Објављено и на порталу Борба за истину, 31. 5. 2024.
Пише: Слободан Бојковић
Подсећање на необјављено Отворено писмо Сабору архејереја из 2021. године – друго
У чланку „Курти нуди Ватикану српске храмове на КиМ“ објављеном у „Политици“ 27. маја, https://www.politika.rs/scc/clanak/616545/Kurti-nudi-Vatikanu-srpske-hramove-na-KiM говори се о преосталим (неуништеним) православним светињама на Косову и Метохији и опасности да их преузме Ватикан, а нова држава Косово да их приказује као своју културну баштину.
С обзиром на, како се наводи у тексту, “чуђење код многих српских политичара, јавних личности, интелектуалаца…”, подсећам да се запоставља десетинама година, да не кажем вековима, познат проблем са српским светињама на свим просторима где су Срби живели и градили их. Проблем не само са црквама, већ и са осталим културним добрима и доказима постојања као народa. А то је могуће, јер и српска елита годинама саучествује у ревидирању и забораву прошлости, ради пута у изабрани пакао будућности. Због тога сада објављујем ово Отворено писмо Светом архијерејском Сабору из 2021. године, тада упућено само архијерејима. Пажљивије читаоце и могуће истомишљенике упућујем и на ауторски чланак из априла 2023. године, „Чију генетику носе Срби“, у коме се налазе додатни линкови. https://borbazaistinu.rs/podsecanje-povodom-clanka-ciju-genetiku-nose-srbi/
Напомена: Пошто је сајт Балканска геополитика угашен новембра месеца 2021, у послатом тексту Сабору, испод неважећих линкова Балканске геополитике додате су адресе линкова из Архиве (web.archive.org) или са других сајтова.
У писму постоји и неколико историјских и чињеничних непрецизности које не утичу на суштину поруке.
Слободан Бојковић: „Отворено писмо – друго – Светом архијерејском Сабору“
Ваша Светости,
Поштовани преосвећени архијереји Српске православне цркве
Када је пре две године одлучено да се црквени празник Кирила и Методија слави и као државни празник, несвесно је прихваћено подметнуто кукавичје јаје. Наиме, тим чином се индиректно помаже досадашње занемаривање (али и уништавање) доказа о Лепенском Виру и Винчанској култури, као и о старијој српској култури и писмености до деветог века, пре деловања поменутих просветитеља међу словенским племенима. А затирање доказа се постепено вековима остварује уз помоћ и српских сарадника и институција, финансираних од стране Немаца, Ватикана, незаобилазних Британаца, а сада и актера Новог светског поретка.
Чињеница је да је Подунавље било колевка европске цивилизације? Али за већину наших званичних историчара у том простору нису живели аутохтони Срби, и зато се прихвата и са највишег нивоа подржава подметнута нам теза да су Срби били варвари који су запосели део Балкана у седмом веку, били неписмени до деветог века, али су онда нагло, захваљујући писму поменутих просветитеља (и покрштавању), достигли процват од 12-ог до 14-ог века. А зар би Свети Сава Освећени пророковао Светог Саву Немањића као бранитеља Православља, да нисмо имали традицију? Уосталом, зар би се тако лако успоставиле везе са дворовима Меровинга и Анжујских са Запада, да везе нису постојале од раније? И зар љиљани нису симбол Меровинга, зар их није поред Немањића користио и краљ Твртко I Котроманић у 14-ом веку (по коме су љиљане, за грб и за континуитет историје Босне, преузели Бошњаци), а падом династије Немањића, у Србији деспот Ђурађ Бранковић…
Стога се надам да ћете због важности ситуације, мимо протокола устоличења, у току заседања Сабора, а са патријархском митром на глави, у капели Светог Симеона Мироточивог преноћити у молитвеном тиховању; у капели где су се молили претходни српски патријарси. И да ћете успети да ступите у духовну везу са њима. Јер само са мудрошћу небеске војске предака, надахнуте Божијом мудрошћу, можемо да опстанемо.
