Зашто млађе генерације имају нижи ниво тестостерона?

Преузето са портала Борба за истину, на којем је објављено 3. 9. 2024.

Уролог и сексолог др Александар Милошевић, који се последње три деценије бави проблематиком импотенције, стерилитета и сексуалности, за РТ Балкан открива да се ниво тестостерона код свих мушкараца смањио за пола, као и да му у ординацију долазе све млађе генерације

Студија Центра за контролу и превенцију болести из 2021, под називом „Пад нивоа тестостерона међу адолесцентима и младим одраслим мушкарцима у САД“, спроведена у периоду од 1999. до 2016. године, утврдила је пад у укупном нивоу тестостерона.

Ово истраживање, које је обухватило мушкарце од 17 до 40 година старости, открило је да су укупни нивои тестостерона били нижи код мушкараца посматраних између 2011. и 2016. године, у поређењу са онима измереним између 1999. и 2010, односно да је овај хормон нижи код млађих („зед“ и „миленијалаца“), него код старијих генерација.

Друго истраживање из 2007. године спроведено у Данској, такође је показало да да је ниво тестостерона пре 100 година – код мушкараца рођених 1920-их – био виши од оних код генерације рођених 1960-их.

Аутори су приликом процене нивоа тестостерона такође узели у обзир факторе као што су старост, индекс телесне масе (БМИ), употреба алкохола, навике у пушењу и нивое физичке активности.

Уролог и сексолог др Александар Милошевић, који се последње три деценије бави проблематиком импотенције, стерилитета и сексуалности, за РТ Балкан открива да се ниво тестостерона код свих мушкараца смањио за пола, као и да му у ординацију долазе све млађе генерације.

Према његовим речима, почев од 2000. године, напредак технологије и интернета, све веће злоупотребе друштвених мрежа, гледање у екран, стрес, анксиозност и одсутност физичке активности, довели су до масовног опадања нивоа овог хормона.

С обзиром да, како каже, лучење тестостерона стимулишу рад и физички нормалан напор, одсуство активности проузрокује пад нивоа просечног тестостерона. Одређену улогу, према студији, имају и генетски услови, неспуштени тестис или повреда тестиса, пречесто вежбање, стања попут туберкулозе, отказивање јетре и ХИВ/АИДС, излагање хемикалијама које ометају рад ендокриног система, попут микропластике, ниска функција штитне жлезде, гојазност, употреба лекова.

Каже да мушкарци све чешће посежу за вештачким тестостероном, андрогеном, који обара природни тестостерон.

„Неки га користе за подмлађивање, за јачање потенције, подизање мишићне масе, али нема утицај на повећани број и покретљивост сперматозоида, па се као последица јавља стерилитет“, упозорава он.

Тестостерон има важну улогу за нормално функционисање човека – утиче на мозак, на све наше крвне судове, смањује могућност настанка карцинома, регулише рад репродуктивних органа.

Мањак тестостерона, са друге стране, код мушкараца може да проузрокује и озбиљне болести и стања као што су дијабетес, мањак или лошији сан, нервозу, повећава могућност атеросклерозе, повећава се естроген код мушкараца који доводи до згрчавање крвних судова и могућност инфаркта и настанак тумора.

У дијагнози болести учествују уролози, ендрокринолози и психолози.

Аутор: Сања Илић

Извор: РТ Балкан