О значају проблемског шаха говори се у петом делу Сећања, први пут објављеног на порталу Вечити шах, 13. 1. 2023.
Пише: Слободан Бојковић
СЕЋАЊА уз приче о једној варијанти
Каро-Кана
пети део
Зашто проблемски шах?
На крају такмичарског дела сећања, да се вратим на почетак, и давну 1961. годину. Као што сам већ описао, стицајем околности 1961. пропуштам шансу да одем на Омладинско првенство Србије. Тада се под утицајем Радована Томашевића, у то време познатог по својим интелигентним, заједљивим, често и циничним кибицерским коментарима, окрећем проблемском шаху. (Радован је био неупоредиво слабији шахиста од свог млађег брата Србољуба Томашевића – Кикија са којим сам успешно делио мегдан, солидан у дописном шаху, а одличан у проблемском шаху – специјалност помоћни матови у којима црни вуче први и помаже белом да га матира. За ту врсту проблема је потребно пуно маште да се замисле и остваре све могуће матне слике.) Пошто сам доста размишљао о прожимању и вези између духа и материје, у проблемском шаху сам уочио ту међузависност. Материја није најважнија, битан је дух који покреће материју да дела. Рецимо, можете матирати прозаично у више потеза, али је само један мат у два или три потеза. А да би се постигло то најоптималније решење потребно је наћи неочекивани, спектакуларни потез, заобилазећи многе варке и замке које обарају замишљене идеје. Ако је практичан шах проза, а са уметнутом стратегијом и лепим комбинацијама – уметничка проза, проблемски шах је поезија. Поезија која нам кратким, језгровитим стиховима открива сву лепоту шаховске игре.
У овом тешком добу људи греше. Уморни, наелектрисани свакодневним стресним ситуацијама, губе уземљење, буквално и фигуративно. Слуђени информацијама са медија потежу за погрешним решењима; теже избегавању болести, патње и бола, у страху одржавају социјалну дистанцу, удаљавају се од људи. Али нема брзих и безболних решења. Потребан је рад на себи, јер човек није пуко материјално тело, има и душу. Међутим, у насталом времену зла, многи људи заборављају да не смеју да се према слабијима понашају као вукови према овцама, већ да смо један род. А шах нас то учи. Gens una sumus.
Шах – учитељ живота
Шах је истовремено највећи учитељ живота. Сурово нас кажњава за тренутни губитак концентрације, за помисли гордости, да смо само својом заслугом надиграли противника, а не и његовом. Јер ко последњи не погреши, он добија. Па не би било могуће да остваримо лепу комбинацију да противник није напустио рововску, мирну, често неинвентивну, чисто рационалну борбу, Да није кренуо у напад да освоји материјал или да вас потисне. А ви му материјал великодушно дајете за темпо или два, жртвујете пешаке или по рационалној вредности тежински јачу фигуру. Јер у динамичком шаху темпо и време се укључују, стандардна правила се мењају, више не важе, све се креће…
Ходамо по вибријајућој жици над провалијом (време за размишљање тече, брзо пролази, сат откуцава а догађаји убрзавају), и од једног потеза, ако су спаљени сви мостови, зависи да ли ће крај бити са штитом и ловорикама, или на штиту, јер смо поражени. Зато не узлећите у мислима и помислима за време партије, јер док се не заврши борба ништа није готово. И клоните се садашњег, већим делом обесмишљеног шаха. Шах није гладијаторска борба на живот и смрт, до голих краљева, нити цеђење суве дреновине, које се (због садашњих успеха Магнуса Карлсена, али и због утицаја компјутера и комплетног скенирања партија играча) све више примењује, већ треба да буде витешка борба. Ако сте победили противника захвалите му се што вам је омогућио да остварите лепу комбинацију или лепу победу.
Шах – ментална борба две личности
За мене играње шаха никада није борба против фигура, она постоји само у анализама позиција. У шаховској партији је потпуно друга ситуација: тамо је примарна борба две личности и тада је психолошки потез најнеугоднији и јачи од било ког, компјутером изабраног објективног потеза. Тако је играо првак света Емануел Ласкер, а делом га је следио и Борис Спаски. Наиме, увек можете да заваравате себе и пронађете „разлог“ свог пораза, али је нужно пронаћи узрок. И запамтите основно правило. Из једног пораза може да се научи много више него из више победа. Тако и за живот из пар кључних партија шаха можете научити више него из десетине прочитаних психолошких књига! Јер шах је истовремено учитељ, али и игра живота. А живот је чудо… И сећајте се пословице о лисици и киселом грожђу. Не обазирите се на недобронамерне коментаре људи који не знају много што шта, који не уочавају лепоту, који нису напорно радили, нису привилегије мукотрпно стекли, који се не радују успесима ближњих. Зато и не знају да цене напоре других, обезвређују их.
Значај проблемског шаха
У проблемском шаху нема заваравања. Услови су за све једнаки, и настаје борба са самим собом. И ако ваш друг реши проблем за неколико минута, а вама је потребно много више времена, или уопште не успевате да решите проблем, не можете се извлачити и заваравати себе. Сећајте се пословице да шугавој овци и руно смета. Зато отклањајте „шугу“ са своје коже и психе. Научите се да цените успехе других. И не само да их цените, већ и да се радујете што су остварени.
