непрестано
„Духа не гасите, пророштва не презирите. Све проверавајте, добра се држите.“ Прва посланица Солуњанима апостола Павла (5, 19-21)
Аутор: Слободан Бојковић
П. С. Мало прерађени текст из духовне читанке „Све је Твоје, Боже“, Прометеј, Нови Сад 2022. (из поглавља Теме за размишљање: Образовање или едукација, и Некада)