На размеђи Истока и Запада, Срби, Исток на Западу и Запад на истоку, миленијумима су били и остали на удару интереса великих сила.
Осим тога, српска неслога и издајства доприносили су још већим људским жртвама, страдањима и икушењима. Зато ево још једне песме владике Николаја Велимировића, да нас порука у овим смутним временима подсећа на преко потребну српску слогу.
НЕКА СРБЕ ОПЕТ СЛОГА КРАСИ
Сад ил’ никад, Боже над војскама,
Сад ил’ никад, Ти се смилуј нама.
Покај народ, помилуј и спаси,
Нека Србе опет слога краси.
Стара слога устаничког кова
Нек’ засија опет као нова.
Брат нек’ брату пружи обе руке,
Сложне руке савладаће муке.
Нек’ брат брата хвали а не куди,
Бог праведни сваком ће да суди.
Многе свеће од једне су јаче;
Тама бежи испред сложне браће.
Светлост слоге страшило је тами
Кад се браћа здраве: “Бог је с нами!”
О народе српски крстоносни,
Прими овај наук спасоносни,
То је наук Божије Библије,
То и наук твоје историје.