Вашим одласком у комфорнију резиденцију на Дедињу, напустили сте светињу српских патријарха и архијереја. Зар није било превише и то што је баш капела Светитеља преко 100 година препуштана и празничним окупљањима и молитвама англиканаца у Београду и Србији, због веза Карађорђевића са Британским двором? А сада је уследило и Ваше добровољно напуштање…
Одбацујете чињеницу коју су древна знања преносила, а савремена наука је потврдила, да усрдна молитва једног правог монаха може да очисти и стабилизује енергетско-духовни простор са 10.000 људи. А Ви сте центар Београда (Скупштину и Андрићев венац), као и палату Србију, одласком на Дедиње, препустили на милост и немилост разним негативним упливима. На тај начин, иако сте наш духовни вођа, одбацујете главну снагу и моћ духовног делања у борби против сила зла, усмерених на Србију и Српску Православну цркву. Понашате се као да Вам није познат извештај Трилатерале из 1970 год. (о коме је писала др Смиља Аврамов), где се Православље наводи као главна сметња на путу светске глобализације, и да Православље треба по сваку цену уништити!
Ред Малтешких витезова (Јовановаца)
Краљ Александар Карађорђевић је после Октобарске револуције у Русији (због родбинских веза Карађорђевића и црногорског краља Николе Петровића са руским двором?), с обзиром да је српски краљ био једини преостали православни владар чија православна црква није прихватила Унију са римокатолицима, и да је у Србији нашла уточиште бројна руска емиграција, одлуком Марије Фјодоровне, мајке убијеног цара Николаја II Романова (чувара Светиња до тада), 1928. год. постао чувар шаке Светог Јована Крститеља. Десној шаци недостају два прста. Један, који је донео Свети Сава 1219. (?) год. чуван је у Жичи и Пећкој патријаршији, а сада је у катедрали у Сијени.
(За неупућене, Марија Фјодоровна, мајка руског цара Николаја II Романова је данска принцеза Дагмар из династије Кристијана IХ од Данске – кoja je немачког порекла, а њена рођена сестра Александра (Марија, односно Мери) је мајка енглеског краља Џорџа V. Отац краља Џорџа је немачки принц Алберт, а и по мајци има немачке крви. Супруга цара Николаја II је немачка принцеза Александра. Мајка јој је ћерка краљице Викторије, Алиса, а отац немачки војвода, Лудвиг IV од Хесена и Рајне.)
Подсећам да су шаку Св. Јована Крститеља од султана Бајазита II преузели Малтешки витезови 1484. године и да су Светиње дуго биле на Родосу, а затим на Малти. После освајања Малте од стране Наполеона 1798. године предате су на чување сину Катарине Велике, Павелу I Петровичу, који је био велики мајстор Малтешког реда.
Међутим, сада је Ред малтешких витезова под патронатом папе, и није случајно да је у Црној Гори био пред усвајањем по СПЦ неповољан Закон о имовини Цркава. Циљ Закона је, осим рушења Православља, био и предаја шаке (моштију) Светитеља, честице Часног крста, као и иконе Богородице Филимоске, Ватикану. Више о томе је писано у ауторском чланку „Народ који заборавља своју прошлост, нема ни сопствену будућност“ од 9-ог марта. http://borbazaveru.info/content/view/14048/47/
Напомињем да је чувар Светитељевих моштију члан реда Малтешких Витезова. И да сте и Ви сада на реду да постанете члан, уколико до сада нисте постали? Како ћете се одупрети свим тим притисцима, када сте као српски епископ љубили руку папи? И да ли ћете се приклонити Небу, или папи на Земљи кога признају и садашњи Малтешки витезови?
Подсетио бих вас на речи књаза Милоша Обреновића, када је на питање како се он као најмоћнији, савија и љуби руку свештеницима, одговарао да то ради због примера народу да поштује институцију Српске православне цркве, која нас је у тешким временима чувала и сачувала од погибељи. Зато се Ваш чин у народу са колективним памћењем може да тумачи и као признавање институције Ватикана, те папе као врховног верског поглавара и изасланика Господа Исуса Христа на Земљи.
