Нека размишљања поводом Петровдана, дана празновања апостола Петра и Павла
Када сам у младости,после првог сусрета са Новим заветом, почео на прескок да читам Стари завет, све у мени се срцем и разумом бунило, и морам рећи да сам био разочаран што наши старији свештеници нису имали одговоре на моја питања. Говорили су ми да се манем јаловог посла и читам само Псалме и Нови завет. Да прихватим да је Нови завет наставак и испуњење Старог, и да су Јевреји изабрани Божји народ који је свету даровао монотеистичку религију и хришћанство.
А ја, сходно свом имену – Слободан, као слободоуман човек, а не упијач усвојеног религијског едуковања (и за кога је реинкарнација као неправославно гледиште само понеки изузетак, а не опште правило постојања, по коме се у новом животу кажњавају преступи појединаца и народа из предходних живота), нисам могао да прихватим да Бог у Египту изазива поморе првенаца и друге пошасти; да циљ оправдава средство, а све то да би показао своју силу и преко страха учврстио веровање у њега, врховног моћног Бога. Да Бог, који је небески Отац људи, може да тражи од Аврама жртвовање (клање својом руком и спаљивање) јединог сина – Исака (а што траже Сатана и демони и данас, на другачији начин), и да Аврам без поговора иде да испуни божји захтев. Да Бог благосиља и подстиче уништење живота не само мушкараца у борби (ратника), већ и жена и нејаке деце, деце у колевкама и на грудима мајки; уништење животиња и биљака; комплетно уништење живота уз примену метода спаљене земље. Све у име Израиља, изабраног божјег народа, коме се геноцидом чисте и дарују обећане земље. Морам рећи, све у мени се бунило против прихватања такве религијске истине…
Не само због делића овде наведеног, тврдио сам да за мене Јахве није милостиви Бог Отац Господа Исуса Христа, већ да је само Бог Јевреја. И да је Стари завет њихова духовна књига, у којој после стварања света почињемо да учествујемо у читању и реконструкцији новије историје; историје од можда тек трећег дела трећег чина представе живота на планети Земљи…
Касније, ишчитавајући Дела апостолска и Посланице апостола Павла, постало ми је јасније зашто ортодоксни Јевреји нису прихватили Нови завет и зашто су апостола Павла звали, а и сада га зову, кривотворцем и лажцем! Јер су очекивали Месију који ће обновити царство Израиља и успоставити моћ Јевреја, изабраног народа на планети Земљи. Месију који припада само њима. А описани Бог апостола Павла је милостиви Бог, Бог свих људи. Бог који прашта грехе и жели да се сви људи спасу, а не само поједини, изабрани, на уштрб патње или нестанка других. Бог који је љубав, и који од нас тражи да љубимо једни друге. Не зато што припадамо истој вери, раси и крви, већ да би били Христови следбеници, људи Оца небеског. Да не једемо само материјални хлеб потребни за тело, већ и хлеб за душу; да се молимо, тражимо и трагамо за хлебом насушним, хлебом живота из молитве Господње (а помоћу богоугодних дела љубави, Божје мудрости, истине и речи).
Исус рече: – Ја сам пут, истина и живот. (за Христолике, вечни)
Аутор: Слободан Бојковић