Приредио: Слободан Бојковић
Првенство Ниша 1972. године имало је квалификациони карактер за Међународни турнир Ниш 1972. Прво место освојио је омладински првак Југославије Славољуб Марјановић са 9 поена из 11 партија и био једини непоражени такмичар.
Коначан пласман: Марјановић 9, Бојковић 8,5 поена, Видоје Илић 8, Зоран Илић 7,5; Павловић, Живковић и Игњатовић по 6,5; Перуновић 5,5; Максимовић, Динић и Слободан Илић по 2,5 и Јанковић 0,5 поена.
Тако су се Жељку Ђукићу, коме је признато право директног учешћа на међународном турниру, придружила и прва шесторица са првенства града.
Ниш, 16 – 31. 10. 1972.
Новембра 1972, две године од Првог међународног турнира у Нишу, захваљујући одржавању Олимпијаде, указала ми се већа шанса за шаховске успехе и узлете. Наиме, после Олимпијаде у Скопљу искоришћена је прилика, па је у Нишу одржан Трећи међународни турнир са седам учесника са стране, уз седам домаћих играча. И поред изразитог хендикепа (нисам добио одсуство са посла у Електронској индустрији), без већих припрема, као мајсторски кандидат, успео сам у првих пет кола да победим олимпијце, државне репрезентативце: Филипина – ИМ Еугениа Тореа – сениорског и омладинског првака Азије, затим Бугарске – мајстора Пејчу Пеева – првака државе 1968. године (+6, =4, – 2 на Олимпијади у Скопљу), и у последњем колу репрезентативца Румуније – ИМ Думитру Гиздавуа (такође +6, =4, – 2 на Олимпијади у Скопљу). Од наших играча ремизирам са ИМ Енвером Букићем и мајстором (будућим велемајстором) Драгутином Шаховићем, уз победе против талентованих нишких омладинаца: будућег велемајстора и олимпијца Славољуба Марјановића – омладинског првака Југославије те и претходне године, и будућих ИМ: Зорана Илића и, нешто старијег, Жељка Ђукића. На крају турнира делио сам друго до четвртог места са 8,5 поена из 13 партија, пола поена иза победника, велемајстора Драгољуба Јаношевића, који је освојио 9 поена. („Сећања бр.3“)
Турнир комплетно обрађен од стране Владице Андрејића може се видети на: http://www.perpetualcheck.com/show/show.php?lan=cp&data=Y1972013
Ево и девет сачуваних партија Бојковића са турнира (кликните на поља са линковима за приказ партија):
| 16.10.1972 | Пејев, Пејчо (2425) | 0:1 | Бојковић, Слободан | D48 |
| 17.10.1972 | Бојковић, Слободан | 0:1 | Ема, Хајме | C45 |
| 18.10.1972 | Марјановић, Славољуб (2280) | 0:1 | Бојковић, Слободан | B43 |
| 19.10.1972 | Бојковић, Слободан | 1:0 | Илић, Зоран С | B95 |
| 20.10.1972 | Торе, Еугенио (2400) | 0:1 | Бојковић, Слободан | A04 |
| 23.10.1972 | Павловић, Драгољуб | 1:0 | Бојковић, Слободан | D36 |
| 25.10.1972 | Живковић, Бранимир | ½:½ | Бојковић, Слободан | D32 |
| 27.10.1972 | Илић, Видоје | 0:1 | Бојковић, Слободан | A06 |
| 31.10.1972 | Бојковић, Слободан | 1:0 | Гиздаву, Думитру (2385) | B04 |
У првих пет кола постигао сам изванредан успех. Победио сам међународне мајсторе Пеева и Тореа и Нишлију Зорана Илића; имао сам три поена уз прекинуту партију у бољој позицији. Међутим, наставак партије трећег кола против Славољуба Марјановића ме је потпуно исцрпео, јер ни после нових 40 потеза партија није завршена. Позицију из првог прекида са фигуром више и дамама на табли успео сам да преведем у завршницу моја два црна скакача против белог пешака на х4 покушавајући да (по правилима) удозвољених 50 потеза без измене фигура, победим!
Торе се не удубљује у позицију и грубо греши са потезом 16. Дб3 ??. После
16. … Сцд4 17. цхд4 Схд4 18. Дд1 Сф3+ 19. Дхф3 Лхф3 бели је ускоро предао.
Следећу партију из шестог кола против Јаношевића губим, а у седмом играм против Драгољуба Павловића. На скученој бини са демонстрационим таблама и столовима, радијатор ми је иза леђа. У топлој и загушљивој атмосфери, исцрпен покушајима да реализујем минималну предност, у једноставној реми позицији, повлачим последњи потез пред котролу времена и прекид партије 40. … Лб8 ??. Потез је груба грешка, јер после потеза белог 41. Сб4 пада кључни пешак на ц6 и црни губи партију.
„Павле“ ме зачуђено гледа због неочекиваног поклона. Ја још не схватам шта се дешава, бацам поглед на демонстрациону таблу и ужас! Врти ми се у глави, и на моју молбу, „Павле“ ме брзо склања са бине.
У ходнику се од превеликог стреса и наглог пада притиска краткотрајно онесвешћујем. Срећом, све је прошло без неких последица, чак и повољно по мене. Турнирски лекар је написао образложење, добио сам боловање, па сам могао да се приберем. (Устајање у пет сати, рад у Електронској индустрији од пола седам до пола три, напорне турнирске партије, одлазак на спавање тек око поноћи… Све је то било превише за мој крхки физички организам и осетљиви нервни систем.)
И тако се још једном показало на делу правило да свако зло има и своје добро, само га треба искористити. Наиме, под повољнијим околностима, ремизирам у осмом колу са ИМ Букићем, а у деветом, пошто сам се прекомбиновао, успевам са пешаком мање да прекинем партију са Живковићем у реми позицији. И на слободан дан коначно реализујем минималну предност у завршници, и побеђујем Марјановића. Осокољен, у последња четири кола ремизирам само са Шаховићем. Остварујем три победе, од којих ми она у последњем колу против Гиздавуа омогућава деобу 2. до 4. места. Мој највећи успех на неком турниру до тада.
Ево шта је о томе написао новинар нишких “Народних новина” Војислав Ђорић, омладински првак Србије у шаху 1961. године:
“Велики успех, највећи у својој каријери, постигао је мајсторски кандидат из Ниша СЛОБОДАН БОЈКОВИЋ. У последњем колу јуришао је на положај црних фигура, што је румунском интернационалцу одузело много времена, па му је у 34. потезу пала заставица на часовнику. БОЈКОВИЋ је овом победом стао раме уз раме са интернационалцим мајсторима. Његова храброст да у свакој партији тражи цео поен крунисана је лепим успехом, иако последњих година не игра активно, и не наступа на турнирима.”
Статистика
Штета што ми је сва шаховска документацијуа пропала у Нишу приликом хаварије и поплаве. Нажалост, и остали шахисти нису сачували билтене са партијама не само овог турнира. (Срећом, накнадно су нађене неке странице билтена, али фали пет кола; од тога четири моје партије, као и наставак и реализација узбудљиве партије са Марјановићем.)
Овог пута се још једном захваљујем Владици Андрејићу, јер су његовим великим трудом реконструисана многа шаховска дешавања у бившој Југославији, Србији и даље, и отргнута од заборава! Захваљујући Владици моји времеплови са турнира имају табеларне приказе, али и сачуване партије… Чињеница је да су све табеле које прилажем преузете са „Вечитог шаха“.