Подсећам Вас и на доследно понашање владике Петра Петровића Његоша приликом проласка папе улицама Рима, када је остао седећи у кочији, уместо да опоменут изађе и стојећи, уз наклон, поздрави папу. Не кажем да је у садашњим околностима такво понашање могуће, али…
+ + +
Вероватно Вам је познато и да је почетком деведесетих у Србију стигао видовњак из Швајцарске са задатком да пронађе и врати у Ватикан папску круну којом је крунисан Стефан Немањић Првовенчани 1217. године. Истраживања и ископавања су вршена на теренима и пећинама у околини Ниша. Међутим, када је деда Аврам (економиста Драгослав Аврамовић) пренео услове председнику Слободану Милошевићу (предаја пронађене круне Ватикану), радови су наредбом обустављени. После тога је било пар индивидуалних покушаја наставка трагања, који су се, и због невидљивих астралних чувара, завршавали по трагаоце трагично. (До забране је пронађен гроб неког хунског великодостојника, а можда и самог Атиле?)
Ватикан као институција и изворно Православље
Од Ватикана и папе нам вековима долази зло. Не кажем да не треба разговарати, али увек треба бити добро припремљен и обавештен, да не би, после манипулација вештих Латина, било пуно преумљених српских богослова. Зато Вас молим да после заседања Сабора јавно, за народ, за студенте Богословија и за свештенство, на једноставан начин кажете која је главна разлика између римокатоличког понашања Ватикана и изворног Православља, правог славља, Светог славља, Светског славља, Светосавља – бранитеља Православља. То се може исказати са само шест различитих речи, од којих се једна реч користи два пута. О томе сам писао у „Отвореном писму Светом архијерејском Сабору“ од 16. фебруара, http://borbazaveru.info/content/view/13958/1/ а писмо је послато и преко мејла Синода, и надам се да Вам је прослеђено. (Разлика између Православља и римокатолицизма Ватикана се исказује и универзалним језиком симбола, па би било пожељно да и тај други доказ опишете и графички прикажете).
Српске постојбине
Далимилова хроника с почетка 14 века (штампана у више издања у Немачкој и Чешкој) говори о Србима (не о Словенима) у Европи и Азији, чак у доба Вавилона, када је због греха неких Срба Бог помешао језике. Више о „Далимиловој хроници“ из 14-ог и „Несторовом летопису“ с почетка 12- ог века, може се сазнати на линку: https://balkanskageopolitika.com/2020/01/19/dalimilova-hronika-u-srpskom-narodu-se-nalazi-zemlja-hrvatska-u-toj-zemlji-bese/ (угашен сајт)
А према песми лужичког Србина Хандрија Зејлера (1804-1872.) родни крај Лужичких Срба се протеже од Лабе, преко Дунава и Црног Мора, чак до Камчатке. https://balkanskageopolitika.com/2021/05/10/neverovatna-pesma-koja-otkriva-mnogo-o-srbima-gde-je-srbima-rodni-zavicaj-pesma-handrija-zejlera/ (угашен сајт)
http://srpskosrednjovekovlje.blogspot.com/2018/03/blog-post_11.html
Подсетићу Вас и да су страдања Лужичких Срба, започета у деветом, настављена у 10-ом веку када је 922. године у бици код Ломнице (по немачким историчарима), убијено 122.000 војника, да би 990. год. добрим делом били покорени. Текст о Лужичким Србима под насловом: „Исти корен, иста страдања – Ко су Лужички Срби?“ објављен је у Саборнику, недељном билтену Саборне цркве у Београду од 15. априла 2018. године. https://www.saborna crkva.com/images/stories/sabornici/broj3119.pdf
(О Лужичким Србима је писао и академик Виктор Новак, познатији по књизи „Магнум Кримен“, важном документу о злочинима усташа под окриљем Ватикана. Наредбом председника Тита 1966. године, после извештаја Комисије о злочинима у Јасеновцу, књига је уклоњена из свих библиотека и књижара у Југославији, и уништавана!)
