Текст преузет са сајта Вечити шах, аутор текста ФМ Красоје Нотарош, објављено 23. 3. 2018.
23.03.2018 / ФМ Нотарош, Красоје (2199)
ИН МЕМОРИАМ ДРАГОЉУБ БАРЕТИЋ (1936-2018)
У среду 21. марта преминуо је, после дуже болести у 82. години, Драгољуб Баретић, новосадски ФИДЕ мајстор и један од најбољих слепих шахиста свих времена.
Рођен је у Свилојеву код Апатина 4.04.1936. године, и ту није дуго живео јер му је отац био железничар па су се често селили. Када му је отац 1939. умро, прихватила га је бака у селу Баретићи у Далмацији, где је остао до краја рата. Трагичним случајем изгубио је вид 1944. дотакавши заосталу италијанску бомбу, која му је размрскала и шаку леве руке. Након опоравка, мајка га је одвела у Београд, где је тешком муком издржавала деветоро деце.
Иако је у осмој години живота остао без вида, веома успешно је завршио школовање и стекао факултетску диплому и натпросечно и веома универзално се образовао. По завршетку средње школе настанио се у Новом Саду где је остао до смрти. Радио је прво као професор историје на Радничком универзитету, а потом као стручни сарадник у Покрајинској конференцији слепих, где је 1992. пензионисан. Објавио је и неколико књига поезије, те покренуо часописе за слепе ”Видици” и ”Одјек”. Иза себе је оставио супругу Зору, кћерку Гордану и двоје унучади – Иву и Милоша. Посебно треба истаћи да је имао велики број пријатеља и поштовалаца и да је било задовољство причати са њим, како о шаху, тако и о другим темама.
Доласком у Нови Сад почела је његова блистава шаховска каријера и по томе ће Баја, како су га пријатељи звали, бити најдуже запамћен. Шах је научио у специјалној школи за слепе у Земуну, а у Новом Саду се активно укључио у сва званична такмичења. Врло брзо се пробио у сам врх најбољих шахиста Новог Сада и Војводине и то у конкуренцији ”окатих” шахиста, како је он звао видеће, па је по два пута био првак Новог Сада и првак Војводине. Шаховски мајстор је постао 1971, а титулу ФИДЕ мајстора је освојио 1979. Веома успешно је наступао и за бројне шаховске клубове: Напредак (Београд), Итис (НС), Уљмански ШК, Новосадски ШК (неколико пута у Првој лиги) и последње три деценије за новосадски ШК слепих ”Анпасан”.
У конкуренцији слепих и слабовидих је био непревазиђен. Шест пута је био првак Југославије. За репрезентацију је играо од 1961 – 1980. године и освојио пет олимпијских медаља – три златне и две сребрне. На светском првенству у Брижу 1978. освојио је бронзану медаљу. Победио је такође на десет мајсторских турнира у конкуренцији видећих шахиста. Током каријере одиграо је 15 партија са ”окатим” велемасторима и освојио осам поена, што је такође податак за дивљење. Баретић је играо оштар и комбинаторан шах и иза себе је оставио десетине прелепих партија које су објављивање у часописима широм света. И на крају поменимо његову мисао о шаху коју је изрекао у једном од његових последњих појављивања у медијима: ‘
”Као што комбинација у шаху представља тријумф духа над материјом, тако и шах, иако га дефинишем као добровољно мучилиште мозга, сматрам начином који ми је помогао да, иако хендикепиран, досегнем срећу и остварим своју људску мисију: да будем прихваћен, уважаван и успешан међу људима здравог вида”.
