Претходно објављено на порталу Борба за истину, 11. 4. 2024.
Приредио: Слободан Бојковић
За разлику од мушкараца, жене углавном срцем верују. И зато су жене мироноснице прве угледале васкрскрслог Господа Исуса Христа.
Пресвета Богородица је била прва девица у Израиљу доживотно завештана Богу, а после ње је у свету било на хиљаде девственица, заветованих монахиња.
Молитва монахиња Богомајци и
Господу Исусу Христу
„Мајко хвала,
Ти Мајчице мила,
Вернима си увек нада била,
Присутна, од забити до града,
Посећујеш и стара и млада.
Охрабрујеш,
Са нама се Сину молиш сада,
Да нам пода што више стрпљења,
Даре Духа за сва окрепљења.
Хвала Мајко,
Што
на своју децу пазиш;
Присутна у невољама,
Саветујеш да не греше,
И с љубављу, и кад кориш,
Благим речима нас мазиш.
Хвала Мајко, Теби и Твом Сину,
Што шаљете даре у низину,
Са висине шаљете нам лека,
И лекаре душе које овде,
Свако од нас,
с надом чека.
Из срца хвала
нашему Господу,
Што нам точи
са небеса живу воду,
Духа жедне, да се напојимо,
На молитвама усправно стојимо.
+ + +
Пуно хвала Мајко мила,
Што си нашој сеји дара дала,
Да би нас и новим молитвама подизала,
Да се Теби и Твом Сину замолимо,
За све оне које ми волимо.
Чувајте нам сестре
И све ближње наше (имена),
Што упућују молитве и Оченаше;
Сачувајте Мајко, и Господе мили,
Све вернике што смо за Вас придобили,
Помозите да би Духом узрастали,
Добри људи од њих постајали.
Чувај Мајко, све што се наше зове,
Све који се милостивом Богу моле.
Сестре мајке (имена) Ти увек посети,
Подај снагу да могу издржати,
Све напоре с благошћу поднети,
И с љубављу децу подизати.
Охрабри сву њину дечицу,
А ми ћемо увек славити
Твојега Сина, и Тебе,
Нашу Владичицу!“
Амин.
Аутор: Луција Брковић, Слободан Бојковић
Сестра Луција
Да није било сестре Луције (у Христу Јулије), не би било ни Богомољачке духовне песмарице, а ни књиге, духовне читанке, „Све је Твоје, Боже“. Сестру Луцију сам упознао на почетку овог века код богомоље на планинарској стази од Старих Лединаца према Старом Раковцу; код испоснице уклесане у кречњачкој стени у којој се подвизавао јеромонах Исаија Париводски у 18. веку. После пар сусрета у манастиру у Старом Раковцу, поново смо се срели марта 2015. године, после њене менталне поруке. Тада сам сазнао да је, настанивши се у Старом Раковцу, највише времена проводила у манастиру помажући монахињама, и молећи се са њима. Молила се и у испосници јеромонаха Исаије Париводског, коју је посећивала и одржавала.
Пореклом из Босне, Србије и Црне Горе, рођена је 1943. у планинском крајолику Бусоваче, која се налази између Травника, Зенице и Сарајева у БиХ. Сестра Луција била је један од ретких преосталих изданака Богомољачког покрета Светог владике Николаја Велимировића.
Задовољавајући моју знатижељу, показала ми је књигу богомољачких песама насталих у замаху покрета између два Светска рата. Такође и њених петнаест песама богомољачке тематике, без наслова. С обзиром на пуно књига за верујући народ, предложио сам јој да песме прерадим да би биле прихватљиве и за неверујуће, атеизмом задојене Србе. То је за мене био и нови изазов, јер сам песме писао давно, још као члан литерарне секције у основној школи. И тако је априла 2015. настала прва верзија песама.
Сестра Луција се убрзо упокојила (11. априла 2016), поживевши 73 године. Свечано је опојана у манастиру Раковац, посвећеном Светим бесребреницима Козми и Дамјану, и сахрањена поред капеле – храма Покрова Богородице на манастирском гробљу.
Приредио: Слободан Бојковић