Сећам се из младости, да када је Милић од Мачве продао слику (мислим Тајне вечере?) Ватикану, одушевљени папа Павле VI је рекао да може да бира жељу коју ће му испунити. Сликар је замолио за приступ у Библиотеку Ватикана. Када је тамо затражио песме римског песника Овидија из прогонства у градић Томи на обали Црног мора (данас Констанца), писане на варварском језику, одбијен је, али му је на интервенцију папе, чија се реч не пориче, омогућен увид. По изјавама Милића од Мачве, Овидије је писао на старо-српском језику! По добром српском обичају, чак је и велики Борислав Пекић у свом дневнику 5. априла 1983. написао саркастичан памфлет. Јер забога, шта сликар има да говори о језику? http://www.borislavpekic.com/2009/05/milic-od-macve.html
Ипак, за пажљивог истраживача, важнији је спис из Дубровачког архива у коме се говори и о Овидијевом изгнанству и писаним списима на латинском и варварском језику.
https://balkanskageopolitika.com/2020/10/30/koji-je-jezik-naucio-rimski-pesnik-ovidije-u-izgnanstvu-na-obali-crnog-mora/ (угашен сајт)
О вероватном писму Срба пре Кирила и Методија, са ћириличним знацима (словима) говори и обелиск из садашњег Ксантоса (тадашњег Сирбина), престонице покрајине Ликије у малој Азији. Свештеник, полиглота и етимолог Светислав Билбија је на основу српске ћирилице и раније дешифрованог етрурског писма, читајући с десна у лево, успео да протумачи да се ради о Ликијском Законику датираном осам векова пре Христа.
А др Ранка Куић (1925-2003.), филолог, научни сарадник Института лингвистике у Лондону, више позната у свету него код нас, за време свог првог службовања (на Косову и Метохији), код Призрена је у реци Бистрици пронашла одваљени део некрополе датиран од првог до 3-ћег века, са натписом на латинском, хебрејском и келтском језику на коме је прочитала и српску реч праотца. То је допринело да почне да проучава сродност између келтског и српског језика, и касније пронађе преко 4.000 истих (или сличних) речи.
Прекрајање историје
За многе Србе који не мисле својом главом, испраном белосветским, глобалистичким медијима (медији одавно нису наши), а можда и за неке од Вас архијереја, ово што говорим је лудило, опште незнање, непознавање званичне историје, и не заслужује било какав коментар. Али при томе се заборавља да званичну историју пишу победници. Па зар се Исус Христос није прво јавио женама мироносницама после Васкрсења? Само оне су могле из срца да поверују. Апостолима је требало време. Зар се, пре тога, и апостол Петар није три пута одрекао Христа? А како вековима догматски учи Црква, Јуда Искариотски је издао Христа за 30 сребрњака и оцрњен је за сва времена. А Јуда је заправо највише веровао у Христа, и зато је добио незахвалну улогу да се испуни пророчанство из Писма. Наиме, Јуда је желео да Христос буде световни владар Израиља, цар на Земљи, не схватајући да је Христос Спаситељ и Месија, цар Неба и душевног царства Земље.
Подсећам и да наше предање говори о издаји Вука Бранковића у боју на Косову Пољу 1389. године. А он се до 1392. одупирао нападима Османлија, да би 1396. био заробљен, одведен у заробљеништво, где је и 1397. године умро. Али чињеница је да његов средњи син, деспот Ђурађ Бранковић, није учествовао у другој бици против Турака на Косову Пољу одржаној 1448. год. која се завршила поразом мађарске војске под командом Јаноша Хуњадија (у народу познатог као Сибињанин Јанко и по изреци: „Касно Јанко на Косово стиже“). Предање говори о издаји Бранковића, а они су бранили српску деспотовину до пада смедеревске тврђаве 1459. године. И Бранковићи су, преласком у Срем, и после пада Срема под турску власт у 16-ом веку, сеобама са народом у Ердељ и Молдавију, опстајали и градили цркве и манастире. Али су унијаћењем, временом ти Срби постајали Власи (касније Румуни), од којих су многи, до краја 19-ог века, а и касније, говорили српски.
