Преузето са портала Србин Инфо, на којем је објављено 8. октобра 2025.
Не бих се возио тим возом: Стручњаци о пуштању у саобраћај пруге од НС до Суботице
Пруга од Новог Сада до Суботице пушта се у саобраћај за комерцијалну употребу, а портал Дојче велеа скреће пажњу на безбедносне ризике и могућу корупцију.
Реконструисана пруга дуга 108 километара која повезује Нови Сад и Суботицу, део је великог државног пројекта изградње пруге између Београда и Будимпеште, подсећа у својој анализи Дојче веле. Модернизација те деонице пута финансирана је кредитима из Кине, а главни извођач био је конзорцијум кинеских компанија China Railway International и China Communications Construction Company.
У оквиру тог пројекта реконструисана је и зграда Железничке станице у Новом Саду где је у рушењу надстрешнице 1. новембра прошле године погинуло 16 људи.
Пре пет дана пруга Нови Сад-Суботица отворена је за теретни саобраћај.
– Много сам срећан што смо ово урадили. Преко Будимпеште се повезујемо са целом Европом. Захваљујући Виктору Орбану, после деценија и векова, успостављено је пријатељство између мађарског и српског народа на највишем нивоу и почели смо да градимо ову пругу – изјавио је председник Србије Александар Вучић 3. октобра када је у присуству медија блиских властима возом отишао у Суботицу.
Додао је и да је срећан јер је деоница пруге од Новог Сада до Суботице завршена „уз помоћ кинеских пријатеља – и ефикасно и брзо и раније“. А нагласио је и да ће воз достизати брзину до 200 километара на сат.
Да ли је све безбедно?
Путници који се од данас (8. октобар) буду возили возом од Суботице до Новог Сада, неће улазити у станичне зграде између та два града, јер оне, према извештају Сектора за инспекцијски надзор Министарства грађевинарства од јула ове године, небезбедне.
– То што сада не можемо да отворимо три станице, је – иако ће вам они дати безброј објашњења – само због онога што се десило пре 11 месеци – рекао је Вучић.
Грађевински инжењер Данијел Дашић, члан Анкетне комисије која се бави испитивањем одговорности за пад надстрешнице, за DW оцењује да је председник Србије „одавно рекао довиђења стручности и рационалном и логичном расуђивању“.
– Према извештају Инспекције, пет од шест станица од Новог Сада до Суботице проглашено је небезбедним. Једина која је прошла је Змајево-Врбас. Све остале су оцењене јединицом. Дакле, није мали ниво небезбедности – наводи Дашић.
Он наглашава да су упозорења о недовољној безбедности станичних зграда почела и пре извештаја Инспекције.
– Вучића су пре више од годину дана и Кинези упозоравали да све станичне реконструкције које су радили у оквиру комерцијалног уговора нису довољне. Навели су да те зграде не могу да буду станичне зграде поред пруге која иде 200 километара на сат, због вибрације и старости објеката и да је потребна темељна реконструкција тих објеката или изградња нових. Председник је то тотално занемарио и око месец дана пре пада надстрешнице, он је, отварајући станицу у Суботици, имао само једну замерку, а то је што нема натписа на мађарском језику – подсећа Дашић.
Зашто баш мора 200 на сат?
Вучић је, возећи се до Суботице, рекао да му је жао јер на отварање пруге нису могли да дођу „они који су на томе радили“ – помоћница министра грађевинарства Анита Димоски, као и бивши министри грађевинарства Томислав Момировић и Горан Весић.
Димоски и Весић су међу 13 особа против којих је тужилаштво у Новом Саду подигло оптужницу због сумње на тешко дело против опште сигурности, док истрагу о могућој корупцији води и Тужилаштво за организовани криминал.
Данијел Дашић подсећа да је Европска унија пре десетак година направила пројекат за пруге по којима могу да иду возови брзином до 180 километара на сат.
– Процењено је да би то коштало 350 милиона долара тако да је требало да добијемо бесповратна средства, а остало на кредит који је био повољнији од кинеског. Али зачкољица је у томе да све мора да се ради транспарентно и по закону, и да морају да се уграђују квалитетни материјали – објашњава Дашић.
Он додаје да је „апсолутни нонсенс“ инсистирање да возови иду брзином од 200 километара на сат, „јер та пруга 80 до 90 одсто свог прихода остварује теретним саобраћајем који никад и не иде брже од 100, 120 километара на сат“.
– Дакле, због мањинског, путничког дела и убрзавања за 10 до 15 минута, ми смо у ситуацији да платимо четири пута више – каже Дашић.
Проблематични анекси уговора
Тужитељка у пензији Јасмина Пауновић за DW скреће пажњу на први споразум у вези с изградњом инфраструктурних пројеката који је Србија закључила с Кином и у коме је главни извођач кинески конзорцијум.
– У члану 16 Србија се обавезује да ће све подизвођаче она да бира – што је апсурд. Као и да се неће примењивати Закон о јавним набавкама, већ ће се то радити, цитирам – другарским договорима – каже Пауновић.
То што није примењен Закон о јавним набавкама, додаје она, „оставља простора финансијеру и инвеститору да бирају извођаче“.
– То значи да је кључни однос између свих – а ја бих рекла пре свега главног подизвођача, а то је привредно друштво Стартинг и финансијера и инвеститора, дакле, управо та веза значи да су се бирали по неким пријатељским везама, запостављајући и занемарујући транспарентност, економичност, ефикасност у раду као и бирање најбољих извођача радова. Зато имамо сумњу која је већ и основана сумња да се ради о корупцији – објашњава Пауновић.
Говорећи о проблематичним анексима уговора, она каже да су кључни они под бројем два, три и четири.
– Након пада надстрешнице имамо и анексе пет и шест. Анекси два, три и четири у члану четири наводе да се тај члан не односи на садржину самог уговора, ни на претходне уговоре већ се чланом четири регулише плаћање ’осталих радова’ који се тичу изградње инфраструктурних радова – објашњава бивша тужитељка Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Додаје да су „остали радови“ између осталог и археолошки.
– Имамо Завод за археолошке ископине који је наводно за радове исплаћен седам милиона долара, а при томе немамо налаз Завода. Не видимо да је било шта пронађено приликом њиховог ангажовања – наводи Пауновић.
Она каже и да остали радови „не постоје у пратећој документацији анекса уговора“.
– Тако да само по тим основама имамо 18 и по милиона долара, који су неосновано исплаћени из буџета, јер не постоје основи да је било шта рађено – наглашава Пауновић.
Додаје и да је „председник подстицао на бржу изградњу“.
– Тако да су кинеске фирме цениле да то кошта додатних 65 милиона долара. Дакле, у старту имамо око 80 милиона долара за које не видимо на шта су употребљени – наводи Пауновић.
„Не бих се возио тим возом“
Вучић је изјавио је да ће од ове среде па до недеље воз из Новог Сада, који ће до Суботице стизати за око 70 минута, бити бесплатан. После тога повратна карта ће коштати 2.000 динара.
– Дефинитивно се сада не бих провозао тим возом, јер знам за све извештаје у последњих годину дана који су се бавили проблемима у вези са тим – каже грађевински инжењер Дашић.
Додаје да то што је у саобраћај пуштена пруга, док је пет станица дуж ње затворено, власти могу да објасне једино тиме да је пруга – јединствена целина.
– Али логично питање је чему служи воз, ако нема станица на тој прузи – закључује за DW Данијел Дашић.
Извор: dojče vele