НЕПРЕСТАНА МОЛИТВА
Лука 18,1
Моли се срцем када руке раде,
Моли се срцем кад сустану руке,
Молитве срцем храм од тебе граде,
Без много речи, без ларме и хуке.
Кад језик ћути, а ти срцем кликуј:
Господи помилуј, Господи помилуј!
Кад тело дрема, срце нек је будно,
Кад језик ћути, ти се срцем моли,
Молитва срцем оживљава чудно,
Молитву срцем Господ Вишњи жели.
И кад смрт бане, а ти срцем кликуј:
Господи помилуј, Господи помилуј!
У вреви света моли се у себи,
А пред безбожним молитву не збори,
Молитва срцем довољна је теби,
Њом нек ти душа светли се и гори.
И кад онемиш, а ти срцем кликуј:
Господи помилуј, Господи помилуј!
Уђи у себе и затвори чула,
Уђи у срце и затвори двери,
Ах, срце нежно најјача је кула,
Не пуштај у њу ко ти смета вери!
Тек Христа пусти, Њему само кликуј:
Господи помилуј, Господи помилуј!
Владика Николај Велимировић, „Духовна лира“.