Поново Вас подсећам и да су страдања Балтичких и Лужичких Срба, започета у деветом веку, кулминирала падом Арконе 1168. на Видовдан. Тај дан је изабран да би се пагански четвороглави врхунски бог Световид заменио са западним свецем Светим Витом Корвејским. После пада Арконе на рту Риген (словенски Рујан) и рушења храма Световида и осталих храмова словенских богова, око милион(?) Срба је побијено, а остали су покрштени, асимиловани или протерани. Према већ цитираном Саборнику Саборне цркве бр. 3119, и међу нашим свештенством постоји сазнање о заборављеној историји Срба, али се, под притиском Запада и Ватикана, вероватно и због Вашег приступа историји Срба (и узмицања), сазнања потискују и бришу! Јер, то је забрањена историја Срба.
Инсистирање Цркве и државе само на тези (на основу сведочења Константина VII Порфирогенита) да Срби насељавају Балкан у седмом веку (што је тачно, али и непотпуно), повлачи за собом негирање раније историје аутохтоних Срба на овим просторима. Јер, ко је био живаљ у Македонији, Илирикуму и Панонији, до српска (и словенска) племена којима се обраћа апостол Павле у својим посланицама. Па зар о томе није писао Милош Милојевић у својим “Одломцима историје Срба“ из 1872. године. У седмом веку је са војском дошао у помоћ својим јужним саплеменицима Дрванов (Дерванов) син Звонимир. Постоје и сведочанста римских и немачких хроничара. Али то је већ, после Берлинског конгреса 1878. забрањена историја Срба!
Деловање против Срба и православља
Поштовани преосвећени архијереји,
Сагласно наметнутој немачко-бечко-нордијској школи, наши званични историчари и неСрпска Академија наука, држава Србија, као и Српска православна црква, инсистирајући само на Немањићима као родоначелницима српске државе, и Кирилу и Методију као доносиоцима (а не реформаторима) писмености, негирају постојећу прошлост и несвесно (и свесно!) раде на нашој пропасти изнутра. Сведоци смо и садашњих догађаја, а већина народа ипак није глува, неписмена и слепа да не види шта нам се сервира и спрема споља. Зато је ово можда последња шанса да се и људи у институцијама отрезне и пробуде!
По моме мишљењу, требало би да се млади српски истраживачи ослоне на „Одломке историје Срба“ и осталу заоставштину Милоша С. Милојевића, и на основу тих података да проучавају грађу у светским архивима. Јер он је обухватио и описао не само српске земље на Балкану, већ и постојање и кретање Словена у Индији, Азији, Малој Азији, Русији… Такође и станишта и царство Словена у Западној Европи: Лужичких Срба у Пруској и Саксонији, са словенским племенима у Чешкој, Моравској, Пољској, Белорусији, Украјини. Као и постојање Венда у Скандинавским земљама (који се тамо помињу скоро до краја 19-ог века), и њихову везу са Србима.
О траговима Словена на британском тлу писао је књижевник Милош Црњански за време емиграције у Лондону, а историчар Реља Новаковић преточио у књигу“ Древни Срби на британском тлу“. А о постојању српских речи и назива топонима у Велсу и Шкотској, говоре истраживања лингвисте др Ранке Куић, редовног члана Велшке академије наука. Нажалост, припремљена књига Келтско-српске паралеле, до 2.000. године (њених 75 година живота), није била прикладна за српске издаваче!
