Приредио: Слободан Бојковић
Пред читаоцима је интегрални текст излагања премијера Владе Србије на ванредном заседању Народне скупштине 31. јула 1991. године.
Ради прегледности, ево и само доњег дела чланка; обратити пажњу на међунаслов “Велики произвођач хране”:
На скраћеној слици, на дну под међунасловом „Велики произвођач хране“, може се прочитати следеће: Др Драгутин Зеленовић предочио је да је у Србији за првих шест месеци повећан извоз на конвертибилно подручје за 5%, а увоз смањен за 5,4%. Очекује се повећање производње сирове нафте с досадашња три милиона тона годишње на још два милиона тона годишње до 2000. године. Очекује се и повећање производње природног гаса са садашњих 700 милиона кубних метара на милијарду и по кубних метара до 2000. године. И тд…(текст болдирао С.Б.)
Као што се из приложеног може видети, премијер Зеленовић је прочитао план рада Владе а да није уочио очигледне нелогичности о производњи три милиона тона нафте годишње, са тенденцијом повећања на 5 милиона тона нафте 2000. године?!
Да се премијер Драгутин Зеленовић није школовао у Новом Саду, и да цео радни век није провео у њему на одговорним функцијама: декан Факултета техничких наука и ректор Универзитета, да није руководио многим финансијски захтевним пројектима, да… Па ипак, и у том случају, нема оправдања. Јер се годишња производња нафте у земљи уз велике напоре кретала око милион тона. И централа са руководством и највише стручњака „Нафтагаса“ се налазила у Новом Саду. Зато је то што се десило на заседању Народне Скупштине Србије, по мени, недопустиво.
Чињеница је да је после првих ударних вести на радију и телевизији уочена велика грешка у излагању премијера и да се практично у свим штампаним медијима изашлим 1. августа говорило само о потреби повећања произведених количина нафте и гаса. Изузетак чини једино новосадски „Дневник“ који би требало да буде најупућенији у право стање!?
Нафта и гас нису производ чија производња преко ноћи може да порасте за сто и више процената. Прати их дуготрајан процес истраживања потенцијалних лежишта и затим њиховог пажљивог пуштања у рад. Сваке године је медијима излагана годишња производња нафте и гаса, Уредништво “Дневника” је објављивало те податке, и зато заиста чуди овај њихов пропуст. Осим…?
* * *
Ради објашњења, даље се читаоцима даје приказ о годишњој производњи нафте с краја 1985. од око милион тона, односно гаса од милијарду и 100 милиона кубика. И наглашава да ће у следећем средњорочју од пет година (закључно са 1990-ом) бити произведено око пет милиона тона нафте и око пет и по милијарди кубних метара гаса.
Такође, дата је и вест из „Нафтаплина“ у Хрватској где се производња нафте за 1985. годину креће око 2,7 милиона тона, а гаса око милијарду и по кубних метара.
