Објављено и на порталу Борба за истину, 3. 8. 2024.
Наведена народна изрека нам говори да на зло не треба да одговарамо злом, па осврнимо се на следеће Христове речи: – Чули сте да је казано: „Око за око, зуб за зуб.“ А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други. (Матеј 5, 38-39)
Како схватити ову Христову поуку?
Свети Јустин Ћелијски у Тумачењу Јеванђеља по Матеју о томе пише и говори следеће: – Старозаветни закон о освети: око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, душа за душу (2. Мојс 2, 2; 3. Мојс. 24, 20; 5. Мојс. 19, 21) био је дат старозаветним Јеврејима због тврђе срца њихова, због грубости и подивљалости душе њихове. Свети Златоуст богомудрује: Законодавац наређује „око за око“ не да бисмо очи вадили један другоме, већ да бисмо руке своје уздржавали од чињења зла другима, јер претња која грози казном обуздава остварење злих прохтева. (Беседа 18, 1)
Поставши човек, кротки Господ Исус својим преображајним човекољубљем укроћује подивљалу грехом природу људску, чини је незлобивом и неосветољубљивом. Сав оваплоћена и оличена кротост, благост, љубав и свеопраштање. Он је савршени образац и идеал новозаветног човека. […]
… Он је постао једнак људима, да би људи постали једнаки Њему. Бог се учовечио, да би људе обогочовечио. За такве новозаветне, христолике људе Господ и даје заповест: „не противите се злу, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други“.
- Господ као да овим говори: ви сиромашни духом, ви кротки, ви гладни и жедни правде, ви милостиви, ви чисти срцем, ви прогнани правде ради – не противите се злу онако како су се, по тврђи срца свог, противили старозаветни људи, већ се противите злу – добром, гњеву – кротошћу, грубости – благошћу, мржњи – љубављу, осветљивости – опраштањем, пороку – врлином. Зло се не лечи злом. Ако тако мислите, личите на човека који ватру гаси ватром, таму уништава тамом. Зло никада не рађа добро, јер зло никада не може бити средство за постигнуће добра.
Даље, ава Јустин пише следеће: Тумачећи наведену Спасову благовест, Свети Златоуст вели: Господ је најпре рекао: који се гњеви на брата свог ни за шта и који га назове безумним, биће крив паклу огњеном; а овде тражи још већу филозофију, још већи подвиг, наређујући увређеноме не само да ћути него да увредиоцу обрне и други образ, и да га на тај начин још јаче победи својом великодушношћу. И то говори Спас не само зато да нам да закон који наређује да подносимо увреде, већ да би нас научио да незлобиво и кротко поступамо и у свима другим случајевима. (Беседа 18, 1)
Тумачећи Христове речи, два Света Оца, а и остали Свети Оци, практично нам говоре исто: да се не противимо злу злом. Али да не будемо пасивни у трпљењу како се површним читањем може схватити, већ да покушавамо да на зло узвраћамо добрим у нама.
Подсетимо се и народног предања. Српска народна мудрост је усмено, вековима, осим изреке „Ко тебе каменом, ти њега хлебом.“ учила и следеће: „Лепа реч и гвоздена врата отвара“ и „Трпен, спашен“. Вратимо се зато народном тумачењу Христових речи из Јеванђеља по Матеју (5, 38-39).
– Чули сте да је казано: „Око за око, зуб за зуб.“ А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други.
Неуки ће дословно протумачити да се ради само о физичком нападу, па ће се чудити. Али упућенији, а и људи из народа који поштују традицију, знају да је чист образ симбол за част, за достојанство, поштење, за постојање човека као личности, и да је важно да се образ чува, јер се тиме чува и душа. И када вас неко, физички или речима, удари по десном образу, треба да просудите каква му је била намера. Наиме, он не мора буквално физички да вас удари, али вас његов поступак тера на реакцију, односно акцију. Ако је пријатељ, можда жели да вам укаже на нешто важно што може да заболи; ако је непријатељ (прави или умишљени), свесно или несвесно вас повређује и позива на сукоб: речима и физички. Како реаговати? Свакако не треба непромишљено, импулсивно падати у ватру. Ватра се не гаси ватром, већ хладном водом и хладном главом.
Зато нас, народна, српска мудрост из пословица и изрека учи да треба да узвратимо благо, по могућству лепим речима. Да на бачени камен одговоримо хлебом, меким хлебом живота; хлебом насушним из молитве Господње, а што је и Божја реч, Божји логос и смисао. И да ради спасења, нас самих, али и противника и непријатеља, неке увреде и озледе треба да истрпимо и опростимо.
– А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш?
Пре овог стиха, тумачећи Јеванђеље по Матеју, ава Јустин пише: – Човек, сваки човек, загледа ли и прегледа ли себе оком Христовим, увек ће бити поражен множином грехова својих и стравичним грехољубљем својим. И онда – сигурно неће осуђивати ближњега због грехова његових. То нам сам Спаситељ сведочи благовешћу овом: – А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш? Или, како можеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога; а ето брвна у оку твоме? Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога. (Матеј 7, 3-5).
Даље ава Јустин наставља: – Видиш ли, вели Свети Златоуст, да Спаситељ не забрањује судити, него наређује најпре извадити брвно из сопственог ока, па тек онда исправљати погрешке других? Сваки зна своје боље него туђе, и боље види веће неголи мање.; и најзад, више воли себе него ближњега. Зато, ако судиш друге желећи им добра, онда прво пожели добра себи који имаш очигледнији грех. Ако пак не бринеш о себи самом, јасно је да и брата свога судиш не са добром намером него из мржње и жеље да га осрамотиш А ако и треба судити твоме брату, онда нека му суди онај који ни у чему сличном није сагрешио, а не ти. (Беседа 23, 2)
После свега реченог, ако пођемо од гледишта Светог владике Николаја Велимировића да су људи огледала једни другима, долазимо и до следећег увида у објашњењу прве цитиране Христове заповести: – А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други. (Матеј 5, 39)
Свако у другоме лако препознаје и лакше види оно што и сам има, и то, углавном, преувеличава. Зато, видевши само наше (и своје у нама) мане, други (брат) преувеличано указује на њих, удара по њима, удара по нашем егу који је извор многих зала, за разлику од пријатеља који нас прихватају такве какви смо. Стога, будимо захвални другоме (непријатељу), и пошто нас је ударио по десном образу, окренимо му други, леви образ. Да тестирамо себе и покажемо другу страну своје личности коју брат (или непријатељ) не уочава или не жели да види: сталоженост, стрпљење и друге добре особине (бар нешто од тога имамо). Да покажемо да не желимо сукоб, али да желимо да утврдимо о чему се ради. Да ли је и колико други са својим виђењима у праву? Јер то је начин да се у ватри искушења прочишћавамо и калимо; да постајемо обострано бољи.
На том путу је наш главни непријатељ случајно или можда намерно повређени нам его, ма колико се трудили да га обуздамо. Не треба одмах, исхитрено сматрати да је различито виђење, супротно гледиште и мишљење о нама, напад на нашу личност, убеђења, стечено знање. Да нас саговорник прави лудим ако нас другачије (погрешно) види, да нас не разуме јер другачије мисли; да жели да нам руши утврђена веровања и убеђења ако тражи објашњење и јаче доказе, јер се не слаже са нама. Покушајмо да смирено остваримо дијалог, или га, зависно од процене ситуације, избегнимо. Јер, ради се о нашем образу…
Аутор: Слободан Бојковић
П. С Наставиће се