О доласку Словена у Британију још у бронзано доба, после археолошких ископавања у Тилбарију на ушћу Темзе, писала је др Софија Давидовић – Живановић. Она је супруга др Србољуба Живановића (1933 – ) патолога, руководиоца есхумација када је 1964. године оформљена Комисија о злочинима у Јасеновцу. После предатих докумената о броју жртава и начинима убијања (Извештаја склоњеног од стране комунистичких власти за сва времена, ради очувања братства и јединства са Хрватима), морао је да емигрира да би спасао живот. У Британији се бавио палеопатологијом и антропологијом. Директор је Европског института за проучавање историје древних Словена, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу итд.
Зар о постојању Срба и Словена на тим просторима речито не говоре, и поред преименовања, и до данас сачувани називи топонима, од којих многи воде порекло и од фитонима. И ако се и са Ваше стране настави инсистирање само на постојању државности Срба тек од великог жупана Стефана Немање, ускоро ћемо у Србији заиста имати поред постојеће муслиманске, македонске и црногорске нације и војвођанску нацију, па влашку, шопску, тимочку и тако у недоглед.
Али Немањићи су веома битни због обнове, половином 12-ог века пропале српске државе и на Балкану, својих родбинских веза са дворовима европских владара, а нарочито и због очувања православља у најтежим тренуцима: пред налетима Крсташа на Источно римско царство (Византију), као и после пада Византије и турског освајања тих простора.
Подсећам и на неуспех Фирентинске уније 1439-41. године, када је услов за помоћ православнима пред најездом Турака био прихватање Уније са Ватиканом. За неуспех двогодишњих преговора велича се допринос богословља Марка Ефеског (докторат епископа Иринеја Буловића), а занемарује онај деспота Ђурађа Бранковића. Јер је највише због нестављања потписа српског патријарха на тај документ, руски патријарх по повратку погубљен? (протеран), а под притиском народа повучен је потпис и цариградског патријарха. Тако је пропало потпуно унијаћење православних, и Ватикан Србима то не прашта.
Зато Вас молим да покушате да не живите у историјским заблудама. А да и паметни људи греше, навешћу, добро Вам познату, краткотрајну заблуду Светог Владике Николаја Велимировића који је, одушевљен успостављеним јединством Римокатоличке и Протестанске цркве са немачком државом, 1935 год. у делу „Национализам Светог Саве“, неопрезно, као ујединитеља, Хитлера упоредио са Стефаном Немањом и Теодулијом у средњевековној Србији. А као што је ускоро избило на видело, концентрација моћи и власти зачас се претворила у своју карикатуру и фашизам. И то је мрља која се вади из фиока по потреби дневне политике, и спочитава Србима, Светом Сави и Светосављу.
Зато Вас подсећам и да Ваше претерано везивање за садашњу световну власт крије опасности диктатуре и једноумља. Најновији примери: 2018. је у Скупштини изгласан Закон о трансплантацији органа (а члан 23 Закона је противуставан). Нажалост, сада је изгласан и Закон о родној равноправности, а против традиционалне, здраве, на Божјим основама засноване породице. Деца ће у школи учити да постоје особе мушког и женског пола, трансродне особе и родно неутралне особе, и то ће писати и у матичним књигама. А о полу детета ће одлучивати и „струка“, не само родитељи. А даља дискриминацији верујућих људи који се опиру глобализацији, Новом светском поретку и присилној вакцинацији ће се, и због млаког реаговања архијереја (односно, само упућивања предлога са образложењима Скупштини, без активног дејства и деловања у народу), на делу ускоро огољена показати.
Наиме, у пакету су усвојене и измене и допуне Закона о забрани дискриминације којима ће се говор истине санкционисати као вербални деликт! И све то се припремало од 2018, али нажалост, народ је сазнао шта му се спрема тек 24. априла 2021. по подношењу Предлога закона Скупштини на усвајање. Православна Црква и Ви архијереји сте то морали знати, и знали сте много раније, још од јуна 2018. када је предложен нацрт Закона на јавну расправу. А шта сте од тада урадили, односно шта је, од Синода предложено, усвојено?