Проблемски шах помаже и као тренинг ума. У реду је привремено дићи руке, али је бесмислено одустати од даљих покушаја да се проблем реши. Дајте себи времена да проблем „одспава“ буквално и фигуративно. А онда, ако се повремено на кратко враћате проблему, зависно од тежине, једног дана ћете решити проблем. Можда ће вас сан само навести на пут, а можда и дати решење. Јер поред свесног дела поседујемо и несвесни. А он је наш пријатељ ако се повежемо са њим, али и непријатељ ако не обраћамо пажњу на њега, ако га, потискујући, затрпавамо нашим у животу стеченим или наслеђеним нерешеним проблемима или заблудама. Тада је несвесно наша злокобна сенка, тамни део личности, наш највећи непријатељ.
Успешно решавање шаховских проблема те 1961/1962. школске године, зацелило ми је ране због поновљеног неуспеха да одем на Омладинско првенство Србије. Срећом, постојала је добра проблемска литература. У Загребу је под редактуром инг Ненада Петровића излазио одличан часопис „Проблем“. Решавајући све више разноврсне проблеме памтио сам матне слике, вежбао решавање проблема са мало фигура наслепо, играо и прву партију наслепо. Нисам „ломио зубе“ на тешким проблемима, већ сам их препуштао несвесном делу, и решења су долазила у сну. А комуникација са несвесним помаже вам да, када сте одморни, или када нисте превише нервно напети, да истовремено мислите и радите два умна посла, користећи, осим свесног, и несвесни део личности. То ђацима може да помогне при решавању задатака на испитима. На почетку пажљиво прочитајте све задатке, фокусирајте се на оне за које мислите да их можете лакше решити, и док радите један, несвесно може да вам помогне у решавању следећег задатка. И по завршетку сваког задатка понављајте процес.
Према до сада изнетом, никада не треба очајавати ако се нису одмах оствариле ваше жеље и наде. Имајте на уму српску народну изреку у несрећи: „Ко зна, (или „Само Бог зна“) зашто је то добро“. Јер и лична патња нас натера да уочимо можда још веће патње других, и да са емпатијом постанемо топлији, бољи људи. А тада нисмо сами. И када мислимо да нема излаза, помоћ нам ненадано стиже! Дакле, ако у за вас тешким тренуцима не ленчарите, не падате у депресију, већ се борите, пре свега са самим собом и својим слабостима, успех неће изостати. Јер проблемски шах ми је помогао да, емоционално сазрео, резултатски будем супериоран у надметању са мојим вршњацима већ на првом одласку из Ниша, на првенствима Србије и Југославије.
Значај учитеља у младости
У свом развоју на класичном шаху, самоук, остале су многе празнине које нисам, због обавеза и недостатка времена, успео да попуним. Оно што други знају рутински да играју, ја не знам. Код мене је игра ствар надахнућа, па су зато и осцилације веће. За веће успехе је потребан учитељ у младости. У проблемском шаху постоји срећна околност да, пошто је то првенствено борба са самим собом (не постоји директна борба са противником), учитељ може без икаквих проблема да остане драги поштовани учитељ који се радује успесима свог откривеног и обучаваног ученика. Не доживљава га као опасност за умањење своје славе и успеха који би (не само због биолошких фактора) од стране ученика у успону требало да буду већи. Прави учитељ примењује еванђелско начело: „Подељена радост, дупла радост. Радост других је и моја радост.“ А са тиме иде и: „Подељена туга, пола туге“. Учитељ је део породице, недаће се лакше савладавају, а напредак и корист су обострани. Дружећи се са младима, учитељ се телесно и духовно подмлађује.
У проблемском шаху такав учитељ постоји. То је Марјан Ковачевић, велемајстор решавач, али и композитор шаховских проблема. Он је међу многим именима познатим у шаху, али и у струкама које су изабрали, изнедрио Владимира Подинића, велемајстора решавача, члана државне репрезентације већ са 16 година, носиоца бројних медаља, интернационалног мајстора у класичном шаху, професора математике. А нова, велика откривена нада је млађани Илија Серафимовић, ученик четвртог разреда математичке гимназије, освајач многих награда из математике, физике и проналазаштва, интернационални мајстор решавач, државни репрезентативац већ са 14 година, свестрани шаховски композитор. Ускоро, ако настави оваквим темпом, биће наш најбољи проблемиста.
Зато се овим путем обраћам врсном новосадском педагогу ФМ Жељку Медару да у својој школи шаха „Капабланка“ промовише и проблемски шах. И да као познати организатор дечјих школских такмичења помогне да се и проблемски шах одомаћи у Новом Саду и Војводини. Прва прилика се јавља већ 29. јануара. Тада се одржава 19. симултано међународно такмичење, када ће се у 26 земаља, међу којима је и Србија, истовремено одржавати и такмичења за почетнике и кадете до 13 година. А пошто на садашњем Новогодишњем НС Опену који је у току учествује 8 ученика од 8-13 година, лепо би било да сви они учествују и на том такмичењу, а да им се придруже и нова лица у виду деце решавача, а Жељку помогну у омасовљењу и њихови тренери. У даљем раду би им, вероватно, несебично помагао неуморни Марјан Ковачевић.
За крај ево и два проблема са ранијих такмичења за узраст закључно са 13 година. На такмичењу 29. јануара ће се решавати четири двопотеза, један тропотез и једна студија за два сата.
ФМ Слободан Бојковић,
дипл. инж. електронике у пензији
П.С. Међунаслови су накнадно додати приликом постављања Сећања на сајт Огледала духа.