Пише: Слободан Бојковић
Пошто сам 2010. пунио 65 година, пратио сам текстове о израчунавању годишњег и укупног личног коефицијента и, сходно томе, висини пензије.
Текст под горњим насловом послао сам 2. септембра 2008. године уредништву листа “Политика” за рубрику “Међу нама”, као мој коментар на истоимени интервју са Јованом Кркобабићем поводом предлога закона о пензијама, објављен 30. августа. Ни овај критички образложен коментар на чланке о пензијама Уредништво листа “Политика” није објавило.
Укратко, предлогом овог (у Скупштини усвојеног) Закона кажњавају се радници са 40 година стажа, да не могу да оду у пензију док не напуне 65 година живота. Последице: да се не ослобађају места младима, и да се млади незапослени стручњаци терају ван земље.
За рубрику „Међу нама“
НЕМА ВИШЕ „ПРЕВРЕМЕНЕ“ ПЕНЗИЈЕ
У „Политици“ од 30. августа објављен је под горњим насловом интервју са др. Јованом Кркобабићем, потпреседником Владе Србије. Одмах на почетку пише: „Предвиђеном реформом пензијског и инвалидског система, која би требало да се заврши до краја 2010, запослени ће пензијско решење моћи да добију тек када наврше законом предвиђене године живота и законом прописан минимум радног стажа.“ А то значи да и радник који је остварио четрдесет година стажа неће моћи да оде у пензију док не напуни 65 година живота.
После ове горке пилуле даље у интервјуу је речено: „Просечна пензија свих пензионера у Србији, укључујући војне, самосталне и пољопривреднике, износи 17.000 динара. Истовремено је просечна зарада за јули била 33.500 динара, што значи да пензије у овом часу учествују са око 52 одсто.
Ови подаци нису тачни, а и не одговарају правој истини. Колико ми је познато, цивилни фондови и војни фонд још нису обједињени, а и када би били, просечна пензија би износила 17.865 дин. А што се тиче само цивилних пензионера, њихова просечна пензија би износила 17.293 динара. Тај износ је мали зато што је просечна пензија 226.434 пољопривредника изразито мала, 7.112 динара. Објективнија слика се добија када се изузму пољопривредни пензионери, и тада имамо 1.345.302 пензионера са просечном пензијом од 19.006 динара. Према томе, реално учешће просечне пензије у просечној заради није око 52 одсто, како наводи господин Кркобабић, већ 57,49 одсто. И то је објављено у „Политици“ од 28. августа у чланку „Пензионери прескочили минимум“.
[Ево и тог текста, објављеног у „Политици“ 28. августа:
Даље се наставља текст коментара послатог Редакцији листа “Политика”.]
Осим просечне пензије већине пензионера, важан податак је и удео старосне пензије за пуни радни стаж и лични коефицијент један у односу на просечну зараду у Републици. Сада он износи 64 процента (21.186 подељено са 33.058). Са октобарским повећањем пензија од 17 процената тај удео би износио око 71 проценат просечне зараде (24.788 подељено са 35.000 колико ће најмање износити просечна зарада на крају године). Дакле, старосна пензија за пуни стаж ће пратити одговарајуће плате са око 70 процената. То је мање од 85 процената колико је некада износило, али у овом тренутку реално. И треба постепено повећавати тај удео без изразитих притисака на буџет и изазивање додатне инфлације која би обезвредила постигнуто. Јер ако се погледа однос просечне зараде у периоду јануар-јул за 2008. у односу на исти период 2007. године, зарада је номинално већа за 19,46 одсто, а реално за 4,15 одсто.
Слободан Бојковић
У Новом Саду,
2. 9. 2008. године
Напомена:
Лични коефицијент 1 је у то време износио 21.186 динара, а просечна зарада 33.058 динара , и уколико би неко имао лични коефицијент рецимо 2,0 његова пензија би износила 42.372 динара.
Предлог Закона је лако прошао јер се радило о усаглашавању према законима Европске уније. Али у Србији је уведено доживотно кажњавање, јер је умањење трајно, и после навршених 65 година живота. A ево и тумачења тог противнародног, злочиначног закона: „Годишње умањење пензије за превремени одлазак у старосну пензију, односно пре навршених 65 година живота, износи 0,34% за сваки месец пре времена, а може се умањити највише до 20,4%, према Заводу за социјално осигурање.“ (Пошто је умањење 4,08% за годину дана, практично за петогодишњи „превремени“ одлазак у пензију радника који су остварили стаж од пуних 40 година, умањење пензије износи 20,4%!)
Епилог је виђен касније. Оно што су започели жути Еуропејци, доласком на власт АВ и СНС-а, настављено је убрзаним темпом. Преко 600 хиљада радно способних стручњака напустило је земљу. А споразуми о Отвореном Балкану, нови закон о стицању држављанства по скраћеном поступку, повластице за стране инвеститоре и повластице за запошљавање миграната, са споразумима о пријему миграната из ЕУ, омогућавају да мигранти већ сада преплављују Србију….
Са паролама АВ и његове партије на власти о одбрани земље и националних симбола за домаћу јавност, Србија је продата и издата. Предвиђена је за рударску колонију и складиште нуклеарног, хемијског и осталог токсичног отпада Европске уније и великих мултинационалних компанија. У садејству са владама Немачке, Француске и Кине, зеленашким инвестиционим фондовима, и услед енормног задуживања до сада, а сада и ради самоубилачког ЕКСПА, одузима се и продаје земљиште Лекс специјалис законима, затим предвиђа се продаја ЕПС-а, Србија вода, Србија шума, Поште и других важних јавих предузећа. (Подсећам да се страни кредити не поклањају, већ се отплата гарантује хипотекама на ресурсе и јавна добра која неповратно постају туђа.) Србију чека у наредним тешким условима глад, несташица енергије, здраве, незагађене воде, биолошки нестанак и еко-геноцид. Све уз лажну мантру напредњака: „Не дамо Србију!“
(Не заборавимо да су британски србомрзац и манипулатор Тони Блер са његовим члановима агенције, потпомогнути и познатим изазивачима програмираног хаоса, израелским лобистима Асаф Еисином и Срулик Ајнхорном, дугогодишњи саветници Александра Вучића и да се народ годинама поред физичког запрашивања из ваздуха, психички трује и држи под тензијом преко окупираних малих екрана и осталих медија.)
П. С. Пошто је од оца остануло сину, и ПУПС (Партија уједињених пензионера Србије) прешла са Јована на Милана Кркобабића, и он се само декларативно борио за бољи статус пензионера. Када је на скупу пензионера у Мастер центру Сајма у Новом Саду (ако ме сећање не вара, 2016. године) Милан Кркобабић после Вучићевог умањења пензија свим пензионерима говорио да ће се залагати за враћање истих, није ми дозвољено да говорим о захтеву за исправљање накарадног закона који је после више од шест година припреме ступио на снагу 1. јануара 2015. године. Закона о трајном умањењу пензија у случају „превременог“, са 40 година стажа, одласка у пензију, када нису испуњене и године живота. А нису хтели ни мој предлог да узму и евентуално прихвате као једну од смерница за коју се треба залагати.