Ваша Светости и преосвећени архијереји,
Опростите што ово стално понављам, али празновање Кирила и Методија као словенских (и српских) светитеља и родоначелника словенске културе, који је не само црквени већ у Србији и државни празник је нажалост, на известан начин наставак духовног геноцида над прошлошћу, и самим тим и над будућношћу Срба и Србије. До сада смо имали негирање повезивања Винчанске културе и још старије културе Лепенског Вира са словенским племенима и Србима, као староседеоцима. Имамо и забрањену археологију (поготово раног) Средњег века, о чему је писао и говорио археолог Ђорђе Јанковић (постоји видео материјал) а и интервју: https://balkanskageopolitika.com/2021/05/07/intervju-djordje-jankovic-zabranjena-arheologija/ (угашен сајт)
http://sloven.org.rs/srb/?p=10084
Постоји и забрањена историја о којој су писали аутохтонисти (Милош С. Милојевић у 19-ом веку и потом у 20-ом веку: Олга Луковић-Пјановић, Реља Новаковић и контраверзни Јован Деретић; као и нови ентузијасти у 21- ом веку.
Такође, од званичних институција негирају се и достигнућа књижевника, али и палеолингвисте др Радивоја Пешића о старости Србице настале из Винчанског писма. У свету признат и цењен, код нас је од лингвиста и осталих стручњака исмеван без прихватања дијалога, анатемисан и скрајнут до данас, 28 година после смрти.
Као последицу наведеног понашања и радњи, имамо чињеницу да убудуће неће смети да се узимају ни дипломски, а поготово не радови за виша научна звања из филозофије, књижевности, историје, археологије… јер забога, све је то, нажалост, ван званичне државне и Црквене линије, политике Ватикана и глобалиста Новог светског поретка. Тако је и археолог Ђорђе Јанковић, шеф катедре за археологију Средњег века одстрањен 2009. са факултета јер није имао подобне „научне“ радове на линији нордијско-немачко-бечке историјске школе. А у грех му се убраја и разобличавање фалсификоване историје о илирском пореклу Шиптара као староседеоца Балкана (које, по реторици Запада, варвари Срби прогањају од свог досељавања до данас). Види линкове:
https://balkanskageopolitika.com/2019/12/30/dr-djordje-jankovic-arheolog-koji-otkriva-prevare-sastavljaca-istorije/ (угашен сајт)
Ваша Светости
Ако Вам је моје мишњење о просветитељском доприносу Кирила и Методија међу Србима и Словенима сувише одбојно и неутемељено, прихватите бар материјалне факте и аргументе сада покојног професора и научника, археолога Средњег века, др Ђорђа Јанковића који има позитивно мишљење о раду браће Кирила и Методија, и по коме се гроб епископа Методија налази у Сремској Митровици (тадашњем Сирмиуму – седишту патријаршије). Али од већег значаја је то да су сазнања др Ђорђа Јанковића битна за одбрану светиња и археолошких налазишта не само на простору Косова и Метохије, већ шире; на простору садашње Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе, Северне Македоније; на простору где је постојала српска држава и пре Немањића! Такође, указује и на налазишта у другим земљама, где су такође живели Словени.
Због свега наведеног, још једном Вас молим, и надам се, да ћете са патријархском митром на глави, у току Сабора у капели Симеона Мироточивог, а касније на трону српских патријарха у Пећкој патријаршији, преноћити у молитвеном тиховању, и да ћете успети да ступите у духовну везу са плејадом славних предходника. И да ћете после тога мудро руководити Српском православном црквом.
Јер човек који спозна своје заблуде, који се истински каје, који је свестан својих грехова, милији је Богу од многих праведника. Подсећам Вас, и са примером који нам је дао Господ Исус Христос; да пут у рај није праволинијски, и да је често незаобилазан и пут кроз пакао. А Ваш задатак, као духовног вође Срба, је спас душа многих наших предака из пакла заборава потомака.
Ја рекох, и како је пророк Исаија давно написао, спасих душу своју. А на Вама је да, по својој савести, чините оно што сматрате да треба да чините.
Ваш сабрат у Христу,
слуга Божији, лаик Слободан
У Новом Саду, 22. 5. 2021.